Broj putnika na svetskim aerodromima premašio očekivanja, ali prihodi i dalje zaostaju, upozorava ACI

Najnoviji izveštaj Svetskog saveta aerodroma (Airports Council International – ACI World), objavljen krajem aprila, otkriva da su se globalni aerodromi u velikoj meri oporavili kada je reč o broju putnika, ali da finansijski oporavak i dalje zaostaje. Podaci za 2023. godinu pokazuju da je broj putnika dostigao 94,6% nivoa iz 2019, dok su prihodi aerodroma ostali na 88,6%. Istovremeno, preliminarne brojke za 2024. ukazuju da je broj putnika premašio predpandemijski nivo.

Međutim, uprkos rastućem broju putnika, aerodromska industrija suočava se s ozbiljnim izazovima kada je reč o održivom finansiranju i razvoju infrastrukture neophodne za budući rast.

Preporučujemo

BORIS ROESSLER / AFP / Profimedia

Neujednačen oporavak: putnici se vratili, prihodi ne

ACI World je u svom izveštaju obuhvatio podatke sa više od 1.060 aerodroma, što čini 82% svetskog saobraćaja pre pandemije. Aerodromi su tokom 2023. ostvarili prihode od 146 milijardi dolara – 21,4% više nego 2022, ali i dalje 11,4% ispod rezultata iz 2019. godine.

Broj putnika istovremeno je dosegao 8,7 milijardi, svega 5,4% ispod predpandemijskog nivoa. Prema preliminarnim procenama, 2024. godina beleži gotovo 9,5 milijardi putnika, što je rast od 3,8% u odnosu na 2019.

Generalni direktor ACI-ja, Džastin Erbaki, upozorio je:

„Iako se broj putnika vratio i nastavlja da raste, prihodi aerodroma ne prate isti tempo. To stvara finansijske tenzije u momentu kada su investicije u infrastrukturu važnije nego ikada.“

Foto: Shutterstock

Struktura prihoda: komercijalni segment slabija karika

Prihodi od avio saobraćaja (naknade za sletanje, bezbednosne i putničke takse) iznosili su 79 milijardi dolara, što čini 53,6% ukupnih prihoda – gotovo identično kao 2019, ali uz nominalni pad od 14%. Neaeronautički prihodi (iznajmljivanje lokala, maloprodaja, parking) iznosili su 54 milijarde dolara, što je 17% manje nego pre pandemije. Njihov udeo u ukupnim prihodima pao je sa 40,2% na 36,7%.

Inflacija i promena ponašanja putnika dodatno komplikuju situaciju – prosečna potrošnja po putniku opada, jer putnici ređe troše na aerodromima, a rast operativnih troškova (energija, održavanje, radna snaga) dodatno pritiska bilanse aerodroma.

Foto: Shutterstock

Infrastrukturni izazovi i zaduženost

Kapitalni troškovi dostigli su 40 milijardi dolara, a troškovi kamata porasli su za 18% u odnosu na prethodnu godinu. Odnos duga i EBITDA poboljšan je na 5,74:1, ali i dalje ostaje viši nego u periodu pre pandemije. U ACI-ju upozoravaju da je sektor i dalje pod pritiskom jer mora da ulaže ogromna sredstva kako bi ispratio projekcije:

• 17,7 milijardi putnika do 2043. godine
• 22,3 milijarde putnika do 2053. godine

Procene pokazuju da će za to biti potrebno čak 2,4 biliona dolara ulaganja do 2040. godine.

Foto: Shutterstock

Automatizacija kao spas u uslovima manjka kadra

Nakon pandemije, mnogi aerodromi suočeni su s hroničnim nedostatkom radne snage – od bezbednosnog osoblja do tehničke podrške. Kao odgovor, aerodromi sve više ulažu u automatizaciju:

• biometrijsku verifikaciju
• samouslužne šaltere
• digitalnu registraciju prtljaga

Ove tehnologije mogu smanjiti troškove i povećati efikasnost, ali zahtevaju dodatna ulaganja u infrastrukturu i obuku osoblja.

Foto: Shutterstock

Klimatski ciljevi i održivost – dodatni izazov

Pored ekonomskih izazova, aerodromi se suočavaju i s pritiskom da ispune sve strože klimatske ciljeve. Očekuje se ulaganje u:

• održivu energiju (solarni paneli, LED rasveta)
• infrastrukturu za alternativna goriva (SAF)
• elektromobilnost na platformama

Ova tranzicija ka održivijem poslovanju dodatno opterećuje budžete, posebno manjih aerodroma koji zavise od lokalne podrške ili državnih subvencija.

Uprkos rekordnom broju putnika i povratku poverenja u putovanja, globalna aerodromska industrija se još uvek nalazi u složenoj tranziciji – između postpandemijskog oporavka i ogromnih infrastrukturnih potreba. ACI World apeluje na regulatore i vlade da omoguće fleksibilnije modele finansiranja i podstaknu ulaganja u infrastrukturu. Bez toga, aerodromi neće biti u stanju da odgovore na eksplozivan rast potražnje koji sledi već u narednoj deceniji.

Hoće li svet uspeti da izgradi aerodrome budućnosti na vreme – pitanje je koje više nije teorijsko, već operativno.

(Aero.rs)