Opsadno stanje uoči Dana pobede: Rusija pod napadima dronova, zatvarani aerodromi, preusmeravani letovi

Uoči ovogodišnje proslave Dana pobede u Rusiji 9. maja 2025. godine, napadi ukrajinskih dronova izazvali su ozbiljne poremećaje u radu najprometnijih ruskih aerodroma, naročito u Moskvi. Paradu u Moskvi možete pratiti uživo klikom na ovaj link.

Po svemu sudeći, Ukrajina je na ovaj način želela da podseti rusku javnost da je i ova država u ratu, ma koliko se on daleko činio od Moskve i ostalih gradova u dubini teritorije, Za sada nije poznato da je zabeležena veća - ili ikakva - materijalna šteta, ali su incidenti doveli do masovnih otkazivanja i kašnjenja letova, što je pogodilo desetine hiljada putnika i podstaklo uvođenje pojačanih bezbednosnih mera.

Preporučujemo

Poremećaji na moskovskim aerodromima

Između 6. i 8. maja, glavne vazdušne luke u Moskvi – Šeremetjevo (SVO), Domodedovo (DME), Vnukovo (VKO) i Žukovski (ZIA) – više puta su privremeno obustavljale rad zbog uzbuna izazvanih sumnjom na prisustvo dronova.

Tokom noći između 6. i 7. maja, aerodrom Šeremetjevo dva puta je suspendovao sve poletanja i sletanja u trajanju od nekoliko sati. Slične mere primenjene su i na drugim moskovskim aerodromima, dok su dolazni letovi kružili u zonama čekanja (tzv. holding pattern) ili bili preusmereni dok vazdušni prostor nije bio proglašen bezbednim, piše sajt Aerotime.

Do 8. maja, više od 100 letova iz i ka Moskvi bilo je otkazano, a više od 140 njih je kasnilo. Aeroflot, nacionalni avio-prevoznik, otkazao je više od 100 letova u prestonici, dok su i njegove filijale, Rosija i Pobeda, prijavile brojne otkaze i konsolidacije letova. Putnici su izveštavali da su sati proveli zaglavljeni u avionima na pisti ili da su im rute menjane usred leta u skladu sa hitnim protokolom nazvanim "tepih", kojim se kompletan civilni saobraćaj uklanja iz vazdušnog prostora radi dejstva protivvazduhoplovne odbrane na uočene pretnje.

Uticaj širom Rusije

Posledice dron-uzbuna proširile su se i van prestonice. Prema podacima Asocijacije turističkih operatera Rusije, do 7. maja je najmanje 350 letova bilo otkazano, odloženo ili preusmereno od početka incidenata, što je poremetilo planove za oko 60.000 putnika širom zemlje.

Aerodromi u Sočiju (AER), Kalugi (KLF), Tambovu (TBW), Jaroslavlju (IAR), Kazanju (KZN), Nižnekamsku (NBC), Nižnjem Novgorodu (GOJ), Kirovu (KVX) i drugim gradovima takođe su bili privremeno zatvarani, prenosi Aerotime. Aerodrom Pulkovo u Sankt Peterburgu (LED) opslužio  je najmanje 74 vanredna sletanja 6. i 7. maja, dok su avioni koji su leteli ka Moskvi tražili alternativne destinacije.

Foto: Shutterstock

Ne meti i vazduhoplovne baze Kubinka i Šajkovka

Ruske vlasti pripisale su poremećaje nagli porast pokušaja ukrajinskih napada dronovima uoči Dana pobede.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je 7. maja da je najmanje sedam dronova oboreno u okolini glavnog grada te večeri. Ministarstvo odbrane Rusije prethodne noći tvrdilo je da je više od 100 ukrajinskih bespilotnih letelica (UAV) presretnuto iznad 13 različitih regiona. Iako nisu potvrđeni direktni udari na civilnu infrastrukturu aerodroma, zabeleženi su primeri padanja olupina.

Posebno su bili na meti vazduhoplovne baze Šajkovka u Kalugi i Kubinka u blizini Moskve. Ova druga najverovatnije služi kao punkt za pripreme za svečani prelet povodom Dana pobede, uključujući akrobatske timove Небесные Гусары (Nebeski gusari) Русские витязи (Ruski vitezovi) i Стрижи (nazvani po ptici iz porodice muvarica, sličnoj lastavici), koji lete na avionima Su-25, Su-30/35 i MiG-29.

Salinger Igor

Ograničenja mobilnog interneta

Pored zatvaranja vazdušnog prostora, vlasti su uvele ograničenja korišćenja mobilnog interneta u Moskvi i najmanje još 30 gradova tokom prve nedelje maja, s ciljem da se umanji rizik daljinskog upravljanja dronovima putem mreža mobilne telefonije. Ove mere izazvale su poremećaje u radu taksi aplikacija, kurirskih službi, digitalnog plaćanja i pristupa informacijama za putnike.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da su „namerni prekidi mobilnih mreža“ sprovedeni kao deo preventivnih mera koje treba da omoguće nesmetano održavanje proslava Dana pobede.

Strani lideri dolaze uprkos tenzijama

Uprkos bezbednosnim rizicima, parada u Moskvi 9. maja očekuje se da okupi tridesetak stranih lidera, uključujući predsednika Kine Si Đinpinga, predsednika Brazila Luisa Inasija Lulu da Silvu, premijera Slovačke Roberta Fica i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Predviđeno je i učešće vojnika iz Azerbejdžana, Belorusije, Kine, Egipta, Laosa, Kazahstana, Kirgistana, Mongolije, Mjanmara, Tadžikistana, Turkmenistana, Uzbekistana i Vijetnama.

Foto: Tanjug/AP

Za Rusiju, Dan pobede ima izuzetno veliki geopolitički značaj, posebno u svetlu tekućeg rata sa Ukrajinom i narušenih odnosa sa Zapadom. Na Zapadu se ovaj događaj se sve manje posmatra kao sećanje na istorijsku pobedu - izvojevanu u saveznistvu sa tim istim zapadnim zemljama ali i Ukrajinom kao delom SSSR -  a sve više kao platforma za demonstraciju ruske vojne moći i jačanje međunarodnih savezništava, smatraju politički analitičari.

Baltičke države zatvorile vazdušni prostor za evropske lidere koji putuju ka Moskvi: Litvanci zbog GPS ometanja, Estonci iz političkih razloga

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda objavio je još pre dva da Srbija i Slovačka neće moći da koriste litvanski vazdušni prostor na putu ka Moskvi, pozivajući se na bezbednosne rizike za njihove predsednike usled navodnih "ruskih aktivnosti poput GPS ometanja, lažiranja signala i drugih oblika sajber ometanja", prenosi Aerotime.

Sa druge strane, estonski ministar spoljnih poslova Markus Cahna, rekao je da je ova država zatvorila svoj vazdušni prostor za odlaske na paradu u Moskvu "pošto je Rusija država koja je započela i nastavlja rat u Evropi, učešće u propagandnim događajima koje ona organizuje treba isključiti", preneo je radio EER.

Od početka ruskog napada na Ukrajinu, više evropskih civilnih vazduhoplovnih tela, među kojima su EASA, francuski DGAC i finski Traficom, izvestili su o povećanom broju slučajeva ometanja GPS signala, naročito u regionu Kalinjingrada, iznad Baltičkog mora i susednih teritorija.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Moskvu iz Beograda je otputovao pre dva dana avionom Embraer Legacy 600 (YU-SRB), koji je poleteo iz Beograda, uputivši se ka Bugarskoj, zatim je nastavio let preko Turske, a potom je sleteo u Baku, gde je izvršeno kratko tehničko zaustavljanje.

Nakon dobijanja odobrenja za nastavak leta i verovatno dopune goriva, avion je iz Bakua nastavio preko Kaspijskog mora ka Rusiji, što je značajno produžilo put do finalne destinacije - aerodroma Vnukovo pored Moskve. Neki mediji, uključujući i Telegraf.rs preneli su da je do sletanja u Bakuu došlo upravo zbog privremenog zatvaranja moskovskih aerodroma, odnosno vazdušnog prostopra.

(Aero.rs)