Zašto je odleđivanje aviona važno za bezbednost leta: priprema aviona u zimskim uslovima

Shutterstock/Jaromir Chalabala

Priprema aviona za letove tokom zime zahteva specijalne procedure kako bi se osigurala bezbednost u specifičnim vremenskim uslovima poput snega, leda i niskih temperatura. Jedan od najvažnijih aspekata pripreme je odleđivanje, koje sprečava nakupljanje leda na važnim delovima letelice, poput krila, trupa, repa i motora. Led može narušiti aerodinamiku aviona, što povećava otpor i smanjuje uzgon, a takođe može ometati važne sisteme letelice, poput aerodinamičkih površina za kontrolu leta (krilaca, zakrilaca, spojlera, kormila pravca i dubine itd.) i raznih senzora. Zbog ovih rizika, odleđivanje je obavezna procedura u zimskim uslovima.

Preporučujemo

Proces odleđivanja obično počinje pregledom aviona, tokom kojeg se proverava prisustvo snega i leda. Kada se ustanovi potreba, specijalno obučeni timovi primenjuju odleđujuća sredstva, koja su obično mešavina vruće vode i glikola. Ovaj rastvor ne samo da topi već postojeći led već pruža privremenu zaštitu od daljeg smrzavanja. Postoji nekoliko tipova tečnosti za odleđivanje, a izbor zavisi od temperature i količine padavina. Tečnosti su obeležene različitim bojama radi lakšeg razlikovanja i procene učinka.

Foto: Shutterstock

U nekim slučajevima, odleđivanje se ponavlja čak i neposredno pre poletanja, ako je prošlo više od 30 minuta od tretmana, kako bi se osiguralo da na površini aviona nema novog leda. Kod snežnih padavina, timovi često proveravaju i čiste pistu, jer sneg i led mogu značajno da smanje trenje prilikom poletanja i sletanja. Avioni su opremljeni i sistemima za automatsko zagrevanje važnih delova, poput napadnih ivica krila i motora, što dodatno smanjuje rizik od zaleđivanja tokom leta.

Ove mere omogućavaju avionu da sigurno poleti, zadrži aerodinamičke karakteristike i pravilno funkcioniše čak i u ekstremnim vremenskim uslovima. Uloženi resursi i dodatno vreme potrebni za ove procese svakako su opravdani kada je reč o bezbednosti, jer čak i minimalna količina leda može imati ozbiljne posledice za sigurnost leta.

Tretiranje aviona u zimskim uslovima počelo je da se primenjuje sredinom 20. veka, kada su avio-kompanije i proizvođači aviona shvatili koliko je nakupljanje leda na kritičnim delovima letelice opasno. Prvi ozbiljniji pokušaji odleđivanja pojavili su se 1940-ih, kada je zabeleženo mnogo incidenta i nesreća uzrokovanim ledom na krilima i drugim površinama.

U početku su korišćene jednostavne metode, poput polivanja toplom vodom, ali su se ove tehnike pokazale neefikasnim jer su pružale samo kratkotrajnu zaštitu. Tokom 1960-ih i 1970-ih razvijena su specijalna sredstva na bazi glikola, koja ne samo da tope led već i pružaju zaštitu od ponovnog smrzavanja.

Od 1980-ih godina, primena ovih sredstava postaje standardizovana procedura na aerodromima širom sveta, sa uspostavljenim međunarodnim stadardima koji definišu vrste tečnosti, procedure nanošenja, kao i bezbednosne protokole za odleđivanje u različitim vremenskim uslovima. Danas se tretiranje aviona u zimskim uslovima smatra osnovnom bezbednosnom merom, i postalo je obavezan deo zimskih operacija na svim komercijalnim letovima.

Nakupljanje leda na avionima tokom poletanja izazvalo je nekoliko velikih nesreća u istoriji avijacije, zbog kojih su bezbednosne procedure i standardi u zimskim uslovima postali znatno strožji. Evo nekoliko najpoznatijih primera:

Foto: Wikimedia/FAA

Air Florida Let 90 (1982.)

• Lokacija: Washington National Airport, SAD

• Opis: Avion Boeing 737-222 kompanije Air Florida srušio se ubrzo nakon poletanja u ledenim uslovima, udarivši u most preko reke Potomak. Posada nije pravilno tretirala krila i motore protiv leda, a tokom poletanja led je smanjio uzgon aviona. Ovaj tragičan događaj odneo je živote 78 ljudi, uključujući i one na tlu. Istraga je pokazala da je posada ignorisala upozorenja o zaleđivanju i nepravilno koristila motore, što je dovelo do gubitka kontrole nad letelicom.

American Eagle Let 4184 (1994.)

• Lokacija: Roselawn, Indiana, SAD

• Opis: Let SAAB 340B propelerca kompanije American Eagle srušio se zbog ozbiljnog nakupljanja leda na krilima, što je uzrokovalo nagli gubitak uzgona i pad u spiralnu putanju. Led se nakupljao na krilima dok je avion čekao dozvolu za sletanje, a zbog specifične strukture krila letelice led je poremetio aerodinamiku. Nesreća je rezultirala smrću svih 68 putnika i članova posade, a istraga je kasnije dovela do promena u dizajnu aviona i standardima za anti-icing sisteme.

Arrow Air Let 1285 (1985.)

• Lokacija: Gander, Newfoundland, Kanada

• Opis: McDonnell Douglas DC-8 kanadske kompanije Arrow Air srušio se nedugo nakon poletanja, pri čemu je poginulo svih 256 putnika i članova posade. Avion je poleteo u hladnim uslovima, sa snežnim nanosima i ledom koji su se formirali na površinama krila. Led je prouzrokovao drastično smanjenje uzgona, a avion se srušio ubrzo nakon uzletanja. Istraga je pokazala da je led na krilima i repu doprineo nesreći, što je doprinelo jačanju bezbednosnih protokola za odleđivanje u kanadskoj avijaciji.

Continental Airlines Let 1713 (1987.)

• Lokacija: Aerodrom Stapleton, Denver, SAD

• Opis: McDonnell Douglas DC-9, koji je obavljao let Continental Airlinesa, srušio se ubrzo nakon poletanja zbog nakupljanja leda na krilima tokom taksiranja i čekanja na dozvolu za poletanje. Avion je prošao proces odleđivanja, ali zbog dugog čekanja led se ponovo formirao, što je rezultiralo smanjenjem uzgona. Avion je izgubio kontrolu ubrzo nakon poletanja i srušio se, pri čemu su poginule 28 osobe, dok su ostali preživeli zadobili ozbiljne povrede.

UTAir Let 120 (2012.)

Lokacija: Aerodrom Roschino, Tjumenj, Rusija

• Opis: Avion ATR 72 kompanije UTAir srušio se ubrzo nakon poletanja zbog nakupljanja leda na krilima, što je prouzrokovalo gubitak kontrole nad avionom. Uprkos hladnim vremenskim uslovima, posada nije tražila postupak odleđivanja pre poletanja, što se ispostavilo kao fatalna greška. U ovoj nesreći život je izgubilo 33 od 43 osobe u avionu.

Foto: Wikimedia/Konstantin von Wedelstaedt

Avioimpex Let 110 (1993.)

Nesreća aviona Avioimpexa u Skoplju 1993. godine jedna je od najpoznatijih avionskih nesreća u bivšoj Jugoslaviji uzrokovanih zaleđivanjem.

Detalji nesreće:

• Datum: 5. mart 1993. godine

• Avion: Yakovlev Yak-42D

• Aviokompanija: Avioimpex

• Lokacija: Skoplje, Severna Makedonija

• Putnici i posada: 97 putnika i 8 članova posade

Avion Yak-42D, sa letom iz Ženeve za Skoplje sa zaustavljanjem u Sofiji, srušio se prilikom prilaza skopskom aerodromu. Tokom leta došlo je do nakupljanja leda na krilima, a posada nije uspela da kontroliše avion tokom prilaza zbog smanjenja uzgona uzrokovanog ledom. Avion se srušio pre nego što je stigao do piste, što je rezultiralo pogibijom 83 osobe, dok je 14 osoba preživelo sa ozbiljnim povredama.

Uzrok nesreće:

Istraga je pokazala da je led koji se formirao na krilima značajno uticao na aerodinamiku aviona, smanjujući uzgon i povećavajući težinu, što je otežalo pravilno upravljanje tokom sletanja. Problem dodatno komplikuje činjenica da Yak-42D nije imao efikasne sisteme za uklanjanje leda u određenim delovima konstrukcije, kao što su repne površine, što je tada bila slabost mnogih sovjetskih modela aviona.

(Aero.rs)