Rusi od svog spejs šatla prave atrakciju, Buran se seli u gradić kraj Jekaterinenburga
Jedini preostali primerak Burana, ruskog višekratnog orbitalnog vozila (što je zvanično objašnjenje za ono što se popularno zove "spejs šatl") nastaviće svoj život - u muzeju.
Zbog opsežnog projekta rekonstrukcije, Buran Bajkal 2.01 prebačen je iz delova tokom jula i avgusta iz vojno-filmskog kompleksa Medin u muzejski kompleks u Verhnjoj Pišmi - gradiću koje je zapravo predgrađe Jekaterinenburga.
Preporučujemo
Američko vazduhoplovstvo čeka na Trampove ljude: Čelnici TSA i FAA podneli ostavke
Evo u čemu lete bogati: 10 najvećih namenski proizvedenih privatnih aviona u 2025.
Planirano je da, po završetku restauracije, orbiter postane centralni deo nove izložbe posvećene programu "Energija-Buran" u privatnom muzejskom kompleksu koji se trenutno gradi.
Orbiter Bajkal je treći primerak iz sovjetskog programa Buran. Njegova restauracija predstavlja složen inženjerski projekat koji zahteva inovativne pristupe i rešenja, navodi ruski portal specijalizovan za pitanja avijacije - Ruavia.
Tamošnji stručnjaci morali su da se suoče sa problemom nepotpunih nacrta orbitera, kao i nedostatkom materijala koji su korišćeni tokom izrade ruskog spejs šatla 1980-ih.
"Sa velikom pažnjom tretiramo postojeće originalne sklopove i komponente. Tehnologije, materijali i instrumentacija korišćeni u konstrukciji 'Burana' su izuzetno složeni, što otežava čak i izradu maketnih rešenja. Naš cilj je da orbiteru damo završni spoljašnji izgled i omogućimo posetiocima pristup unutrašnjosti, kako bismo prikazali što više konstrukcijskih elemenata i inženjerskih rešenja korišćenih u stvaranju ove svemirske legende", istakao je Nikolaj Rezinskih, direktor Muzejskog kompleksa u Verhnjoj Pišmi.
Prva faza restauracije uključuje skeniranje trupa orbitera. Dobijeni podaci omogućiće rekonstrukciju nedostajućih delova, kao što su spoljašnji delovi upravljačkih i glavnih motora, vrata stajnog trapa, fragmenti stakala, kao i nosni konus i prednje ivice krila. Posebna pažnja posvećena je očuvanju originalnih sklopova i komponenti, koje imaju značajnu istorijsku i tehničku vrednost.
Bajkal se razlikuje od prvobitnog modela Burana koji je izveo jedini svemirski let, jer je bio namenjen za duže i složenije misije. Kabina Bajkala bila je opremljena sa dva K-36RB katapult sedišta za posadu. Prvi planirani let sa posadom Burana 2.01, u trajanju od 24 sata, bio je zakazan za 1994. godinu, sa kosmonautima Igorom Volkom i Aleksandrom Ivančenjkovom. Cilj leta bio je testiranje sistema i opreme orbitera. Nažalost, do tog leta nikad nije došlo.
Istorija Burana 2.01 nakon obustavljanja programa bila je komplikovana. Do 2004. godine nalazio se u radionicama Tušinskog mašinskog zavoda, da bi potom bio premešten na privezište u Himski rezervoar. Godine 2006, orbiter je prodat komercijalnoj kompaniji, a 2011. transportovan u Žukovski na restauraciju i prikazivanje na avio-mitingu MAKS. Međutim, zbog kršenja ugovora, restauracija nije završena.
Posle MAKS-a 2011, orbiter je ostao na teritoriji Instituta za istraživanje leta Gromov, gde je bio čuvan nekoliko godina. U jesen 2021. godine, direktor tehnološkog muzeja, Vadim Zadorožni, postao je vlasnik Burana 2.01. Restauracija orbitera planirana je za 2022. godinu, ali je bio potreban namenski hangar koji nije bio dostupan u Žukovskom. Nakon toga, orbiter je premešten u vojno-filmski kompleks Medin u Kalugu, gde je trebalo da se izvrši restauracija.
Trenutno je spoljašnje stanje orbitera nezadovoljavajuće. Konzole krila izgubile su neke ploče toplotne zaštite, određeni delovi su oštećeni, a stajni trap nedostaje. Restauracija će obuhvatiti popravku trupa i oštećenih i nedostajućih komponenti. Projekat restauracije uključuje i izgradnju posebnog paviljona za Bajkal u budućem izložbenom prostoru Muzejskog kompleksa UMMC, koji je trenutno u izgradnji u Verhnjoj Pišmi.
U paviljonu će biti izložen ne samo restaurirani orbiter, već i drugi eksponati koji detaljno prikazuju istoriju programa "Energija-Buran". Posetioci muzeja imaće priliku da vide konstrukcione elemente i tehnička rešenja korišćena u izradi orbitera. Takođe će im biti omogućen pristup unutrašnjosti orbitera za detaljno razgledanje njegovog unutrašnjeg dizajna.
Jedan primerak Burana nalazi se u vlasništvu muzeja Sinšahjm u Nemačkoj, a drugi je u vlasništvu Kazahstana i nalazi se na kosmodromu Bajkonur.
(Aero.rs)
Video: Povratak supersoničnih putovanja: XB-1 otvara put ka brzinama kakve nismo imali od Konkorda
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
