Kriza sa avio-gorivom u Rusiji: Ograničeno točenje na 26 aerodroma
Najmanje 26 aerodroma u Rusiji uvelo je ograničenja za točenje goriva avionima, a na pojedinim lokacijama mere bi trebalo da ostanu na snazi sve do marta 2027. godine. Istovremeno, problemi u radu rafinerija i snažan rast cena sve više opterećuju snabdevanje avio-gorivom u zemlji.
Podatke je objavio ruski nezavisni medij Verstka, koji je analizirao obaveštenja iz sistema vazduhoplovnih informacija zaključno sa 7. septembrom. Prve mere uvedene su u junu, dok je novi talas usledio početkom septembra.
Preporučujemo
F-22 Raptor ostao bez glavnog točka posle poletanja: Pilot sleteo na trup i spasao avion od 156 miliona dolara
Srpski državljanin se "našalio" da je terorista: Avion je ispražnjen i pretresan - i ne dešava se prvi put
Na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu avioni mogu da natoče samo količinu goriva predviđenu planom leta, bez dodatnih količina. Ta mera trebalo bi da važi do marta 2027. Sličan režim uveden je na aerodromu Hrabrovo u Kalinjingradu, gde ograničenje traje do decembra.
Mere nisu iste za sve prevoznike. Na 15 od 26 aerodroma odnose se samo na strane avio-kompanije. Takva ograničenja uvedena su, između ostalog, u Kazanju, Ufi, Permu, Jekaterinburgu, Čeljabinsku, Tjumenu, Irkutsku, Vladivostoku, Habarovsku i Jakutsku.
Posebno složena situacija je na jugu Rusije, gde deo aerodroma i dalje ne radi zbog rata u Ukrajini. Od šest aktivnih aerodroma u tom delu zemlje, ograničenja koja važe i za ruske i za strane prevoznike uvedena su u Sočiju, Volgogradu i Astrahanju, dok se u Krasnodaru odnose samo na strane kompanije.
Problemi sa avio-gorivom dolaze posle višemesečnih poremećaja u radu ruskih rafinerija. The Moscow Times navodi da su ukrajinski dronovi od početka 2026. godine više od 70 puta napali ruske rafinerije, dok su pojedina postrojenja privremeno ili delimično obustavljala proizvodnju. Isti izvor navodi da je prerada nafte pala na najniži nivo od 2002. godine.
Posledice napada vide se i na najvećim postrojenjima. Posle jednog od udara početkom septembra obustavljen je deo prerade u rafineriji Rosnjefta u Rjazanju, jednoj od najvećih u zemlji, a popravke pojedinih postrojenja mogle bi da potraju nekoliko nedelja.
Ruska vlada je još 30. maja 2026. privremeno zabranila izvoz goriva za mlazne motore do 30. novembra, uz određene izuzetke, kako bi zaštitila domaće snabdevanje.
Pritisak na tržište vidi se i kroz cenu. Mlazno gorivo je 20. avgusta na Peterburškoj međunarodnoj robno-sirovinskoj berzi dostigao 121.864 rublje po toni, odnosno oko 1.450 dolara, što je novi istorijski maksimum. Od početka godine berzanska cena porasla je oko 60 odsto.
Ruski ministar saobraćaja Andrej Nikitin početkom septembra tvrdio je da zemlja nema opštu nestašicu avio-goriva i da se problemi rešavaju korišćenjem postojećih aerodromskih zaliha. Pojedine avio-kompanije, međutim, još ranije su upozoravale na ozbiljne probleme u snabdevanju. Azimut (Azimuth Airlines) je krajem juna situaciju sa avio-kerozinom opisao kao kritičnu.
Ograničenja direktno utiču na planiranje letova, jer prevoznicima ostavljaju manje prostora za dodatne rezerve goriva u slučaju čekanja, preusmeravanja na alternativni aerodrom ili drugih nepredviđenih okolnosti.
Širenje mera na najmanje 26 aerodroma, od Kalinjingrada do ruskog Dalekog istoka, pokazuje da problemi sa avio-gorivom više nisu ograničeni na pojedinačne rafinerije, već su počeli direktno da utiču na svakodnevne operacije civilnog vazduhoplovstva.
(Aero.rs)