NATO prvi put oborio rusku letilicu: Poljska i saveznici srušili dronove, evo ko je sve učestvovao

Ruski dronovi ušli su u poljski vazdušni prostor, a poljsko ratno vazduhoplovstvo upotrebilo je oružje protiv tih bespilotnih letelica, potvrdio je ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš.

Iako je bilo sporadičnih upada ruskih, beloruskih pa i ukrajinskih vazduhoplova u Poljsku i Rumuniju, ovo je prvi put od početka rata u Ukrajini da je sa strane jedne NATO države otvorena vatra na ruske letilice. Nije dejstvovano čak ni na izviđačku bespilotnu letelicu u martu 2022. godine koja je preletela celu Mađarsku i srušila se u Zagrebu, srećom bez žrtava.

Preporučujemo

Prema dostupnim informacijama i nekim tumačenjima, ruska namera bila je da letovima preko Poljske zaobiđu ukrajinsku PVO i odbrambene položaje neprijatelja, kako bi ciljevima prišli "sa leđa".

Saopštenja Operativne komande poljske vojske

Poljska vojska saopštila je da ulazak dronova u njen vazdušni prostor tokom ruskog napada na Ukrajinu predstavlja „čin agresije“ koji je ugrozio bezbednost javnosti i zahtevao obaranje objekata, prenosi Tanjug.

„Ovo je čin agresije koji je predstavljao stvarnu pretnju po bezbednost naših građana“, navela je Operativna komanda poljskih oružanih snaga na mreži X.

„Poljski i saveznički avioni deluju u našem vazdušnom prostoru, dok su zemaljski sistemi protivvazdušne odbrane i radarskog izviđanja dovedeni u najviši stepen pripravnosti“, navodi  se u jednom od saopštenja.

Zatvaranje aerodroma i preusmeravanje civilnih letova

U ranim jutarnjim časovima u sredu 10. septembra učesnicima u vazdušnom saobraćaju poslato je hitno obaveštenje (NOTAM – Notice to Airmen) o zatvaranju aerodroma Varšava, Lublin, Žešuv i Modlin: „zatvoreno zbog neplanirane vojne aktivnosti povezane sa obezbeđenjem nacionalne bezbednosti“ (NOT AVBL DUE TO UNPLANNED MILITARY ACTIVITY RELATED TO ENSURING STATE SECURITY).

Prema podacima sajta Flightradar24, letovi putničkih aviona na većim visinama nastavili su se, ali sa putanjom pomerenom dalje ka zapadu.

Intenzivna aktivnost vojne avijacije: Šta je sve učestvovalo

Zahvaljujući javno dostupnim ADS-B podacima, na nebu iznad zapadne Poljske ubrzo je primećena intenzivna aktivnost NATO avijacije.

Poljski Saab 340 „leteći radar“ pozivnog znaka Thunder1, avion za rano upozoravanje i komandovanje, verovatno je imao ulogu pronalaženja uljeza, navođenja lovaca i obezbeđivanja onoga što se naziva situaciona svest (situation awareness).

Iz Latvije je doleteo i Gulfstream G550 italijanskog ratnog vazduhoplovstva, avion sa opremom za elektronsko ratovanje. U akciji su, prema Flightradar24, učestvovali i lovci pete generacije F-35 Lightning II američkog ratnog vazduhoplovstva (USAF) koji su poleteli iz baza u Poljskoj, kao i poljski F-16. Zanimljivo je da je jedan F-35 emitovao tzv. squawk signal 7600, koji se koristi u slučaju gubitka komunikacije.

Na svom X zvaničnom nalogu Operativna komanda poljskih oružanih snaga navela je izraze zahvalnosti i holandskom vazduhoplovstvu "čiji su lovci F-35 pomogli noćas da se obezbedi sigurnost na poljskom nebu"

Za dopunu gorivom u letu bio je zadužen i holandski Airbus A330 MRTT, koji je poleteo iz Ajndhovena, a po završetku šestčasovne misije sleteo u Keln.

Premijer Donald Tusk izjavio je da je Varšava obavestila generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea o akcijama koje je Poljska preduzela protiv ruskih dronova i da operacija i dalje traje.

Istovremeno, ukrajinski mediji javljaju da je izdato upozorenje na veliki vazdušni napad koji se očekuje u Kijevu i drugim delovima Ukrajine. Potraga za oborenim dronovima je u toku.

Najverovatnije Geran: Kopija iranskog drona

Još nije poznato koje su letilice oborene, ali poljski i ukrajinski izvori pretpostavljaju da je reč o dronovima-kamikazama tipa Geran, odnosno ruskoj verziji iranskog drona Šahed.

Šahed 131 i 136, poznati i kao Geran-1 i Geran-2, dronovi su kamikaze iranskog dizajna, nastali u saradnji kompanija HESA i Shahed Aviation Industries. Odlikuje ih jednostavna konstrukcija i niska cena izrade, što je omogućilo masovnu proizvodnju i upotrebu u „jatima“ kako bi se nadvladala protivnička PVO brojnošću ciljeva.

Geran-2 nosi bojevu glavu mase do 50 kg i ima dolet od 2.500 km.

Prvi potvrđeni slučajevi upotrebe Šahed dronova od strane Rusije u Ukrajini zabeleženi su u jesen 2022. godine, tokom intenzivnih napada na energetsku infrastrukturu. Njihova primena pokazala se kao značajan izazov za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, jer se ovi dronovi koriste u masovnim talasima ("jatima"), često u kombinaciji sa raketnim udarima.

Ubrzo su postali jedno od glavnih ruskih oružja za iscrpljivanje ukrajinskih PVO kapaciteta i nanošenje štete gradovima i industrijskim objektima. Tokom zime 2022/23. godine, Kijev, Odesa, Lavov i Harkov više puta su bili mete masovnih napada ovih dronova.

Njihova niska cena omogućava Rusiji da ih koristi u velikim količinama, dok Ukrajina troši znatno skuplje projektile PVO sistema za njihovo obaranje. Zbog toga je Zapad u poslednje dve godine intenzivno pomagao Ukrajini nabavkom PVO sistema kratkog i srednjeg dometa, posebno prilagođenih presretanju bespilotnih letelica.

Uprkos gubicima, dronovi Geran/Šahed ostali su važan deo ruskog arsenala, a njihova stalna upotreba u velikoj meri je oblikovala je način na koji se vodi rat u vazdušnom prostoru Ukrajine.

(Aero.rs)