Zašto hrana u avionu ima drugačiji ukus nego na zemlji

Foto: Wikipedia/Matti Blume

Posluženje hrane u avionima ima dugu i interesantnu istoriju, koja počinje sa prvim međunarodnim letom između Londona i Pariza 1919. godine. Na tom letu, putnicima su bile poslužene jednostavne kutije sa sendvičima i voćem. Tokom 1928. godine, nemačka avio-kompanija Lufthansa je prvi put poslužila topli obrok na letovima između Berlina i Pariza. U tom periodu, avioni su leteli na malim visinama i kabine im nisu bile pod pritiskom, što je značilo da je hrana imala isti ukus kao na zemlji.

Preporučujemo

Međutim, sve se promenilo uvođenjem kabina pod pritiskom. Kada je Boeing 307 Stratoliner ušao u saobraćaj 1940. godine, avioni su počeli da lete na visinama iznad 20.000 stopa (6.096 metara), što je značilo da su piloti mogli da izbegavaju oluje, a putnici da imaju komfornije putovanje. Ova promena je donela novi izazov za posluženje hrane – na velikim visinama, čula ukusa i mirisa kod ljudi se značajno smanjuju, piše Simpleflying.

Foto: Shutterstock

Tokom 1940-ih, zamrzavanje hrane je postalo popularno, što je omogućilo avio-kompanijama da pripreme obroke unapred i podgreju ih tokom leta. Do 1950-ih, topli obroci postali su standard na dugim letovima, ali kako su avioni postajali veći i sofisticiraniji, priprema ukusne hrane na visini od 30.000 stopa (9.144 metra) postala je izazov.

Današnji moderni avioni lete na visinama iznad 30.000 stopa, gde vlaga u kabini pada na veoma nizak nivo, često niži nego u nekim pustinjama. Ova niska vlažnost negativno utiče na čula mirisa i ukusa, smanjujući sposobnost putnika da osete slanoću i slatkoću za oko 30%. Vibracije i buka u avionu takođe doprinose ovome, dodatno otežavajući percepciju ukusa.

Istraživanja su pokazala da na ovim visinama hrana deluje blaže i manje ukusno. Dok slani i slatki ukusi slabe, kiseli, gorki i ljuti ukusi uglavnom ostaju nepromenjeni. Avio-kompanije su ovo uzele u obzir i počele su da prilagođavaju svoje menije kako bi nadoknadile ovu promenu.

Na primer, avio-kompanija Pan American Airways, je bila poznata po svojim luksuznim letovima u prvoj polovini 20. veka, bila je jedna od prvih kompanija koja je eksperimentisala sa unapred pripremljenim i smrznutim obrocima. Ovo je omogućilo kompanijama da minimiziraju otpad i osiguraju da je hrana uvek dostupna, čak i ako letovi budu otkazani ili odloženi.

Foto: Shutterstock

U novije vreme, avio-kompanije, koriste specijalne tehnike pripreme hrane kako bi umanjili ograničenja koja donosi letenje na velikim visinama. Njihovi kuvari povećavaju količinu soli, šećera i začina kako bi obroci zadržali ukus u vazduhu. Takođe, koriste sastojke bogate umami ukusom, poput pečuraka, ribe, mesa, sireva, soja sosa kako bi pojačali zadovoljstvo putnika.

Posebna pažnja se posvećuje i regionalnim jelima, pa tako pojedine velike avio-kompanije nude različite menije u zavisnosti od toga iz koje zemlje polazi let. Ako, na primer, letite iz Londona, možete očekivati da će vam biti posluženi sveži britanski proizvodi, dok letovi iz Azije obično sadrže lokalna jela poput karija i pržene hrane.

Pored podešavanja ukusa, avio-kompanije vode računa i o strukturi jela, kako bi hrana ostala vlažna i ukusna i nakon podgrevanja. Jela kao što su pileći tikka masala i dinstana govedina su popularni izbori jer ne gube na kvalitetu tokom procesa zagrevanja.

I dok avio-kompanije ulažu mnogo truda kako bi poboljšale iskustvo jela na velikim visinama, nauka o hrani i dalje igra važnu ulogu u razvoju novih menija. Putnici mogu primetiti da začinjena jela, kao i ona sa jačim ukusima poput dimljenog lososa ili jela sa puno umamija, imaju tendenciju da bolje funkcionišu u vazduhu.

Na kraju, iako uslovi u avionu otežavaju da hrana ima isti ukus kao na zemlji, avio-kompanije konstantno rade na poboljšanju kvaliteta obroka. Zahvaljujući inovacijama u pripremi i prezentaciji hrane, današnji putnici mogu uživati u obrocima koji su pažljivo osmišljeni da budu ukusni čak i na visinama od  35.000 stopa.

(Aero.rs)