Let koji je pomerio granice: Kako je Vigilante 1960. postavio svetski visinski rekord
Iznad vazduhoplovne baze Edvards u Kaliforniji 13. decembra 1960. godine izveden je let koji je zauvek obeležio ranu mlaznu eru. Mornarički avion North American A3J-1 Vigilante tada je postavio novi svetski visinski rekord, dostigavši 91.450 fita (27.874 metra), čime je dotadašnja granica pomerena za više od 24.000 fita. Bio je to podvig koji je u tom trenutku prevazilazio uobičajene okvire vojne avijacije i ulazio u domen eksperimentalnog letenja.
Preporučujemo
Kapetan Vesna Aleksić se obratila putnicima iznad Srbije: Od kontrole letenja smo dobili važnu informaciju
Još jedna avio-kompanija nestaje sa evropskog neba: Air Albania prizemljena
Za komandama Vigilantea nalazili su se komandant američke mornarice Leri Entoni Hit i poručnik Henri L. Monro. Let je započet snažnim ubrzanjem do približno 1.400 milja na sat (oko 2.250 km/h), nakon čega je avion prešao u izuzetno strmo penjanje koje su savremenici često opisivali kao "gotovo balističko". Kako je visina rasla, brzina se smanjivala, da bi na vrhuncu uspona pala na oko 400 milja na sat (oko 645 km/h). Piloti su kasnije svedočili da su u trenutku izravnavanja kratko osetili stanje bestežinskog stanja.
Posebnu težinu ovom rekordu daje činjenica da je A3J-1 tokom leta nosio teret od 1.000 kilograma u unutrašnjem prostoru za naoružanje. Dostignuta visina od 91.450 fita (27.874 metra) značila je obaranje dotadašnjeg svetskog rekorda koji je priznavala Međunarodna vazduhoplovna federacija (FAI) za čak 24.337 fita. Za ovaj izuzetan podvig, komandant Hit je odlikovan Ordenom za izuzetno letenje, dok je poručnik Monro dobio Vazduhoplovnu medalju, a priznanja im je dodelio tadašnji sekretar američke mornarice Vilijam B. Franke.
U vreme kada je rekord postavljen, Vigilante je važio za jedan od najambicioznijih projekata kompanije North American Aviation, proizvođača legendarnih aviona P-51 Mustang i F-86 Sabre. A3J-1 je bio zamišljen kao nadzvučni bombarder namenjen dejstvima sa nosača aviona, sposoban za izuzetno velike brzine i visine leta, što je ovaj rekordni uspon jasno demonstrirao.
Tokom daljeg razvoja i službe, avion je preimenovan u A-5 Vigilante, a njegova uloga je vremenom redefinisana. Iako nikada nije u potpunosti ostvario prvobitnu koncepciju kao bombarder, A-5 je tokom Vijetnamskog rata stekao značajnu ulogu kao izviđački avion, naročito u varijanti RA-5C, izvodeći zahtevne misije izviđanja nakon vazdušnih udara. Vigilantei su ostali u operativnoj upotrebi američke mornarice do kraja sedamdesetih godina, kada su poslednji primerci povučeni iz službe 1979. godine.
Sa tehničke strane, A-5 Vigilante bio je opremljen sa dva turbomlazna motora General Electric J79-GE-8 sa dopunskim sagorevanjem. Svaki motor razvijao je potisak od 10.900 funti bez forsaža i 17.000 funti sa uključenim dodatnim sagorevanjem. Avion je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od oko Maha 2, dok je brzina penjanja iznosila do 33.900 fita u minuti (oko 10.330 metara u minuti). Iako je maksimalna operativna visina bila znatno niža, oko 52.100 fita (15.880 metara), rekordni let iz 1960. godine pokazao je krajnje konstruktorske i aerodinamičke mogućnosti ovog aviona.
Više od šest decenija kasnije, uspon A3J-1 Vigilantea na visinu od 91.450 fita (27.874 metra) i dalje se smatra jednim od najspektakularnijih dostignuća rane mlazne avijacije, simbolom perioda u kojem su piloti i inženjeri bez zadrške pomerali granice mogućeg.
(Aero.rs)
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
