Kako je helikopter sleteo na raskrsnicu kod Merkatora: Srbija želi hitnu helikoptersku medicinsku službu

Mirno, sunčano nedeljno pre podne na raskrsnici Bulevara umetnosti i Bulevara Zorana Đinđića u trenutku prekinuli su zvuci kočnica, tupih udaraca i lomljave stakla. Nekoliko sekundi kasnije, smenilo ih je zapomaganje povređenih iz smrskanih automobila i vrsici slučajnih prolaznika koji su do tada bezbrižno šetali, išli u nabavku ili bili zagledani u ekrane svojih telefona.

Nekoliko minuta kasnije, čuju se sirene, u daljini vide rotacina svetla, na lice mesta pristužu vatrogasci-spacioci, hitna pomoć, saobraćajna policija

Srećom, ovoga puta bila je u pitanju pokazna vežba hitnih službi povodom obeležavanja Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih nesreća. Crna statistika beliži da na godišnjem nivou u saobraćajnim nesrećama u Srbiji pogine oko 500 ljudi, dok oko 3.000 bude teško povređeno.

Prema podacima Ujedinjenih nacija da u svetu godišnje u saobraćajnim nesrećama pogine oko 1.350.000 ljudi, a oko 50.000.000 bude povređeno, kao i da su saobraćajne nesreće vodeći uzrok smrti dece i osoba do 29 godina starosti.

Za jednu povređenu osobu lekari na terenu procenili su da je životno ugrožena i da njegovo stanje zahteva najbrži mogući transport do medicinske ustanove pa je - što danas nije bio slučaj u ovakvim situacijama - pozvan helikopter.

Istini za volju do sada helikopterima i vojnim i civilnim, jesu transportovani pacijenti, ali uglavnom prethodno stabilizovani, za razliku od prakse u većini države gde u okviru tzv. HEMS (Helicopter Emergency Medical Services) kritičnim pacijentima se pruža neophodna prva pomoć tokom samog transporta od mesta nesreće do medecinske ustanove, štedeći vreme koje često može da napravi razliku između života i smrti.

Na vežbi u nedelju uloga “medicoptera” pripala je jednom Airbus Helicopters H145M i njegovoj posadi koju su za ovu priliku činila dva pilota, dva letača-mehaničara i dva pripadnika Hitne pomoći. H145M je skoro idealan za ovu ulogu: Dovoljno je velik, u puničkoj konfiguraciji prevozi do 9 putnika, ima mesta za povređenog na nosilima koje se lako mogu ubaciti kroz zadnji deo koji se otvara kao školjka, unutrašnjost je modularna i može se opremiti svim potrebnim uređajima i sredstvima za pružanje medicinske pomoći.

Dva motora Turbomeca Arriel 2E ovog helikoptera daju dodatnu sigurnost i snagu u kritičnim situacijama a u rukama obučenih pilota zahvaljujući savremenoj opremi može leteti u skoro svim uslovima, i danju u noću. Uz sve to, veličina rotora je (prečnik 11 metara) mu omogućava da sleti i u skučenim prostorima što u HEMS angažovanju često ima veliki značaj

Pilot Helikopterske jedinice koji je upravljao sa helikopterom istakao je upravo bandere i žice u okolini raskrsnice koje su mu predstavljale izazov prilikom prilaza i sletanja. Po dolasku iznad mesta nesreće, helikopter je prvo je napravio krug oko raskrsnicnice i odlučio se za sletanja iz pravca juga na najpogodnije mesto, usput malo “oduvavši” broje novinarske ekipe ali nadamo se da mu kolege nisu zamerile, ipak su životi u pitanju.

Da sletanje i poletanje budu bezbedni, pobrinuo se jedan od pilota Helikopterske jedinice koji je sve to nadgledao sa zemlje. U neplaniranom razvoju situacije, naizgled niodkuda se pojavio mali dron ispred helikoptera koji je bio u prilazu za sletanje, ali je srećom “oteran” bez posledica. Čiji je bio - do kraja vežbe ostala je misterija.

Obraćajući se prisutnima, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da je “u periodu od 2023 do 2030 kao jedan od ciljeva predviđeno je unapređeno delovanje hitnih službi nakon saobraćajne nezgode i uspostavljanje helikopterske službe prebolničke hitne medicinske pomoći koja će imati ključnu ulogu u spasavanju života posebno u situacijama kada je vreme ključno. Helikopteri opremljeni najsavremenijom medicinskom opremom i posadama koje su obučili stručnjaci moći će brzo da reaguju na pozive za pomoć i transportuju povređene do medicinskih ustanova u najkraćem mogućem roku”

Prevedeno na vazduhoplovnu terminologiju, ako je verovati ministru Dačiću, Srbija želi da - konačno - uspostavi hitnu helikoptersku medicinsku službu, odnosno HEMS.

Važno je napomenuti da nisu u pitanju samo helikopteri i oprema, već celokupan sistem koordinisanog delovanja i infrastrukture koji uključuje znatno veći broj učesnika od onih koje vidimo kako istrčavaju iz helikoptera da bi preuzeli i prevezli pacijenta. Neke zemlje, poput susedne Hrvatske, ugovorile su usluge HEMS na državnom nivou sa komercijalnim firmama, dok su druge same osnovale hitne helikopterske službe kao državni resurs.

(Aero.rs)