Si Đinping napustio u Srbiju: Do granice sa Mađarskom otpratili ga avioni MiG-29 Vojske Srbije

Nepunih 24 sata nakon što je stigao u Srbiju predsednik Narodne republike Kine Si Đinping odleteo u 20:12 je sa beogradskog aerodroma Nikola Tesla (BEG) na poslednju tačku svoje petodnevne evropske Turneje - Budimpeštu, gde je sleteo u 20:50.

Kineski predsednik odleteo je u 20:12 avionom Boeing 747 registarske oznake B-2479 ka glavnom gradu Mađarske u pratnji borbenih aviona MiG-29 Ratnog vazduhoplovstva i PVO Srbije, na letu CA5.

Za njim, nešto kasnije (u 20:53), u pravcu međunarodnog aerodroma Franc List (BUD) u Budimpešti odleteo je Boeing 747 registarske oznake B-2482 na letu CA57, sa ministrima kineske vlade i drugim zvaničnicima koji prate Si Đinpinga na evropskoj turneji.

Ovaj avion je, inače, krenuo u utorak kao prethodnica sa aerodroma Orli (ORY) i sleteo na beogradski aerodrom u 13:50, gde je delegaciju NR Kine dočekao ministar Siniša Mali.

Kasnio zbog nevremena 

Vazduhoplov sa prvim čovekom NR Kine je posle dužeg kašnjenja zbog loših vremenskih uslova na ruti od aerodroma Tarbe-Lur (LDE) do Beograda  (trebalo je da poleti u 17:30, a poleteo je tek u 19:15) sleteo znatno kasnije, u 21.34 časova.

U njegovoj pratnji bila su  dva aviona MiG-29 RV i PVO Vojske Srbije iz sastava 101. lovačke avijacijske eskadrile Vitezovi 204. Vazduhoplovne brigade koji baziraju na aerodromu Pukovnik-pilot Milenko Pavlović. 

U dolasku u Beograd, B-2479 leteo je preko Francuske, severnog dela Italije, Slovenije i Hrvatske na prosečnoj visini od 11.000 metara sve do hrvatske Požege, kada je počeo da se spušta, govore podaci sa platforme FlightAware.

U vazdušni prostor pod kontrolom srpskih migova ušao je na visini od 5.500 metara između Šida i Bačke Palanke i nastavio spuštanje ka Beogradu. Na visini od 2.000 metara preleteo je glavni grad Srbije i okrenuo se ka aerodromu iz pravca Smedereva, gde je sleteo nakon nekoliko minuta.

Od početka u istom tipu vazduhoplova

Za razliku od američkog predsednika Bajdena koji za međunarodna putovanja koristi avion Air Force One (modifikovani Boeing 747-200 koji nosi oznaku VC-25A) i ruskog predsednika Putina, koji koristi jedan od četiri modifikovana Iljušina Il-96-300PU, kineski predsednik nema svoju verziju “Air Force One” vazduhoplova.

Uistinu, B-2479 jeste jedini avion koji je u vlasništvu državnog vrha Kine, koji je pri tom uređen u VIP konfiguraciji, ali nosi oznake Air China i nije formalno isključivo namenjen za putovanja Si Đinpinga. Štaviše, prema dostupnim podacima, ovaj vazduhoplov je u decembru 2023. bio prizemljen, a ovo mu je, barem zvanično, prvi let u ovoj godini.

Do nedavno, predsednik Si koristio je četiri aviona nacionalne avio-kompanije Air China ovog tipa. Najčešće korišćeni bio je onaj sa oznakom B-2472 (serijski broj 30158): tim avionom doputovao je 2016. u Beograd u trodnevnu posetu državnom vrhu Srbije (na slici dole); 2017. u Palm Bič na sastanak posvećen azijsko-pacifičkoj saradnji, ali i na inauguraciju brazilskog predsednika Da Silve 2023.

Radi se o avionu starom više od 24 godine, koji je od početka u floti Air Chine. Do jula 2022. ovaj avion je (prema tada dostupnim podacima) nakupio 28.275 sati leta na 5.499 ciklusa, navodi portal Simple Flying.

Drugi je B-2443, koji je povučen iz upotrebe u martu 2015, nakon čega je raskomadan. U martu prošle godine poslednji put je leteo B-2445 (ali ne sa Sijem u njemu), kao i B-2447 koji se donedavno koristio za domaće putničke letove na ruti Peking (PEK) - Šenžen (SZX).

Putnička konfiguracija ovih aviona bila je 10 sedišta u prvoj klasi, 42 sedišta u poslovnoj klasi i 292 sedišta u ekonomskoj klasi.

Avioni koje danas koristi prvi čovek Kine

Sada - kineski predsednik prilikom putovanja u zvanične posete koristi avione istog tipa (Boeing 747) B-2479 koji je poleteo u novembru 2014. (serijski broj 41193), B-2480 (serijski broj 41194) kojim je ove godine leteo za Cirih (ZRH) kako bi prisustvovao na samitu u Davosu i B-2482 (serijski broj 44933) kojim je iz Pekinga na aerodrom Orli 5. maja došla kineska delegacija, da bi potom doletela dva dana kasnije u Beograd.

South China Morning Post navodi da se pre svakog “specijalnog leta” tokom kog putuje Si Đinping sa državnom delegacijom, avion modifikuje sa posebnim foteljama i krevetima. Po povratku u Peking, avion se vraća u putničku konfiguraciju i vraća u standardne rotacije.

Tako B-2480 koji je poleteo 20. maja 2015. u floti Air China u svojoj putničkoj konfiguraciji ima 12 sedišta u prvoj klasi, 54 u biznis klasi, 66 u premium klasi i 233 u ekonomskoj klasi. Istu konfiguraciju ima i avion B-2482 koji je samo 20 dana “stariji” od vazduhoplova B-2480.

Nesuđeni kineski "Air Force One"

Manje je poznato da je Air China je 2001. naručila dvomotorni širokotrupni avion 767-300ER od Boeinga za 120 miliona dolara kada je Điang Cemin želeo da ima svoj predsednički avion pre penzije.

Nakon što je avion preuređen u Teksasu za 10 miliona dolara, kineski agenti su prilikom provere pronašli 27 prislušnih uređaja u celom avionu, uključujući pilotsku kabinu, privatni predsednički salon, lični toalet...

Ova epozoda izazvala je ozbiljan diplomatski incident na liniji Vašington - Peking, mada je bilo spekulacija da se radilo o unutrašnjem sukobu između frakcija Komunističke partije Kine, izvestio je svojevremeno Asia Times

767-300 nikada nije korišćen od strane bilo kog visokog kineskog lidera nakon isporuke. Koristio se za komercijalne letove i prodat je kazahstanskoj avio-kompaniji Air Astana (KC) 2014. godine.

(Aero.rs)