Kako su trgovci uništili Crnu udovicu: Ovo je YF-23, avion koji nikada nije zaživeo u USAF
Dok u ovom trenutku velike, komercijalne avione globalno proizvodi i izvozi tek nekoliko kompanija (Boing, Erbas, Embraer i uslovno ATR, uz dodatak ruske državne korporacije (UAC) i kineske korporacije KOMAK (COMAC)), na polju borbenih aviona je drugačija stvar.
U celom svetu vlada pomama za borbenim letelicama 4++ , ali i avionima pete i šeste generacije. Lista proizvođača je značajno duža u odnosu na civilne letelice. Sopstvene avione proizvode Šveđani, Brazilci, Englezi, Italijani, Nemci, Francuzi, Turci, Pakistanci, Indijci, Japanci, Korejci, Kinezi, Rusi (lista, naravno, nije konačna) i - naravno - Amerikanci.
Preporučujemo
Haos u Bangladešu: Vojni avion se srušio na naseljeno mesto, najmanje 19 poginulih učenika
Ovo je avion koji Srbiji nude iz Brazila: Komarac na steroidima naoružan do zuba, a služi za obuku pilota
U SAD je proizvodnja borbenih aviona "podeljena" na tri velika igrača: Boing, Lokid Martin i Nortrop Gruman. Mrvice sa stola namenjene bespilotnim letelicama uzimaju još tri kompanije (Dženeral Atomiks, Anduril i Kratos).
Međutim, često se iz "arhiva" pojave projekti koji nikad nisu zaživeli. Avioni čiji je razvoj otkazan zbog velikih troškova i tehničkih problema, ili, jednostavno, avioni koji su - izgubili tržišnu utakmicu. Upravo to je slučaj sa Crnom udovicom - Nortrop Grumanovim avionom YF-23.
Nortropov YF-23, iako po mnogima brži i nevidljiviji od svog rivala, izgubio je takmičenje za Napredni taktički lovac (Advanced Tactical Fighter – ATF) od Lokidovog YF-22 1991. godine (kasnije poznatog kao Raptor), što je odluka koja i danas izaziva polemike.
Kritičari tvrde da je Ratno vazduhoplovstvo SAD bilo pod uticajem bolje okretnosti YF-22 u bliskoj vazdušnoj borbi, što je tada bio prioritet tzv. "lovačke mafije", kao i Lokidovih prodajnih veština i prezentacije.
YF-23, koji je bio jedini prototip koji je zaista dostigao superkrstarenje tokom uporednog testiranja: gotovo je zaboravljen od strane javnosti, zahvaljujući dominaciji F-22 Raptora koji je izabran umesto njega. YF-23 je učestvovao u probnim letovima 1991. godine, u duelu dva konkurentska dizajna.
Jedna od glavnih razlika između dva prototipa bila je da je YF-23 generalno bio brži i nevidljiviji, dok je YF-22 bio ocenjen kao okretniji. YF-23 je, prema jednom opisu uporednih testiranja, takođe imao bolji dolet, veću maksimalnu visinu i superiorne stealth karakteristike. Međutim, tokom letnih demonstracija, YF-22 je briljirao izvodeći agresivnije manevre i lansiranja raketa.
To što je YF-22 bio više "lovac po meri pilota" ostavilo je jači utisak na Ratno vazduhoplovstvo, rekao je jedan dugogodišnji američki posmatrač različitih stealth borbenih programa kroz godine.
"Cilj ATF programa bio je da se razvije avion koji je dovoljno nevidljiv da ostane neprimetan neprijateljskim radarima i sistemima PVO, i da može da pobegne velikom brzinom kako bi preživeo," rekao je ovaj neimenovani ekspert za National Security Journal. "Ono što niko ne želi da prizna je da je tada još uvek vladala 'lovačka mafija' – ljudi sa belim šalom, usred vrtloga borbe, što je potvrdio i probni pilot Pol Mec, jedan od retkih koji je leteo oba aviona."
"Tim koji je radio na YF-23 u Northropu bio je sastavljen od briljantnih inženjera", priseća se Mec, koji ih opisuje kao nezamenljive, ali primećuje da su razmišljali i govorili isključivo kao inženjeri. "U međuvremenu, Lokid je u svoj YF-22 demonstracioni program uneo mnogo više marketinga, prodajnih veština i trajnijih utisaka. Oni su temeljno razumeli kako da prodaju avion i koliko 'šou' utiče na donošenje odluka o nabavci. Nortrop to nije razumeo – i ta činjenica je možda bila kobna po YF-23."
Više od 30 godina je prošlo, i reći danas da bi YF-23 bio bolje prilagođen savremenim borbenim potrebama 2025. godine može zvučati kao "pametovanje iz današnje perspektive".
Međutim, jedan od poznatih autora iz oblasti stealth aviona, Džejms Stivenson, autor obimne knjige o neslavnom stealth napadnom avionu za nosače A-12, podelio je neke manje poznate detalje iz takmičenja prototipova:
"Svrha probnih letova između YF-22 i YF-23 bila je da se utvrdi koji dizajn najpotpunije ispunjava sve ključne zahteve: stealth karakteristike, AESA radar i sposobnost superkrstarenja. Ali YF-22 nije demonstrirao nijednu od tih karakteristika. Ni stealth ni radar nisu bili dovoljno spremni za demonstraciju. Od dva aviona, samo je YF-23 postigao superkrstarenje. Američko ratno vazduhoplovstvo je u suštini izabralo "prazan" prototip i zatim reklo proizvođačima: "Sad razvijajte pravi avion."
Niko ne tvrdi da F-22 nije izuzetno sposoban avion. Piloti koji su ga leteli kažu da im se dopada situacija u kojoj su nevidljivi na radaru i da je to izvanredna mašina. Međutim, F-22 će početi da se povlači iz upotrebe oko 2030. godine, dok se avioni projektovani više od 30 godina ranije, kao što je F-15, i dalje proizvode i uživaju veliku potražnju. A YF-23? On je ostao - u muzeju.
Nortrop Gruman danas razvija bombarder B-21, Lokid i dalje proizvodi F-35, a Boing se sprema za završni segment proizvodnje lovca šeste generacije - F-47. Biznis - i dalje cveta, s obzirom na sve veće porudžbine.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Zaboravite kineski J-36: Amerikanci tvrde da su testirali avion šeste generacije 2020.
B-1B Lanser još nije spreman za penziju: Boing razvija dodatne nosače za teže naoružanje
Zapadni mediji tvrde: Nemačka kupuje još 15 aviona F-35. Berlin odgovara: Netačno
Upoznajte Stivena Parkera: On je zadužen da vodi proizvodnju vojnih letelica u Boingu
Video: Galeb Team premijerno na aeromitingu CIAV2024 u Varaždinu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
