Pedeset godina od prvog komercijalnog leta Konkorda u floti Er Fransa
Pedeset godina nakon prvog komercijalnog leta, Konkord (Concorde) i dalje zauzima posebno mesto u istoriji Er Fransa (Air France) i svetskog civilnog vazduhoplovstva. Dana 21. januara 1976. godine, supersonični avion je na liniji Pariz–Dakar–Rio de Žaneiro otvorio novo poglavlje u komercijalnom letenju, u kojem su brzina, tehnologija i prestiž prvi put spojeni u redovnoj putničkoj eksploataciji.
Preporučujemo
Poslednji let legendarnog F-16 iznad Danske: Posle 46 godina službe, legendarni lovac povučen iz upotrebe
Novi aduti Kalašnjikova: Dron Karakurt 2.0 staje u ranac i može da poleti iz vozila u pokretu
Ideja o Konkordu nastala je sredinom pedesetih godina prošlog veka, u periodu snažnog tehnološkog nadmetanja. Dok su Sjedinjene Američke Države razvijale podzvučne širokotrupne avione, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo započeli su zajednički projekat čiji je cilj bio razvoj putničkog aviona sposobnog da probije zvučni zid. Sporazum o saradnji između Sud-Aviationa i British Aircraft Corporation potpisan je 1962. godine, čime je započet jedan od najsloženijih industrijskih projekata svog vremena, u koji su bile uključene stotine kompanija sa obe strane Lamanša.
Prvi prototip poleteo je iz Tuluza 1969. godine, a već iste godine Konkord je probio zvučni zid. Obećanje koje je tada dato bilo je jasno: drastično skraćivanje vremena putovanja i redefinisanje interkontinentalnog letenja. Er Frans je u januaru 1976. godine postao jedan od prvih operatera koji su Konkord uveli u redovan komercijalni saobraćaj. Ubrzo su usledile linije ka Vašingtonu i Njujorku, na kojima su transatlantski letovi trajali oko tri i po sata, omogućavajući putnicima da pređu okean brže nego što Sunce „putuje“ nebom.
Za Er Frans, Konkord nije bio samo još jedan avion u floti. Predstavljao je vrhunac tehnološke ambicije i simbol avio-kompanije koja se pozicionirala na samoj ivici tada mogućeg. Sa vitkom siluetom, delta krilima i oborivim nosom, Konkord je bio trenutno prepoznatljiv. Leteo je na visinama između 16.000 i 18.000 metara, brzinom većom od Maha 2,02, nudeći putnicima pogled na zakrivljenost Zemlje i iskustvo leta daleko iznad atmosferskih turbulencija.
Razvoj Konkorda doneo je brojne tehnološke inovacije koje su kasnije našle primenu u savremenoj avijaciji. Električne komande leta, karbonske kočnice, napredni sistemi autopilota i vetrobransko staklo sa slojem zlata radi zaštite od zračenja samo su deo nasleđa ovog programa. Pilotska kabina, sa stotinama instrumenata i pokazivača, oslikavala je složenost i tehnološki nivo aviona koji je bio decenijama ispred svog vremena.
Poseban akcenat stavljen je i na iskustvo putnika. Enterijeri Konkorda u floti Er Fransa razvijani su u saradnji sa istaknutim dizajnerima, a svaki detalj, od kabinskog osvetljenja do poslužavnika, bio je pažljivo osmišljen. Putovanje Konkordom bilo je zamišljeno kao celovito iskustvo, u kojem su brzina i komfor išli ruku pod ruku sa osećajem ekskluzivnosti.
Za posade, rad na Konkordu bio je profesionalna privilegija. Za inženjere, pilote, mehaničare, kabinsko i zemaljsko osoblje, ovaj avion predstavljao je svakodnevni izazov i izuzetnu ljudsku avanturu. Njegova posebnost ogleda se i u epizodama poput leta tokom potpunog pomračenja Sunca 1999. godine, kada je Konkord bio jedini civilni avion sposoban da prati senku Meseca i omogući putnicima višeminutno posmatranje ovog retkog fenomena.
Supersonična era Er Fransa završena je 31. maja 2003. godine, nakon 27 godina eksploatacije. Poslednje sletanje u Parizu bilo je obeleženo snažnim emocijama, ali kraj operativne karijere nije označio i kraj značaja Konkorda. Program se danas smatra jednim od ključnih tehnoloških katalizatora evropske vazduhoplovne industrije, koji je pokazao da su složeni međunarodni projekti izvodljivi i dugoročno održivi.
Danas je Konkord kulturni i istorijski simbol vazduhoplovstva. Sačuvani primerci izloženi su u muzejima i na aerodromima, a 2025. godine prvi prototip, Konkord 001, zvanično je proglašen istorijskim spomenikom u Francuskoj. Pedeset godina nakon prvog komercijalnog leta, „bela ptica“ i dalje inspiriše svojom smelošću, bezvremenskim dizajnom i vizijom epohe u kojoj su granice avijacije bile pomerane bez kompromisa.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Air France uveo Apple TV sadržaj na dugolinijskim letovima
Umesto slogana i simbola, mozaik lica zaposlenih na jubilarnom avionu Turkiš erlajnsa izazvao pažnju javnosti
Četiri Konkorda uzletela zajedno sa Hitroua: Kako je nastala najpoznatija fotografija civilne avijacije
Kapetan Vesna Aleksić se obratila putnicima iznad Srbije: Od kontrole letenja smo dobili važnu informaciju
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
