Kazahstanski preliminarni izveštaj o padu E190 kod Aktaua: Potvrđeno spoljašnje oštećenje aviona

Kazahstanski preliminarni izveštaj o padu leta J28243 kompanije Azerbejdžan Erlajns (Azerbaijan Airlines) donosi do sada najdetaljniji i tehnički najprecizniji opis događaja koji su 25. decembra 2024. godine doveli do nesreće u blizini Aktaua, u kojoj je poginulo 38 od ukupno 67 osoba u avionu. Dokument potvrđuje da je Embraer E190 pretrpeo teška oštećenja usled spoljašnjeg dejstva, što je u kratkom vremenskom intervalu dovelo do potpunog gubitka hidrauličkih sistema i upravljivosti.

Preporučujemo

U kazahstanskom preliminarnom izveštaju po prvi put se eksplicitno konstatuje da je mehanizam oštećenja posledica kontakta sa spoljašnjim metalnim fragmentima visoke energije, pri čemu na delovima aviona nisu pronađeni tragovi eksploziva. Time se tehnički okvir nesreće dodatno precizira i jasno izdvaja od scenarija klasičnog tehničkog kvara ili unutrašnje eksplozije.

Let u degradiranom operativnom okruženju

Let J28243 poleteo je iz Bakua ka Groznom, ali je tokom prilaza odredišnom aerodromu posada prijavila gubitak oba GPS sistema i zatražila alternativni prilaz. U istom periodu zabeleženi su ozbiljni poremećaji u ADS-B podacima, uključujući višestruke prekide slanja pozicije, nepotpune zapise i pojavu očigledno pogrešnih koordinata.

Takav obrazac karakterističan je za snažno elektronsko ometanje navigacionih sistema. Iako sam gubitak GPS-a ne predstavlja neposredan uzrok nesreće, on značajno smanjuje operativne margine i povećava opterećenje posade, posebno u složenom vazdušnom prostoru i nepovoljnim meteorološkim uslovima.

Spoljašnje dejstvo i kaskadni otkaz sistema

Ključni trenutak leta zabeležen je oko 05:13 UTC, kada snimač razgovora u pilotskoj kabini registruje snažan prasak, praćen automatskim isključivanjem autopilota i automatske kontrole potiska (autothrottle). U veoma kratkom vremenskom intervalu dolazi do potpunog pada pritiska u hidrauličkim sistemima aviona, uz gubitak hidrauličke tečnosti i fiksiranje svih glavnih upravljačkih površina u neutralnom položaju.

Ubrzo potom dolazi do gubitka pritiska u putničkoj kabini, dok posada prijavljuje pogoršanje stanja putnika usled smanjenog dotoka kiseonika. Preliminarni izveštaj navodi da je u tom trenutku avion ostao bez mogućnosti klasičnog upravljanja, te da je jedini preostali način kontrole bio upravljanje avionom pomoću razlike u potisku motora (differential thrust).

Dug let bez hidraulike

Uprkos potpunom gubitku hidrauličkih sistema, avion je ostao u vazduhu još više od sat vremena. Tokom tog perioda posada je, u koordinaciji sa kontrolom letenja, razmatrala više alternativnih aerodroma i na kraju donela odluku da nastavi ka Aktauu, gde su vremenski uslovi bili povoljniji.

U završnoj fazi leta zabeležena su višestruka upozorenja sistema za izbegavanje sudara sa terenom. Posada je uspela da izvuče stajni trap i postavi zakrilca u konfiguraciju za sletanje, ali je avion u 06:27:58 UTC udario u tlo sa velikim bočnim nagibom i negativnim uglom poniranja.

Širi bezbednosni kontekst

Iako je istraga još u toku i konačni izveštaj tek treba da bude objavljen, kazahstanski preliminarni nalazi već sada ukazuju na ozbiljna ograničenja bezbednosti civilnog vazdušnog saobraćaja u regionima sa povećanom vojnom aktivnošću i prisutnim elektronskim ometanjem. Kombinacija civilnih letova, protivvazduhoplovnih sistema i elektronskog ratovanja predstavlja sistemski rizik koji ne može biti u potpunosti neutralisan procedurama na nivou avio-kompanija ili posada.

(Aero.rs)