Devet decenija od prvog putničkog leta iz Niša: Aerodromi Srbije obeležili jubilej simboličnim letom
Prošlo je tačno 90 godina otkako je Niš ušao u istoriju civilnog vazduhoplovstva na ovim prostorima zahvaljujući jednoj međunarodnoj avio-liniji koju je uspostavio nacionalni prevoznik. Koliki je uticaj na tu i takvu odluku imao Dragiša Cvetković, Nišlija, tadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije - nije potpuno rasvetljeno.
Kako bilo, u zoru 1. maja 1935. godine, sa aerodroma u Bežaniji poleteo je ka aerodromu kod Medoševca, kraj Trupalskih šuma u Nišu, vazduhoplov kompanije Aeroput. Odatle bi, nakon preuzimanja dodatnih putnika, avion krenuo dalje: Niš je, naime, bio prva "prolazna stanica" na međunarodnom letu od Beograda do Soluna. Nakon Niša, avion bi odleteo za Skoplje, a potom i Bitolj, da bi završio svoju "misiju" na aerodromu Mikra, smeštenom jugoistočno od centra Soluna.
Ovaj događaj ne samo da je označio novu etapu u razvoju jugoslovenskog komercijalnog vazduhoplovstva, već je i povezao važne gradove juga tadašnje Kraljevine Jugoslavije u vremenu kada su drumski i železnički saobraćaj bili spori i često nepouzdani.
Aerodrom u Nišu bio je prvi organizovani civilni aerodrom u Južnoj Srbiji. Njegova prethodnica bila je svakako pista vojnog aerodroma koji je u gradu na Nišavi "nikao" davne 1912. godine. Kako bilo, prvi upravitelj civilnog aerodroma bio je trgovac i rezervni vazduhoplovni oficir Dragoljub H. Nešić – Žabota. Njegovim zalaganjem, Niš je ubrzo postao važna vazdušna tačka na ruti koja je povezivala Beograd sa jugom Balkana i Mediteranom.
Koliko je Žaboti bilo važno da "podigne posao" na viši nivo - govore i oglasi iz tog doba. Naime, samo 15 dana nakon što je obavljen prvi let ka Solunu (odnosno ka Beogradu), zahvaljujući upravitelju Aeroputove ispostave u Nišu odštampan je letak koji je pozivao Nišlije "da lete i putuju avionom", navodeći da "autobus za aerodrom polazi od 'Park-hotela' za Beograd u 6:30, a za Skoplje u 16:30 časova".
Reklamni letci iz tog vremena pozivali su građane da koriste "najsavremeniji način putovanja" i isticali brzinu, sigurnost i udobnost aviona. Letovi su u početku obavljani tri puta nedeljno, a cena karte bila je višestruko viša od železničke, pa su putnici uglavnom bili diplomate, viši činovnici i poslovni ljudi.
Narednih godina, linija ka Beogradu je postajala sve popularnija, što je sasvim normalno: let je trajao (za ono vreme) neverovatno kratko - oko 75 minuta. U Godišnjaku jugoslovenskog vazduhoplovstva zabeleženo je da je 1936. godine bilo više putnika na linijama Niš - Beograd i Beograd - Niš nego na linijama iz Niša do Skoplja i obrnuto.
Interesantno je da je Aerpoutova ispostava Niš na aerodromu kod Trupalskih šuma imala i svoj sopstveni avion i to - domaće proizvodnje! Naime, fabrika Zmaj iz Zemuna izradila je za potrebe Aeroputa Niš avion Spartan Kruzer II koji je uveden u flotu Aeroputa 24. maja 1935. pod registarskom oznakom YU-SAP.
Ovaj avion najčešće je leteo ka Skoplju i nazad i imao je ne baš slavnu sudbinu: već 15. septembra 1936. imao je prinudno sletanje i morao je izvesno vreme da bude prizemljen zbog kvara na jednom od tri motora i oštećenja na trupu letelice.
Međutim, izbijanjem Drugog svetskog rata 1939. godine, letovi su obustavljeni. Niš je tek posle 30 godina, tačnije u leto 1971. godine, ponovo uvršten u red letenja, kada je nova nacionalna avio-kompanija "JAT" uspostavila čarter letove ka Tivtu i Splitu.
Danas, Aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu nastavlja tradiciju započetu 1935. godine, povezujući jug Srbije sa brojnim destinacijama i podsećajući na pionirske korake u razvoju civilnog vazduhoplovstva u regionu.
Povodom 90. godišnjice od prvog putničkog leta iz Niša, Aerodromi Srbije su juče, 30. aprila, organizovali simbolični let na liniji Niš–Beograd u saradnji sa nacionalnom avio-kompanijom Er Srbija. Na letu su se, zajedno sa ostalim putnicima, ukrcale i novinarske ekipe koje su imale priliku da iz perspektive putnika obeleže ovaj važan jubilej. Let je ispratio direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković, koji je istakao značaj ovog datuma za nišku i srpsku avijaciju, kao i kontinuitet razvoja vazdušnog saobraćaja iz Niša tokom proteklih devet decenija.
Danas, sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu, putnici mogu da lete ka 16 destinacija širom Evrope i šire, uključujući Beč, Bazel, Memingen, Ljubljanu, Keln, Frankfurt Han, Maltu, Istanbul, Atinu, Krf, Tivat, Cirih, Stokholm i Beograd. Letove obavljaju četiri avio-kompanije: Er Srbija, Rajaner, Viz Er i Svis. Pored redovnih linija, tokom letnje sezone dostupni su i čarter letovi turističkih agencija ka Monastiru u Tunisu i Antaliji u Turskoj.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Aerodrom Konstantin Veliki u martu: pad broja putnika, ali optimizam pred letnju sezonu
Aerodrom Konstantin Veliki: Pad broja putnika uprkos novoj zgradi terminala
Šest aerodroma u bivšoj Jugoslaviji i dalje ispod nivoa iz 2019. godine
Uskoro novi letovi iz Niša i Kraljeva za Tursku
Video: Jedini preživeli lažni MiG-29: Kako je jedna maketa izbegla i NATO i uništenje u filmu Darka Bajića
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
