Kako je Flightradar24 iz hobija dvojice Šveđana postao globalni alat za praćenje 200.000 letova dnevno
Kada dođe do poremećaja u avio-saobraćaju, zatvaranja vazdušnog prostora ili vanrednih događaja, milioni ljudi širom sveta otvaraju istu mapu kako bi u realnom vremenu pratili kretanje aviona. Iza tog jednostavnog prikaza krije se sistem koji nije nastao kao veliki poslovni projekat, već kao eksperiment dvojice entuzijasta.
Preporučujemo
Srpska zastava na nebu Amerike: Dimitrije je ostvario svoj san, a kaže da je tek počeo
RAF obučava turske instruktore i tehničare za Typhoon
Početak priče seže u 2006. godinu, kada su Šveđani Mikael Robertson i Olov Lindberg pokrenuli sajt za poređenje cena avionskih karata. Iz radoznalosti su nabavili dva ADS-B prijemnika i postavili antenu na krov zgrade u Stokholmu, kako bi proverili da li mogu da prate avione iznad svog grada. Rezultat je bio neočekivan — sistem je odmah počeo da prikazuje kretanje aviona, a interesovanje korisnika za ovu funkciju brzo je nadmašilo njihov osnovni biznis.
Platforma Flightradar24 je 2009. otvorena za javnost, uz mogućnost da svako ko poseduje odgovarajući prijemnik doprinese mreži. Već naredne godine, tokom erupcije islandskog vulkana Ejafjalajokutl, Flightradar24 je privukao globalnu pažnju jer su mediji širom sveta koristili njegov prikaz za objašnjavanje masovnih poremećaja u avio-saobraćaju iznad Evrope.
Osnova sistema je tehnologija poznata kao ADS-B (Automatic Dependent Surveillance-Broadcast). Većina savremenih aviona emituje podatke o svojoj poziciji, visini, brzini i identitetu, koje mogu da prime zemaljski prijemnici. Ti prijemnici, najčešće postavljeni od strane entuzijasta u njihovim domovima ili na radnim mestima, imaju domet od oko 300 kilometara i kontinuirano šalju podatke ka centralnim serverima. U praksi, to znači da svako može iz dnevne sobe da prati avion koji kasni, kruži zbog vremenskih uslova ili menja rutu usled zatvorenog vazdušnog prostora.
Ipak, ni svi avioni nisu podjednako javno „vidljivi“. Procene pokazuju da oko 80% komercijalnih aviona u Evropi emituje ADS-B podatke, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama taj procenat oko 60%. Stariji tipovi aviona često nisu opremljeni ovim sistemom, pa se njihova pozicija ne može pratiti bez dodatnih tehnologija.
Flightradar24 danas objedinjuje podatke iz više izvora. Pored ADS-B signala, koristi se i multilateracija (MLAT), koja omogućava određivanje pozicije aviona čak i kada ne emituje ADS-B podatke, kao i satelitski ADS-B za pokrivanje okeana i udaljenih oblasti. U pojedinim regionima dopunu čine i radarski podaci, dok se za manje avione koristi sistem FLARM (Flight Alarm). Mrežu čini više od 40.000 povezanih prijemnika širom sveta.
Satelitski deo mreže posebno je važan za globalnu pokrivenost, jer omogućava praćenje letova iznad okeana i nenaseljenih područja gde nema zemaljskih prijemnika. U tu svrhu koriste se desetine satelita, čime se formira gotovo neprekidan globalni prikaz avio-saobraćaja.
Zahvaljujući toj kombinaciji, platforma danas prati više od 200.000 letova dnevno i predstavlja najveću ADS-B mrežu na svetu, sa više desetina hiljada aktivnih prijemnika. Veliki deo infrastrukture i dalje čini zajednica korisnika, a kompanija svakodnevno dobija veliki broj prijava ljudi koji žele da postave sopstvene prijemnike i uključe se u sistem.
Flightradar24 raspolaže i bazom podataka o oko 1,2 miliona aviona širom sveta, uključujući informacije o proizvođaču, starosti i serijskom broju. Korisnicima su dostupne i dodatne funkcije, poput reprodukcije prethodnih letova, kao i pretrage istorijskih podataka po avio-kompaniji, tipu aviona ili aerodromu.
Flightradar24 je tokom godina postao važan alat ne samo za entuzijaste, već i za profesionalce u avijaciji, medije i istražitelje. Njegovi podaci korišćeni su u analizi brojnih događaja, od nestanka leta MH370 do obaranja leta MH17, kao i tokom savremenih kriza kada dolazi do naglih promena ruta i zatvaranja vazdušnog prostora.
Istovremeno, platforma je pokazala i svoj „medijski“ potencijal. Pojedine letove pratilo je više miliona korisnika u realnom vremenu — poput leta kojim je u Tajvan doputovala tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi, ili leta kojim je prevezen kovčeg kraljice Elizabete II, koji je postao jedan od najpraćenijih u istoriji platforme.
Ipak, sistem ima i svoja ograničenja. Pokrivenost zavisi od dostupnosti prijemnika, pa su okeani i udaljeni regioni i dalje izazov, uprkos satelitskoj podršci. U zonama sukoba može doći do ometanja ili manipulacije signalima, dok se podaci o pojedinim državnim, poslovnim i vojnim avionima namerno ograničavaju ili uklanjaju iz javnog prikaza iz bezbednosnih i privatnih razloga.
Dodatno, pravni okvir za prikazivanje podataka o letovima razlikuje se od države do države. Iako ADS-B signali koje avioni emituju nisu šifrovani i mogu se slobodno primati, operateri pojedinih aviona mogu podneti zahteve da se njihovi letovi ne prikazuju javno ili da se ograniči količina dostupnih podataka. U praksi, to znači da platforme poput Flightradar24 primenjuju filtriranje i skrivaju takve letove iz javnog prikaza, iako sam signal i dalje postoji i može se tehnički primiti.
Od improvizovane antene na krovu do globalne mreže koja u realnom vremenu prikazuje kretanje aviona širom planete, Flightradar24 je postao jedan od najprepoznatljivijih digitalnih alata u savremenoj avijaciji. Vrednost kompanije procenjena je na oko 500 miliona dolara nakon prodaje manjinskog udela investicionom fondu, dok godišnji prihodi prelaze 400 miliona švedskih kruna (oko 35 miliona evra), što pokazuje koliko je nekadašnji hobi prerastao u ozbiljan globalni biznis.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Ryanair zapošljava 30 stjuardesa i stjuarda u Zagrebu
Air Serbia JU538 i JU539: Letovi preusmereni iz Katanije u Lemecija Terme
Video: Zlatni Orao 2026: Proglašeni najbolji u vazduhoplovnom sportu Srbije
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
