Zašto avijacija koristi pomorske izraze: Kako je jezik mora postao jezik neba
Kada današnji putnik uđe u avion, malo ko razmišlja o tome da je avijacija izrasla iz potpuno drugog sveta — sveta jedara, brodskih paluba, luka i svetionika. Prve avionske posade zapravo nisu ličile na pilote koje danas poznajemo. Nosili su uniforme ratne mornarice, imali činove istog sistema i govorili jezikom pomorskih službi, koje su prve uključile avione u svoje operacije.
Zato je avijacija od samog početka govorila pomorskim jezikom. Taj jezik se toliko dobro uklopio u logiku letenja da su neki termini i fraze preživeli do današnjih dana. U kokpitu savremenog aviona i dalje ćete čuti izraze stare stotinama godina — samo što su nekada pripadali mornarici.
Preporučujemo
Severna Koreja prikazala napredne raketne sisteme koji podsećaju na zapadne modele
Er Srbija ponovo proglašena za najbolju avio-kompaniju u Istočnoj Evropi
Ovo je priča o tome kako se jedan jezik preselio iz pomorske tradicije u vazdušni saobraćaj i postao stub komunikacije u avijaciji.
Prvi piloti u uniformama brodskih oficira
U prvim godinama avijacije, piloti nisu ličili na današnje kapetane. Bili su oficiri mornarice, članovi brodskih posada koji su se obučavali da upravljaju novim letećim mašinom. To nije bilo čudno, jer su prvi operativni avioni uopšte — bili hidroavioni.
Prvi piloti širom sveta:
- nosili su mornaričke uniforme,
- imali činove iz pomorske hijerarhije,
- koristili terminologiju koju su već znali sa brodova.
Jedan od najlepših tragova te tradicije vidi se i danas: kapetan aviona nosi četiri pruge na rukavu, baš kao i kapetan broda, dok tri ili dve pruge označavaju prvog oficira.
To nije simbolika avijacije — to je pomorsko nasleđe koje nikada nije nestalo.
Reči iz pomorstva koje i danas svakodnevno koristimo u avijaciji
Iako putnici retko razmišljaju o terminima koje čuju tokom putovanja, mnogi od njih nastali su direktno iz rečnika pomorstva. Ti izrazi toliko su se udomaćili u avijaciji da većina ljudi i ne primeti njihovo poreklo.
Terminologija koja je prešla direktno iz pomorstva u avijaciju:
- Vazdušna luka – nastalo po analogiji sa pomorskom lukom.
- Vazdušna plovidba - direktan pandan pomorskoj plovidbi
- Vazduhoplov - Izraz građen po ugledu na brod i parobrod
- Ukrcavanje/iskrcavanje – ista radnja kao na brodu, samo u avion.
- Kormilo pravca (rudder) – potpuno isti izraz i ista funkcija kao na brodu.
- Kormilo dubine (elevator) – nastavlja logiku brodskog kormila.
- Paluba (deck) – flight deck, main deck, upper deck.
- Trup (hull) – posebno kod hidroaviona.
- Kapetan i prvi oficir – činovi preuzeti iz pomorske hijerarhije.
- Stjuard / stjuardesa (steward) – prvobitno radnici zaduženi za udobnost putnika na brodu.
- Posada (crew) – univerzalni pomorski izraz.
- Kargo (cargo) – teretni prostor, isti termin na brodu.
- Navigacija (navigation) – termin koji u avijaciji znači potpuno isto što i na moru.
- Svetionik / beacon – nekada vidljivi svetlosni signal, danas radio-svetionik.
Ovaj mali rečnik pokazuje da avijacija nije samo usvojila nekoliko reči iz pomorstva, već je preuzela čitave pojmovne sisteme, sa njihovom logikom, funkcijom i načinom upotrebe.
Zašto se putnici ukrcavaju sa leve strane – odgovor stiže sa palube broda
Jedan od najzanimljivijih „skrivenih“ pomorskih tragova nalazi se u svakom ukrcavanju u avion. Putnici gotovo uvek ulaze sa leve strane. To nije stvar komfora, inženjerstva ili bezbednosti. To je — tradicija stara vekovima.
Na brodovima se uvek pristajalo levom stranom, tzv. port side. Na desnoj strani broda nalazila se oprema za sidrenje, konopci, vitla i kasnije mehanizacija, pa je i sama logika pristajanja bila određena time.
Avijacija je jednostavno preuzela tu praksu. Tako je:
- leva strana ostala strana za putnike,
- desna strana ostala strana za gorivo, utovar, servis.
To je deo istorije koji putnici vide svakog dana, ali retko ko zna da su ga diktirali brodovi, a ne avioni.
Kako su pomorska navigaciona pravila odredila boje svetala na avionima
Avioni i brodovi u noći vide jedni druge na isti način.
- crveno svetlo označava levu stranu,
- zeleno označava desnu stranu.
Avijacija je preuzela identičan sistem. Pilot koji vidi crveno svetlo zna da gleda levu stranu drugog aviona i da se on kreće u određenom smeru. To je isto pravilo koje je kapetan broda koristio pre dvesta godina.
Terminologija koja potiče iz pomorstva:
- Port side (leva strana)
- Starboard side (desna strana)
- Navigation lights (navigaciona svetla)
Lučke osmatračnice kao model: prvi kontrolni tornjevi nastali su po uzoru na brodske signale
Prve kontrole letenja nisu imale radio. Nisu imale radare, ekrane ni mikrofone. Ipak, imale su signalni sistem, i taj sistem bio je preuzet direktno iz mornarice.
Prvi kontrolni tornjevi ličili su na lučke osmatračnice:
- koristili su zastave,
- lampione,
- ručne signale,
- vizuelne znakove kao što je položaj zastavice ili svetla.
U suštini, prvi kontrolori letenja radili su isto što i nadzornici u lukama: upravljali kretanjem „plovila“, samo u ovom slučaju plovilima koja su poletala u vazduh.
Doba hidroaviona i letećih čamaca: trenutak kada je avijacija bila bliža brodovima nego avionima
Jedan od najlepših i najromantičnijih perioda u istoriji avijacije bio je period "letećih čamaca". To su bili hidroavioni dizajnirani kao brodovi, sa trupom koji je klizio po vodi.
Simbol ovog doba bio je Henri Fabre, koji je 1910. godine poleteo prvim funkcionalnim hidroavionom. Letelica je izgledala više kao čamac nego kao avion. Dizajnirao ju je brodograditeljskim razmišljanjem — i ona je poletela.
Kasnije su legendarni leteći čamci, poput Pan Am Clippera, povezivali kontinente pre nego što su postojali veliki aerodromi. Poletali su iz luka i rečnih pristaništa, kao brodovi.
Ovo doba potpuno objašnjava zašto su mnogi avionski izrazi zapravo — brodski.
Terminologija inspirisana hidroavionima:
- Hull (trup)
- Keel (kobilica)
- Chine (prelaz trupa)
- Bow (prednji deo)
- Stern (zadnji deo)
Zašto se i u avijaciji koriste nautičke milje i čvorovi
U prvim decenijama razvoja avijacije piloti nisu imali specijalizovane avio-karte, instrumente ni standardizovane navigacione metode kakve postoje danas. Zbog toga su se veoma oslanjali na ono što je već postojalo u svetu pomorstva. Udaljenosti su merili u nautičkim miljama, brzinu izražavali u čvorovima, a pravac određivali po istim principima koje su koristili kapetani brodova.
Jedan od najzanimljivijih detalja iz tog vremena jeste činjenica da su mnogi piloti, posebno tokom noćnih letova ili letova iznad okeana, koristili sekstant, potpuno isti instrument kojim su se mornari vekovima orijentisali po zvezdama. Sve to pokazuje da su prve generacije pilota u velikoj meri određivali položaj aviona onako kako se to radilo na moru – oslanjajući se na tradiciju koja je bila proverena, precizna i jedina široko rasprostranjena u tom trenutku.
Terminologija iz navigacije:
- Nautical mile (nautička milja)
- Knot (čvor)
- Bearing (smer)
- Course (kurs)
- Drift (zanosi vetra)
- Trim (uravnoteženje)
Izrazi koje avijacija ipak nije preuzela iz pomorstva — i kako bi sve izgledalo da jeste
Iako je veliki deo avio-terminologije potekao iz pomorstva, postoje i situacije u kojima se avijacija nije oslonila na brodski rečnik. A upravo taj kontrast zanimljiv, jer otkriva kako bi svakodnevni letovi izgledali da su konstruktori aviona slepo sledili pomorske obrasce.
Možemo lako da zamislimo kako bi izgledala verzija avijacije koja nikada nije pokušala da izgradi sopstveni identitet:
- putnici se ukrcavaju u štivu,
- avion se „sidri“ pored gejta,
- posada „napušta brod“ nakon sletanja.
Naravno, ovakav jezik nikada nije zaživeo. Avijacija je, iako je mnogo toga pozajmila od mornarice, ipak razvila sopstveni sistem izraza, prilagođen prostoru u kome se kreće i tehnologiji koju koristi. Upravo taj spoj — delom pomorski, delom originalan — čini jezik avijacije posebnim i prepoznatljivim.
Zašto se pomorska terminologija zadržala do danas
Razlog je jednostavan: bezbednost i standardizacija. U avijaciji se termini ne menjaju lako. Reč koju razume ceo svet, reč koja se koristi sto godina i koja je dokazana u praksi — ta reč ostaje.
Menjanje terminologije znači rizik, konfuziju i potencijalno opasne nesporazume. Zato je avijacija zadržala neke termine iz pomorskog jezika ne iz nostalgije, već iz potrebe za jasnoćom i preciznošću.
More u jeziku neba
Iako je avijacija danas među najnaprednijim industrijama na svetu, njen jezik i dalje nosi trag vremena kada su ljudi putovali sporije, ali razmišljali izuzetno sistematično i precizno. Pomorska terminologija u avionima nije samo istorijska zanimljivost — ona je deo profesionalnog identiteta, deo istorije avijacije.
Avioni i danas lete iznad mora, ali jedno je ostalo isto: i dalje govore jezikom koji je nastao na talasima.
(Aero.rs)
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
