Buran dobio izložbeni centar: Kako je nastao i nestao sovjetski Space Shuttle
Otvaranjem novog izložbenog centra „Buran“ u muzejskom kompleksu Verhnjaja Pišma, u blizini Jekaterinburga na Uralu, javnosti je prvi put na sistematičan način predstavljen jedan od najambicioznijih i najskupljih tehnoloških projekata Sovjetskog Saveza. Centralni eksponat nove postavke je orbitalni svemirski brod Buran, vozilo 2.01, treći primerak razvijen u okviru programa Energija–Buran i ujedno najspremniji za let među brodovima koji nikada nisu stigli do orbite.
Novi izložbeni prostor projektovan je kao namenski objekat, arhitektonski oblikovan poput avionskog hangara, sa ciljem da se Buran ne predstavi samo kao muzejski eksponat, već kao kompleksan tehnološki sistem. Postavka obuhvata osnove kosmičkog letenja, ključne etape globalne kosmičke trke, ali i detaljnu priču o samom programu Energija–Buran i sudbini njegovih pojedinačnih letelica.
Preporučujemo
Evropa odobrila najbrži putnički avion na svetu: Global 8000 dobio EASA sertifikat
NATO nije znao šta gađa: Tajna operacija na Batajnici koja je prevarila neprijatelja 1999. godine
Šta je bio program Energija–Buran
Program Energija–Buran pokrenut je krajem sedamdesetih godina kao odgovor Sovjetskog Saveza na američki Space Shuttle, ali sa bitno drugačijom tehničkom i operativnom filozofijom. Dok je američki šatl podrazumevao prisustvo posade na svakom letu, sovjetski koncept je od samog početka predviđao potpuno autonomni orbitalni brod, sposoban da samostalno poleti, boravi u orbiti i da se precizno vrati na Zemlju pod kontrolom računara.
Buran je predstavljao samo jedan element znatno šireg sistema. Njegovu osnovu činila je raketa Energija, univerzalni teški lanser projektovan za niz različitih zadataka, od lansiranja vojnih i civilnih tereta do potencijalnih misija u duboki svemir. Takav pristup donosio je veliku fleksibilnost, ali i izuzetnu složenost celokupnog programa.
Jedini let i kraj programa
Jedini orbitalni let Burana izveden je 15. novembra 1988. godine i ostao je upamćen kao tehnološki presedan. Sovjetski Savez postao je prva država koja je lansirala i vratila višekratni orbitalni brod u potpuno automatskom režimu, uključujući precizno sletanje bez ikakve intervencije posade. Uprkos tom uspehu, program nije nastavljen.
Koliko je Burana napravljeno i šta se s njima dogodilo
U okviru programa Energija–Buran proizvedeno je više orbitalnih brodova, ali je samo jedan ikada poleteo u svemir. Orbiter označen kao vozilo 1.01 izveo je jedini orbitalni let 1988. godine, da bi 2002. bio uništen kada se srušio krov montažno-integracione hale na kosmodromu Bajkonur. Drugi orbitalni brod, vozilo 1.02 poznato pod imenom Burja, bio je u potpunosti završen i planiran za drugu autonomnu misiju, ali nikada nije leteo i i dalje se nalazi u Bajkonuru, uz nerešeno pitanje vlasništva.
Treći orbiter, vozilo 2.01, danas izložen u Verhnjajoj Pišmi, bio je najspremniji za let među neletećim Buranima. Njegova izgradnja zaustavljena je na približno 30 do 50 odsto, a prvi let bio je planiran za sredinu devedesetih godina. Rad na četvrtom i petom orbiteru, označenim kao 2.02 i 2.03, prekinut je u ranoj fazi, nakon čega su njihovi trupovi demontirani ili rashodovani tokom prve polovine devedesetih.
Pored letnih orbitera, proizveden je i veći broj punorazmernih testnih primeraka namenjenih strukturnim, električnim, dinamičkim i atmosferskim ispitivanjima. Za razliku od operativnih brodova, deo ovih maketa je sačuvan, jer su nakon obustave programa ostali u vlasništvu istraživačkih instituta. Danas se pojedini primerci nalaze u muzejima i obrazovnim centrima u Rusiji i inostranstvu.
Ekonomski kolaps SSSR-a, ekstremni troškovi održavanja infrastrukture i nestanak političke podrške doveli su do obustave programa 1993. godine. Tehnološki sistem projektovan za dugoročnu eksploataciju ostao je bez institucionalnog i finansijskog okvira, a njegova materijalna zaostavština rasuta je širom bivšeg Sovjetskog Saveza.
Dolazak Burana 2.01 u muzej Verhnjaja Pišma tokom leta 2024. označio je početak restauracije bez presedana. Radovi su obuhvatili stabilizaciju konstrukcije, očuvanje originalnih elemenata i prilagođavanje broda izložbenom prostoru. Sličan projekat restauracije orbitalnog svemirskog broda do sada nije realizovan nigde u svetu.
Otvaranje izložbenog centra ne predstavlja samo muzejski događaj, već pokušaj da se sačuva industrijsko i inženjersko nasleđe epohe u kojoj su granice mogućeg bile znatno šire nego što se danas često pretpostavlja. U tom kontekstu, Buran se ne posmatra isključivo kao odgovor na američki šatl, već kao samostalan tehnološki koncept koji je, makar na kratko, postavio nove standarde u kosmičkom letenju.
Istovremeno, inicijative bivših inženjera i veterana programa da se preostali primerci Burana vrate iz inostranstva ponovo otvaraju pitanje odnosa prema tehničkoj baštini. Da li će ti brodovi ostati zaboravljeni u hangarima i depoima ili će, poput Burana u Verhnjajoj Pišmi, dobiti mesto koje odgovara njihovom značaju, ostaje otvoreno pitanje.
(Aero.rs)
Video: Getjet Airlines Airbus A320
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
