Da li je koncesija za aerodrome u Crnoj Gori propala? Komisija blokirala proces u ključnom trenutku

Postupak davanja pod koncesiju aerodroma Podgorica i Tivat suočio se sa ozbiljnom institucionalnom krizom, praćenom sumnjama u regularnost procesa, netransparentne uticaje i mogući politički pritisak. Deo članova Tenderske komisije – među kojima su i predstavnici Ministarstva finansija i kabinet premijera – odlučio je da obustavi rad dok se ne ispita zakonitost celokupnog postupka.

Odluka je doneta zbog, kako navode izvori, indicija o instruisanosti pojedinih članova i nejednakom tretmanu ponuđača. Komisija, prema saznanjima crnogorskih medija, ne želi da dalje legitimizuje proces koji smatra kompromitovanim iznutra. Ove tenzije dodatno su pojačane izjavama iz regiona, u kojima se tvrdi da je jedna susedna država bila spremna da ponudi “duplo više” sredstava od postojećih ponuđača – iako se formalno nije ni pojavila na tenderu.

Vremensko poklapanje ovih izjava sa fazom ocenjivanja ponuda teško je ne protumačiti kao pokušaj indirektnog pritiska, posebno u kontekstu zahteva da proces bude strogo profesionalan i depolitizovan.

Konkretno, Tenderska komisija je 9. maja ove godine otvorila dve blagovremeno pristigle ponude – južnokorejske kompanije Incheon International Airport Corporation i luksemburške Corporacion America Airports S.A. Vlada je tada saopštila da će u roku od 30 dana komisija dostaviti izveštaj o evaluaciji nadležnom ministarstvu.

Podsetimo, koncesioni proces je formalno pokrenut još 2019. godine, uz plan od 100 miliona evra jednokratne naknade i 200 miliona evra investicija u naredne tri decenije. U pretkvalifikacionoj fazi kvalifikovana su četiri ponuđača: pored dva aktivna, tu su bili još i francusko-turski konzorcijum ADP-TAV i indijska kompanija GMR, koja je u međuvremenu odustala.

Proces je više puta bio na pauzi, ali je u poslednje vreme ponovo aktiviran. Međutim, konsultantska kuća IFC, deo Svetske banke, navodno se povukla iz celog projekta, uz tvrdnje da su narušeni osnovni principi tenderske procedure. Time je dodatno uzdrmana legitimnost procesa.

Dodatnu konfuziju izazvala je tvrdnja da je zainteresovana država iz regiona želela da učestvuje, ali joj, kako se navodi, Crna Gora „nije otvorila vrata“. Ipak, ni ta država nije podnela zvaničnu ponudu, pa je čitav narativ doživljen više kao politička poruka nego kao konkretna investiciona inicijativa.

Predsednik Tenderske komisije Nik Đeljošaj upozorio je da bi ostavka samo jednog člana mogla dovesti do pravne obustave celog procesa. Najavio je hitno sazivanje nove sednice i izrazio nadu da će se proces nastaviti do predviđenog roka, 9. juna. Potvrdio je i da finansijski aspekt ponuda još nije razmatran i da nisu primljene nikakve zvanične ponude iz država koje se u javnosti pominju.

U slučaju da se bilo koji član komisije povuče, tender bi morao biti poništen, čime bi višegodišnji rad i planovi za modernizaciju crnogorskih aerodroma bili vraćeni na sam početak. Ulog je veliki, a ishod procesa i dalje visi u vazduhu.

(Aero.rs)