Američki F-35 i F-16 presreli ruske Su-35 lovce i Tu-95 bombardere kod Aljaske

Severnoamerička komanda za odbranu vazdušnog prostora (North American Aerospace Defense Command – NORAD) detektovala je, presrela i pratila grupu ruskih vojnih aviona koji su leteli kroz identifikacioni prostor – tzv. ADIZ – Aljaske u četvrtak, 19. februara.

Zvanično saopštenje NORAD navodi da su u pitanju bila dva strateška bombardera Tupoljev Tu-95, dva višenamenska borbena aviona Su-35 i – ono što je posebno zanimljivo – jedan Berijev A-50, avion za rano upozoravanje i komandovanje, poznat i kao „leteći radar“.

Preporučujemo

U susret su im poslata dva F-16, dva najmodernija Lockheed Martin F-35 Lightning II, čak četiri leteće cisterne KC-135, ali i jedan E-3 AWACS (Airborne Warning and Control System), pandan ruskom A-50.

Screenshot: Минобороны России

Detalji misije: Tu-95, Su-35, Su-30, A-50, Il-78… 

Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, posade strateških bombardera Tu-95MS izvele su misiju u trajanju od više od 14 sati iznad Beringovog mora, koja je uključivala i dopunjavanje goriva u vazduhu. Moskva navodi da su lovačku pratnju pružali Su-35S i Su-30SM višenamenski avioni Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

„U određenim fazama rute, strateške raketne nosače pratili su lovci stranih država“, precizira se u ruskom saopštenju.

Ovde se krije jedan interesantan detalj: rusko Ministarstvo odbrane u svom saopštenju govori o Tu-95MS, Su-30SM i Su-35S, ali nigde ne pominje A-50. Upravo taj avion, međutim, NORAD eksplicitno navodi kao deo ruske grupe.

Berijev A-50 Mainstay: Sve ređa strateška imovina

Upravo prisustvo aviona Berijev A-50 (NATO oznaka: Mainstay) čini ovu misiju posebno zanimljivom za vojne analitičare.

A-50 je sovjetski, odnosno ruski avion za rano upozorenje i kontrolu (AEW – Airborne Early Warning), razvijen na bazi transportnog aviona Il-76. Njegova uloga u ovakvim misijama nije ni dekorativna ni puko demonstrativna.

Leteći na bezbednoj udaljenosti iza grupe Tu-95MS i Su-35S, A-50 je u stanju da detektuje ciljeve na velikim daljinama, ali i – što je možda još važnije – da beleži radarsku, radio i data-link emisiju aviona koji dolaze u susret, navodi portal Aviationist u analizi slične misije iz 2017. godine.

Foto: Shutterstock

Pojednostavljeno: dok su Tu-95MS i Su-35S „mamac“ koji provocira američku reakciju, prilaze blizu, međusobno se fotografišu i snimaju, A-50 iz daljine prikuplja podatke o taktici, reakcionom vremenu i elektronskim potpisima aviona koji su poleteli u susret.

U kontekstu ove misije to znači da su američki F-35 Lightning II i F-16, koji su poleteli da isprate ruske avione, u isto vreme verovatno bili predmet pažljivog osmatranja i snimanja od strane ruskog AWACS-a.

Sve ovo čini prisustvo A-50 posebno vrednim za Rusiju, imajući u vidu da je flota ovog tipa u Vazdušno-kosmičkim snagama (VKS) malobrojna i poslednjih godina dodatno proređena.

Najmanje dva aviona ovog tipa oborena su tokom rata u Ukrajini, a parkirani primerci bili su mete ukrajinskih FPV dronova. Program naslednika A-100 teče sporo – u novembru 2025. ukrajinski napad na fabriku Berijev uništio je prototipski testni avion A-100LL, navodi ovaj izvor. Svaki operativni A-50 koji Rusija danas ima na raspolaganju predstavlja izuzetno vredan resurs.

Foto: Wikimedia/Cantiana

Šta je ADIZ i zašto je važan?

Zona identifikacije, odnosno identifikacioni prostor – tzv. ADIZ (Air Defense Identification Zone) – nije isto što i suvereni vazdušni prostor neke države. Reč je o pojasu vazdušnog prostora koji okružuje teritoriju jedne ili više zemalja, a u kome se, u interesu nacionalne bezbednosti, zahteva identifikacija, praćenje i kontrola svakog vazduhoplova – i iznad kopna i iznad mora.

Svaki avion koji uđe u ovaj prostor bez prethodne najave može biti podvrgnut identifikaciji putem presretanja od strane lovačkih aviona, odnosno QRA (Quick Reaction Alert) – dežurne pare u domaćoj terminologiji.

ADIZ zona prostire se daleko izvan granica suvereniteta u vazdušnom prostoru – praktično, ona nije definisana međunarodnim pravom, već je svaka zemlja određuje prema sopstvenoj proceni bezbednosnih potreba. Civilni avioni koji uđu u ADIZ dužni su da se identifikuju i dostave podatke o planiranoj ruti i odredištu. Vojni avioni stranih sila tehnički nisu obavezni da se pridržavaju ADIZ procedura ako ne nameravaju da uđu u suvereni vazdušni prostor, ali je opšta praksa da ih domaćinska zemlja identifikuje i isprati.

Suvereni vazdušni prostor, s druge strane, obuhvata nebo iznad kopna i teritorijalnih voda koje se protežu do 12 nautičkih milja od obale. U ovom slučaju, ruski avioni taj prostor nisu narušili.

Foto: Wikimedia/Royal Air Force (RAF)

Rutinska provokacija ili nešto više?

NORAD naglašava da je ovakva aktivnost redovna i da se „ne smatra pretnjom“. Gotovo identična misija izvedena je tačno godinu dana ranije, 19. februara 2025. godine – isti datum, slična formacija, isti ishod. Izvesna sezonalnost u ovakvim operacijama čini se namernom.

Ipak, svaka ovakva misija ima dvostruku svrhu: s jedne strane demonstraciju sposobnosti i dosega, a s druge – prikupljanje obaveštajnih podataka o protivniku.

Snimci koje je rusko Ministarstvo odbrane objavilo na Telegramu – F-35 Lightning II snimljen izbliza kroz staklo kabine Tu-95MS, Su-30SM koji se pozicionira između F-35 i Tupoljeva, F-16 u pratnji – ukazuju na nameru da se prikaže kako ruski avioni lete u neposrednoj blizini najmodernijeg američkog lovca pete generacije.

Foto: NORAD Alaska

Na istim snimcima vidi se gotovo nadrealna scena svojevrsne „vremenske rupe“: ruski piloti posmatraju i snimaju najmoderniji američki borbeni avion pete generacije F-35 Lightning II preko krila i propelera tipa strateškog bombardera koji je prvi put poleteo 1952. godine.

Poruka je jasna sa obe strane: prisustvo je kontinuirano, praćenje je obostrano, a svaki susret u zoni ADIZ istovremeno je i operativna misija i demonstracija sposobnosti.

(Aero.rs)