Kako stariji putnici mogu dobiti asistenciju na aerodromima tokom dugih putovanja
Mnogi stariji putnici iz Srbije i regiona sve češće sami putuju na daleke destinacije kako bi posetili decu i unuke, a među njima su i bračni parovi koji nemaju iskustva sa velikim aerodromima i ne govore engleski jezik. Jedan takav par iz centralne Srbije planira da krene iz Beograda na put ka Melburnu, sa presedanjem u Dohi, posle čega ih je očekuje još jedan dug višesatni let. Iako su potpuno zdravi, neizvesnost oko presedanja u nepoznatom okruženju stvorila je dodatnu nervozu pa su se raspitivali o mogućnostima asistencije na aerodromima tokom celog putovanja.
Preporučujemo
Er Srbija dobila treći Embraer 195, avion stigao u Beograd iz Kostarike
Novi detalji o padu ruskog transportnog džina An-22: Priča o jednom od najređih aviona na svetu
Sve veći broj putnika u ovakvoj situaciji traži podršku pri kretanju kroz terminale, snalaženju na velikim čvorištima i komunikaciji sa osobljem. Presedanja na aerodromima poput Istanbula, Dohe, Dubaija ili Frankfurta umeju da budu zahtevna jer podrazumevaju duge hodnike, više bezbednosnih kontrola i prelazak iz jednog terminala u drugi, što je izazov posebno za one koji ne govore strane jezike.
Zbog toga je važno razumeti ključnu razliku između dve vrste usluga u avio-saobraćaju. Prva je PRM asistencija (Passenger with Reduced Mobility, putnik sa smanjenom pokretljivosti), namenjena putnicima koji imaju invaliditet ili ograničenu pokretljivost. Ona je besplatna i reguliše se evropskim propisima.
Druga je MAAS asistencija (Meet and Assist Service, usluga susreta i vođenja), namenjena putnicima koji su potpuno zdravi, ali im je potrebna pomoć pri snalaženju, presedanju ili komunikaciji.
Dok PRM asistenciju formalno mogu da zatraže i obave avio-kompanije, MAAS asistencija (Meet and Assist Service) je uglavnom u nadležnosti aerodroma. Avio-kompanije uglavnom ne nudi posebnu uslugu za zdrave putnike, ali mogu da unesu napomenu u rezervaciju kako bi aerodrom organizovao asistenciju. Izvođenje usluge, kao i njena dostupnost, u potpunosti zavisi od aerodroma na polasku, presedanju ili dolasku.
Na Aerodromu Beograd putnik se javlja pri prijavi na let, gde osoblje aerodroma preuzima zabeleženi zahtev. Asistent zatim vodi putnika do bezbednosne kontrole, prati ga do gejta i predaje posadi prilikom ukrcavanja. Putnici koji putuju iz Srbije prema Australiji ili Kanadi gotovo uvek presedaju pa je asistencija na aerodromima u tranzitu najvažnija.
Na aerodromima poput Frankfurta, Dohe, Dubaija i Istanbula postoje posebni timovi koji preuzimaju putnika na izlazu iz aviona, prevoze ga kolicima ili vozilima do sledećeg terminala i vode kroz sve procedure do sledećeg gejta. Ova usluga može biti besplatna ukoliko aerodrom tako odluči ili komercijalna, a cene najčešće variraju od oko pedeset do dvesta evra u zavisnosti od nivoa asistencije i složenosti presedanja. Aerodromi Bliskog istoka često nude i premium varijante uz dodatnu naplatu.
Ipak, važno je imati u vidu šta ova asistencija ne obuhvata. Osoblje aerodroma ne ostaje uz putnika tokom celog putovanja i ne obavlja ulogu prevodioca, već pruža podršku isključivo u okviru kretanja kroz terminal. Asistencija ne uključuje nošenje teškog ručnog prtljaga koji putnik ne može sam da podigne, već samo pomoć pri prolasku kroz kontrolne tačke i dolazak do gejta. U periodima velike gužve moguće je da se na asistenta čeka nekoliko minuta, pa putnici treba da ostave dovoljno vremena za presedanje.
Putnici koji koriste asistenciju ponekad dobijaju i vidljivu oznaku, ali se to razlikuje od aerodroma do aerodroma. Na nekim velikim čvorištima putniku se može dodeliti karton ili kartica sa imenom i šifrom usluge, dok se na drugim lokacijama oznaka nalazi isključivo kod asistenta. Na Aerodromu Beograd se uglavnom ne koriste oznake oko vrata pa asistent nosi list papira sa podacima o putniku i broju leta. Ove oznake služe isključivo za identifikaciju i efikasnu koordinaciju timova na aerodromu, a ne predstavljaju bilo kakvo „obeležavanje“ putnika.
Putnici koji žele ovu vrstu podrške trebalo bi da je zatraže najmanje četrdeset osam sati pre leta. U praksi je dovoljno kontaktirati avio-kompaniju kod koje je kupljena karta pa se zahtev unosi u rezervaciju i prosleđuje aerodromima.
Za porodice koje žive u inostranstvu i žele da roditelji bezbedno i samouvereno doputuju iz Srbije, MAAS asistencija predstavlja značajnu podršku. Putovanje je i dalje zahtevno, ali se smanjuje rizik da se putnik izgubi u tranzitu ili propusti let zbog jezičke barijere. Za starije putnike koji se prvi put susreću sa dugolinijskim rutama, ova vrsta pomoći može biti odlučujuća da se na put pođe bez straha i uz veću sigurnost.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Kontrolori leta u SAD umesto za platu rade za pakete hrane, nebo pred kolapsom
Sajber napad izazvao poremećaje na aerodromima širom Evrope
Kroz hrvatske aerodrome od 1. januara do 1. jula prošlo više od 7,6 miliona putnika
Istanbul prestigao Hitrou: Novi rekordi turskih aerodroma, Fjumičino najbolji u Evropi
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
