airBaltic prevezao više putnika za druge nego za sebe: Ukupan gubitak dostigao 128 miliona evra

Latvijski nacionalni avioprevoznik airBaltic (BT), čiji avioni i posade lete i za Er Srbiju (Air Serbia, JU), objavio je finansijske rezultate za prvu polovinu 2026. godine. Kompanija je ostvarila prihod od 399,2 miliona evra, što je 14,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine, ali je istovremeno zabeležila neto gubitak od 128,2 miliona evra, naspram 1,7 miliona evra godinu ranije.

Kompanija među razlozima lošijeg finansijskog rezultata navodi rast operativnih troškova, uključujući naglo poskupljenje goriva.

Iz podataka se vidi i promena strukture poslovanja: broj letova za druge avio-kompanije u okviru ACMI aranžmana porastao je 35 odsto, dok je broj letova na sopstvenoj mreži povećan pet odsto.

airBaltic povećao broj letova za druge avio-kompanije za 35 odsto

Detaljan pregled finansijskog izveštaja, koji je javni dokument i u koji je Aero.rs imao uvid, pokazuje da je airBaltic u prvih šest meseci 2026. obavio 42.264 leta, 16,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Na sopstvenoj mreži realizovano je 23.985 letova, što je rast od pet odsto, dok je broj ACMI letova za druge avio-kompanije dostigao 18.279, odnosno 35 odsto više nego godinu ranije.

ACMI aranžmani (Aircraft, Crew, Maintenance, Insurance), odnosno mokro iznajmljivanje (wet lease), podrazumevaju iznajmljivanje aviona zajedno sa posadom, održavanjem i osiguranjem, pri čemu avion i posada obavljaju letove za drugu avio-kompaniju. Podaci iz izveštaja pokazuju da ovaj segment raste znatno brže od sopstvene mreže airBaltica.

Razlika je vidljiva i u vremenu provedenom u letu. Ukupno je ostvareno 84.895 blok-sati (block hours), 13,9 odsto više nego u prvoj polovini 2025. godine. Od toga se 53.503 sata odnose na sopstvenu mrežu, a 31.392 sata na letenje za druge avio-kompanije, što je rast od 31,1 odsto. Tako je ACMI činio oko 37 odsto ukupnog broja blok-sati airBaltica.

Broj putnika na sopstvenoj mreži porastao je 3,9 odsto, na 2,455 miliona, dok je u okviru ACMI aranžmana prevezeno 1,992 miliona putnika, 32,1 odsto više nego godinu ranije. Ukupan broj putnika porastao je 15 odsto. Faktor popunjenosti kabine (CLF) na sopstvenoj mreži iznosio je 77,3 odsto, u poređenju sa 78,2 odsto u prvoj polovini 2025. godine.

U drugom kvartalu airBaltic je na sopstvenoj mreži prevezao 1,41 milion putnika, 3,2 odsto više nego godinu ranije. Sa putnicima na ACMI letovima, ukupan broj dostigao je 2,97 miliona, odnosno 17 odsto više.

Iz razlike između ukupnog broja i broja putnika na sopstvenoj mreži proizlazi da je airBaltic na letovima za druge avio-kompanije prevezao više putnika nego na sopstvenoj mreži - oko 1,56 miliona putnika.

Finansijski rezultati: ACMI poslovanje profitabilnije od sopstvene mreže

Finansijski rezultati pokazuju da ACMI poslovanje donosi sve veći deo prihoda, ali i da je u prvoj polovini godine bilo znatno uspešnije od sopstvene mreže. Prihodi od ACMI usluga dostigli su 98 miliona evra, odnosno 24,6 odsto ukupnih prihoda, dok je sopstvena mreža ostvarila 298,1 milion evra.

Prilagođeni EBITDAR ACMI segmenta iznosio je 38,6 miliona evra, uz maržu od 39,4 odsto, dok je sopstvena mreža na istom pokazatelju zabeležila minus od 4,3 miliona evra. U drugom kvartalu razlika je bila još izraženija: ACMI segment ostvario je prilagođeni EBITDAR od 42 miliona evra, a sopstvena mreža minus od 14,7 miliona evra.

U drugom kvartalu airBaltic je u proseku imao 25,5 aviona angažovanih na ACMI letovima, u poređenju sa 18,9 u istom periodu 2025. godine. Tokom letnje sezone za ove poslove bilo je ugovoreno do 26 aviona. Najveći deo ACMI letenja obavljen je za prevoznike iz Lufthansa grupe.

Prema dostupnim informacijama, airBaltic obavlja letove za Lufthansu, SWISS, Austrian Airlines i Brussels Airlines, u okviru trogodišnjeg strateškog partnerstva sa Lufthansa grupom. Za potrebe Air Serbia, na osnovu ACMI ugovora potpisanog u oktobru 2025, bilo predviđeno je angažovanje do četiri aviona Airbus A220-300 tokom letnje sezone 2026. godine.

Rast cena goriva povećao troškove airBaltica u drugom kvartalu

Prihod airBaltica u drugom kvartalu 2026. dostigao je 250,1 milion evra, 15,3 odsto više nego godinu ranije. Ipak, kompanija je u tom periodu zabeležila neto gubitak od 58,1 milion evra, dok je u drugom kvartalu 2025. ostvarila dobit od 27,6 miliona evra.

Prema finansijskom izveštaju, troškovi goriva porasli su 79,6 odsto, na 66,1 milion evra, a kompanija procenjuje da je rast cena goriva imao negativan finansijski uticaj od 29,3 miliona evra. Sukob na Bliskom istoku doveo je i do ograničenja vazdušnog prostora, dužih ruta i obustave letova za Tel Aviv i Dubai tokom drugog kvartala.

airBaltic je prilagodio planirani letnji red letenja i otkazao oko 2.900 letova, odnosno približno 5,7 odsto prvobitno planiranih za period od marta do oktobra 2026. godine. Otkazivanja su obuhvatila odabrane frekvencije i rotacije na sve tri baltičke baze, uz nastojanje da se sačuva redovnost saobraćaja na glavnim linijama.

Bez aviona prizemljenih zbog problema sa motorima

Tokom prve polovine 2026. nijedan avion airBaltica nije bio van upotrebe zbog problema sa motorima Pratt & Whitney. U istom periodu prethodne godine zbog tih problema u proseku je bilo nedostupno 11 aviona, navodi kompanija. Poboljšana raspoloživost flote omogućila je veći obim letenja i podržala rast saobraćaja na sopstvenoj mreži i u ACMI segmentu.

Ono što ne piše u izveštaju: Poglavlje 11 i masovna otpuštanja

Podsetimo,  avio-kompanija airBaltic zatražila je sudsku zaštitu u Sjedinjenim Američkim Državama i pokrenula finansijsku reorganizaciju po Poglavlju 11 američkog Zakona o stečaju, kako je Aero.rs tada izveštavao.

Do toga je došlo samo nekoliko dana nakon upozorenja agencije Fitch Ratings da joj je hitno potrebno novo finansiranje i da su alternative "prilično ograničene".

Postupak je dobrovoljno pokrenut pred Stečajnim sudom SAD za Južni okrug Njujorka i omogućiće kompaniji da pod sudskim nadzorom restrukturira dugove i druge obaveze, dok nastavlja redovno poslovanje.

Početkom oktobra avio-kompanije je najavila je da bi između 500 i 700 zaposlenih moglo da ostane bez posla u bazama u Rigi, Viljnusu i Talinu, u okviru prilagođavanja broja zaposlenih novom poslovnom planu.

(Aero.rs)