Alergijska reakcija primorala avion na hitno sletanje – kako izgledaju ovakve situacije u vazduhu

Na visini krstarenja od oko 11.000 metara, avion je u suštini mali, zatvoreni svet, sa ograničenim medicinskim resursima i bez mogućnosti brze pomoći sa zemlje. Upravo zato su posade obučene da u roku od nekoliko sekundi prepoznaju ozbiljne zdravstvene probleme, među kojima je anafilaktička reakcija jedna od najopasnijih.

Preporučujemo

Prvi znakovi obično nisu dramatični. Putnik može da se žali na svrab, stezanje u grlu, oticanje usana ili lica, vrtoglavicu ili mučninu. Iskusni članovi kabinskog osoblja znaju da upravo ti simptomi često prethode naglom pogoršanju stanja. U takvim situacijama ne čeka se da se problem „razvije“, već se odmah pokreće unapred utvrđena procedura, jer je kod anafilaksije najvažnije reagovati u prvim minutima kako bi se sprečilo ugrožavanje disajnih puteva i pad krvnog pritiska.

Foto: Shutterstock/Shutterstock AI Generator

Jedan član posade ostaje uz putnika i prati disanje i svest, dok drugi donosi medicinski komplet. U savremenim avionima on gotovo uvek sadrži epinefrin, lek koji može da zaustavi najteže faze alergijskog šoka i koji u velikom broju slučajeva deluje vrlo brzo, često u roku od nekoliko minuta. Posada je obučena da ga primeni po tačno određenom protokolu, čak i ako putnik nikada ranije nije koristio sličan lek.

Istovremeno, kapetan se obaveštava o situaciji u kabini. U većini slučajeva posada uspostavlja vezu sa lekarskim timovima na zemlji, koji preko satelitske ili radio-veze pomažu u proceni stanja putnika i daljim koracima. Ove službe funkcionišu 24 časa dnevno i koriste ih avio-kompanije širom sveta upravo za ovakve hitne situacije.

Ako se stanje stabilizuje nakon primene leka, let se najčešće nastavlja do planiranog odredišta uz pojačan nadzor putnika. Preusmeravanje aviona nije automatska odluka, jer se u praksi pokazalo da se veliki broj alergijskih reakcija uspešno kontroliše u kabini uz pravovremenu terapiju i stalne konsultacije sa lekarima na zemlji.

Međutim, ukoliko simptomi ne jenjavaju ili se ponovo pogoršavaju, kapetan donosi odluku o preusmeravanju ka najbližem pogodnom aerodromu. Takva odluka podrazumeva složene operativne posledice, ali zdravlje putnika ima apsolutni prioritet.

Foto: Shutterstock/PICHES KANTHAWONG

Zanimljivo je da su upravo medicinski razlozi, među kojima su alergijske reakcije i srčani problemi, jedan od najčešćih uzroka vanrednih sletanja u civilnoj avijaciji. Zbog toga avio-kompanije poslednjih godina znatno unapređuju sadržaj medicinskih setova u avionima.

Danas oni često sadrže opremu za merenje krvnog pritiska, kiseonik, infuzione setove i osnovne lekove, čime se kabina aviona sve više približava maloj pokretnoj ambulanti.

Još jedna procedura koja mnoge iznenađuje jeste takozvani „medicinski poziv u kabini“. Ako se ispostavi da među putnicima ima lekara, medicinskih tehničara ili drugih zdravstvenih radnika, posada može zatražiti njihovu pomoć, uz punu koordinaciju sa komandnom kabinom i lekarima na zemlji.

Uprkos strahovima koje ovakvi incidenti izazivaju, ozbiljne alergijske reakcije tokom leta relativno su retke, a ishodi u velikom broju slučajeva pozitivni upravo zahvaljujući brzoj reakciji posade i jasno definisanim procedurama.

Zbog toga se u avio-industriji sve manje govori o potpunim zabranama pojedinih namirnica, a sve više o obuci, prevenciji i spremnosti za hitne situacije. Za putnike sa alergijama najvažnije ostaje da o svom stanju obaveste avio-kompaniju, imaju terapiju pri ruci i ne oklevaju da se odmah jave posadi pri prvim simptomima.

Na 11.000 metara visine nema bolnice iza ugla, ali postoje sistemi i ljudi obučeni upravo za trenutke kada se zdravlje putnika nađe pod ozbiljnim pritiskom.

(Aero.rs)