Obišli smo beogradski aerodrom uzduž i popreko: Šta je novo i kako stići do milion putnika mesečno

"Kao direktor aerodroma, počeću sa nekim brojevima o aerodromu i dolazećoj sezoni: Najvažniji nam je obim saobraćaja, i kao što verovatno znate, prošle godine smo imali rekordnih 8.4 miliona putnika na beogradskom aerodromu. To je približno 50 procenata više nego rezultati koji su bili pre šest godina kada se aerodrom uključio u Vansi erports (Vinci Airports) mrežu i to nas čini jednim od najbrže rastućih aerodroma u Evropi. Ove godine imaćemo takođe rekordan broj destinacija, naši putnici će biti u mogućnosti da otputuju direktnim letovima do 116 gradova - uporedimo to sa 70 destinacija od pre šest godina. Na to smo veoma ponosni, imamo pet interkontinentalnih linija, dve ka SAD, Njujork i Čikago i tri ka Kini: Šangaj, Peking i Guandžu".

Ovim rečima obratio se okupljenim predstavnicima medija Šivoan Rem, generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla, preciznije Belgrade Airport d.o.o.

Podsetimo, Rem je krajem jula prošle godine od strane koncesionara imenovan na ovu poziciju, gde je zamenio Fransoa Berizoa koji je bio na čelu beogradskog aerodroma u prvih pet godina koncesionog ugovora. Za Rema je tada navedeno da je diplomirao na Politehničkom Univerzitetu u Parizu i da je "stručnjak je sa bogatim međunarodnim iskustvom u javnom i privatnom sektoru". Pre beogradskog, bio je generalni direktor Aerodroma Ren i Aerodroma Dinar u Francuskoj, koji su takođe deo mreže aerodroma kompanije VINCI Airports.

Nova i stara pista i četiri brza izlaza

Mediji su bili pozvani da obiđu najvažnije delove aerodroma sa kojima se tokom odlaska i dolaska susreću putnici i da vide i čuju – i prenesu javnosti, što im je po definiciji i posao – šta je do sada urađeno na beogradskom aerodromu i koji su planovi za bližu i dalju budućnost.

Kao najveću promenu u odnosu na prošlogodišnju letnju sezonu, Rem ističe puštanje u saobraćaj nove piste: "Verovatno znate, rekonstruisali smo glavnu pistu, što je prva rekonstrukcija u poslednjih 60 godina. Takođe, neposredno pred početak sezone, pre nekoliko nedelja, pustili smo u rad tzv. brze izlaze ka stazama za voženje" (RET - rapid exit taxiways), kaže Rem, objašnjavajući kako su RET veoma korisne, pogotovo u vršnim periodima, kako bi se avioni što pre mogli da napuste pistu, čime se povećava broj poletanja i sletanja u jedinici vremena.

Nova pista (12R-30L), "strateški umetnuta između glavne piste i rulne staze", donosi "dodatnu redundantnost", navode u Belgrade Airport, jer je "sposobna da podrži sav ili deo saobraćaja glavne piste".

Prvi čovek Belgrade Airport iskoristio je priliku da pomene kako kompanija daje "veliki značaj održivom razvoju", navodeći da istovremeno sa povećanjem obima saobraćaja za 50 procenata, emisija ugljen-dioksida (CO₂) od strane aerodroma je smanjena za 24 posto.

Tura po aerodromu: Od odlaska do dolaska za manje od dva sata

Ulogu domaćina u "novinarskoj turi" po aerodromu preuzeo je komercijalni direktor Miodrag Mirković, čovek sa više od dve decenije iskustva na beogradskom aerodromu – od karga i školskog centra, preko operacija, sektora sigurnosti do komercijale.

Mirković je takođe istakao povezanost sa 116 destinacija: "Nameravamo, u saradnji sa partnerima, avio-kompanijama, a prvenstveno nacionalnim avio-prevoznikom, da nastavimo proširenje mreža i direktnih linija."

Self check-in i e-gates

Prva novina koja je predstavljena su novi šalteri za samostalno prijavljivanje (self check-in) za putnike Er Srbije (Air Serbia, JU), njih deset, još uvek "upakovani" sa folijama preko ekrana. Pored njih, najavljeni su i šalteri za samostalnu predaju prtljaga.

"Radi povećanja efikasnosti i udobnosti za putnike, udvostručen je broj parking mesta za automobile, dodata su 34 nova šaltera za prijavu na let i sada ih ima ukupno 90", navodi Belgrade Airport.

Kad se putnik prijavi za let i preda prtljag, sledi pasoška kontrola. "Krajem prošle godine smo, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, konačno instalirali devet automatskih kapija koje mogu da koriste i naši državljani i državljani (određenih) stranih država", kaže Mirković i dodaje da "automatizovana kontrola pomaže bržem i konfornijem prolasku putnika".

U praksi, putnik postavlja pasoš na uređaj koji očitava podatke, a zatim ga snima kamera. Kada se biometrijski podaci podudaraju sa očitanim iz dokumenta, kapija se otvara. U slučaju greške, u blizini se nalazi osoblje sa plavim prslucima na kojima piše "tu smo za vas" i "here to help" (za one koji ne razumeju srpski jezik).

Kako privući putnike: Šoping mol na aerodromu

Posle pasoške i bezbednosne kontrole, ulazi se u zonu sa komercijalnim sadržajima – popularni duty free – u kojoj putnici najčešće provode vreme do početka ukrcavanja.

Radovi na uređenju ovog dela aerodroma su i dalje i toku ali za razliku od prethodnih godina ovaj deo terminala sada je dobio više prostora i formu koju će najverovatnije zadržati u narednom periodu. Utisak je da se u ovoj fazi najviše pažnje posvetilo komercijalnim sadržajima – koji će se kada se svi radovi završe prostirati na 4.000 kvadratnih metara, duplo više nego ranije – i onome što se naziva iskustvo korisnika.

Na beogradskom aerodromu ne kriju da je upravo proširenje sadržaja i unapređenje korisničkog iskustva jedan od načina privlačenja transfernih putnika – uz povoljne tarife avio-kompanija, u ovom slučaju domaće Er Srbije čiji je aerodrom Nikola Tesla glavno čvorište.

“Dodali smo dosta prostora za sedenje, postavljen je novi nameštaj. Imamo projekat na kome i dalje radimo, zove se sense of place (osećaj mesta) ili design by mood (dizajn vođen raspoloženjem) koji pokušava da predstavi različite zone u ovom delu aerodroma zavisno od raspoloženja putnika”. Pored aktivne, centralne zone, postoji zona za porodice, zona za odmor, a Mirković najavljuje i “zonu za radoznale putnike koji će biti animirani” na poseban način “koji ćemo videti”.

Duty free koji je otvoren prošle godine je tri puta veći od prethodnog i donosi novi koncept, sa brendovima koji se ne mogu naći ni u gradu.

Proširenje aerodromske infrastrukture: Još četiri parking pozicije

Produžetkom C (paralelnog sa pistom) dela aerodromske zgrade, rekonstrukcijom piste i proširenjem platforme B i dodavanjem platforme E završen je veći geografski planiranih proširenja Aerodroma Nikola Tesla.

Ipak, Mirković najavljuje izgradnju četiri nove parking pozicije za avione C kategorije (raspona krila do 36 metara, što uključuje najpopularnije Airbus A320 i Boeing 737 serije, kao i Embrater 190) i tri nova izlaza, odnosno čekaonice za putnike.

To će “pomoći povećanju kapaciteta, pogotovu u vršnim časovima koji su neophodni za rad nacionalnog prevoznika” i dodao kako će se na taj način stvoriti uslovi - preciznije kapacitet - da beogradski aerodrom dođe do broja od 10 miliona putnika godišnje.

Nadamo se milion putnika u avgustu, a ni 15 miliona godišnje nije više tako daleko 

Na taj način “idemo ka onom konačnom cilju da dostignemo i 15 miliona putnika što je na početku delovalo daleko a sada smo već mnogo bliže”, optimističan je komercijalni direktor beogradskog aerodroma.

“U mesecima kada je najveće opterećenje, prosečan broj putnika je preko 30.000 (dnevno), prošle godine smo imali rekordni broj putnika 34.200, ove godine očekujemo da ćemo taj broj i da premašimo. Prošlog avgusta smo bili blizu 950.000 ukupnog broja putnika, ove godine nadamo se da ćemo uspeti da dostignemo i magičnu cifru od milion; uz ocenu da bi to za grad od dva miliona stanovnika bio veliki uspeh, ne samo aerodroma nego i avio-kompanija koje su partneri u svemu ovome”, smatra Mirković.

Dođite na vreme i odvojte tečnosti od ostalog prtljaga

Za kraj i nekoliko osnovnih saveta putnicima kako da putovanje bude “konforno i bez stresa, pogotovo u ovim mesecima kada je velika gužva” od komercijalnog direktora aerodroma: “Najvažnije je doći na vreme, poneti sa sobom putna dokumenta i pripremiti sve tečnosti odvojeno da budu upakovane odvojeno od ostalog prtljaga. To je nešto izuzetno važno da bi putnik mogao da prođe i pasošku i security (bezbednosnu) kontrolu”, kaže Mirković.

Oni koji se odluče za prevoz taksijem sa aerodroma sada na raspolaganju imaju i nove automate na kojima putnici mogu da dobiju informacije o cenama taksi usluga za određene relacije u gradu, postavljene u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za saobraćaj.

Automatima protiv nesavesnih taksista

Na automatima putnici biraju zonu i dobijaju papirni isečak sa cenom koliko ih košta taksi prevoz do te relacije; na isečku piše da je to potvrda o fiksnoj ceni za najviše četiri putnika po vožnji na datoj relaciji, u koju je uključen i prtljag u okviru raspoloživog prtljažnog prostora vozila. Sa ovom potvrdom o fiksnoj ceni taksi usluge putnici treba da se upute ka prvom vozilu u redu na taksi stajalištu u zoni dolaznog terminala.

Nešto slično je pokušano i pre dve godine, izdavanjem taksi vaučera na aerodromu, a sve sa namerom da se suzbije čini se decenijski problem nesavesnih - i legalnih ili “divljih” - taksista na aerodromu koji su kidisali na putnike sa namerom da im svoje usluge naplate višestruko više nego što je tržišna vrednost istih.

Garantovana cena taksi vožnje sa aerodroma do delova Novog Beograda, Zemuna ili Surčina je 2.700 dinara, do užeg centra grada 3.500, šireg centra, Rakovice, Grocke, delova Zvezdare i Čukarice 4.300 dinara. Putnici čija je destinacija Mladenovac, Barajevo, Lazarevac ili Obrenovac treba da izdvoje 11.400 dinara za prevoz.

(Aero.rs)