CINS objavio privremeni izveštaj o udesu aviona Embraer E190 u Beogradu

Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju (CINS) objavio je privremeni izveštaj o udesu aviona Embraer E190-200LR, registracije OY-GDC, koji se dogodio 18. februara 2024. godine na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu. Avion u vlasništvu grčke kompanije Maraton Erlajns (Marathon Airlines), obavljao je let za Er Srbiju, JU324 za Dizeldorf (DUS). U avionu je bilo 2 pilota, 3 člana kabinskog osoblja i 106 putnika, a u incidentu nije bilo povređenih.

Foto: Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju

Preporučujemo

Prema navodima iz izveštaja, do udesa je došlo tokom poletanja sa pogrešne tačke na poletno-sletnoj stazi. Umesto da uđu na pistu preko planirane taksi tačke D6, piloti su avion izveli na tačku D5, čime je na raspolaganju ostalo svega 1.273 metra za zalet – što je bilo nedovoljno za masu aviona od oko 45,7 tona. Iako je kontrola letenja sugerisala povratak na D6, posada je ipak odlučila da nastavi proceduru poletanja sa D5..

Foto: Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju

Tokom zaleta i neposredno po odvajanju od tla, avion je zakačio delove aerodromske infrastrukture, uključujući i antenu ILS sistema na pisti 12R. Došlo je do značajnih oštećenja na trupu, krilu, stabilizatoru i sistemu klimatizacije, kao i do curenja goriva iz levog rezervoara. Uništena je i svetlosna signalizacija i antena „Far Field Monitora“, zbog čega je sistem ILS privremeno degradiran sa kategorije CAT III na CAT I.

Foto: Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju

Posada je ubrzo prijavila vibracije i probleme sa zakrilcima, nakon čega je odlučeno da se avion vrati u Beograd. U pratnji vatrogasnih i spasilačkih službi, Embraer je bezbedno sleteo na pistu 30L u 18.36 časova, a putnici i posada su evakuisani preko avio-mosta.

Foto: Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju

Greške u pripremi i procedurama

CINS u svojoj analizi navodi niz proceduralnih propusta, uključujući nepravilno unošenje podataka o performansama u elektronske proračune i izostanak standardnog „departure briefing“-a. Takođe se konstatuje da je kapetan insistirao na poletanju sa kraćim zaletom, čemu je kopilot podlegao, bez dodatnih provera. Prema proceni proizvođača aviona, minimalna potrebna dužina piste za polijetanje sa tom težinom iznosila je 1.440 metara – što je bilo više od raspoložive dužine.

Foto: Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju

Uloga aerodroma i sistema bezbednosti

Izveštaj se osvrće i na postupke aerodromskih službi. Kontrola letenja je ispravno uočila grešku i predložila posadi povratak na planiranu tačku D6, ali prema pravilima nije mogla da zabrani poletanje. Nakon incidenta, vatrogasne i spasilačke jedinice reagovale su prema tada važećem Planu za vanredne situacije, pratile avion tokom povratka i intervenisale na mestu curenja goriva iz levog rezervoara. Embraer je, uz pratnju vatrogasnih vozila, sleteo na pistu 30L i po instrukciji kontrole pristao na gejt C2, gde su putnici iskrcani preko avio-mosta.

Kontroverze oko parkiranja na gejt

Izveštaj beleži i da je, uprkos znatnom curenju goriva, avion po sletanju upućen na standardnu gejt poziciju C2. CINS primećuje da tada važeće procedure aerodroma nisu jasno definisale obaveznu izolaciju aviona u ovakvim situacijama. Tek naknadno, izmenama Plana za vanredne situacije, uvedena je obaveza da se avioni sa curenjem goriva, rizikom od požara ili sličnim pretnjama upućuju na posebno određene izolovane pozicije, dalje od terminala i putničke infrastrukture.

Ova analiza ukazuje da, iako su greške posade bile presudni faktor, važnu ulogu imaju i aerodromske procedure, kao i njihovo stalno usklađivanje sa međunarodnim standardima.

CINS naglašava da je istraga i dalje u toku, a završni nalazi, uključujući tačne uzroke udesa i bezbednosne preporuke, biće objavljeni po okončanju konsultacija sa svim relevantnim institucijama.

(Aero.rs)