Haos sa prtljagom na Shipholu: Šta putnici mogu da očekuju i koliku nadoknadu imaju pravo da traže

Ozbiljni poremećaji u obradi prtljaga poslednjih dana zabeleženi su na aerodromu Amsterdam Shiphol, gde je veliki broj kofera ostao zaglavljen u operativnim sistemima nakon dolaska putnika. Prema dostupnim podacima, više od 600 putnika već je podnelo zahteve za nadoknadu, nakon što po sletanju nisu uspeli da preuzmu svoj registrovani prtljag, dok tačan obim problema još nije zvanično saopšten.

Preporučujemo

Uprava aerodroma potvrdila je da je došlo do zastoja u rukovanju prtljagom, ali bez preciziranja uzroka, broja pogođenih letova ili avio-kompanija čiji su putnici najviše osetili posledice. Takođe, nije poznato kada je problem tačno nastao niti kada se očekuje njegovo potpuno rešavanje, dok putnici i dalje čekaju informacije o sudbini svojih kofera.

Slične situacije uvek otvaraju isto pitanje: šta zapravo znači kada prtljag ne stigne na odredište i koja prava putnici u tom slučaju imaju.

Kada prtljag nije isporučen, a kada se smatra izgubljenim

Ukoliko prtljag ne stigne zajedno sa putnikom, vodi se kao prtljag koji nije stigao zajedno sa putnikom (neisporučen prtljag), čak i u situacijama kada se ne zna njegova tačna lokacija. Tek ako prtljag ne bude isporučen u roku od 21 dana od dolaska putnika na krajnju destinaciju, smatra se izgubljenim.

Da bi uopšte mogli da ostvare bilo kakva prava, putnici su dužni da problem prijave odmah po sletanju, na aerodromu, gde se popunjava takozvani PIR zapisnik. Bez tog dokumenta, kasniji zahtevi za nadoknadu gotovo uvek bivaju odbijeni.

Kolika je moguća nadoknada

Prava putnika u ovakvim situacijama regulisana su Montrealskom konvencijom, koja definiše maksimalnu odgovornost avio-kompanija za izgubljeni prtljag.

Gornja granica nadoknade iznosi 1.600 SDR, međunarodne obračunske jedinice, što u praksi predstavlja iznos od oko 2.000 evra, u zavisnosti od kursa na dan isplate. Ovaj iznos ne isplaćuje se automatski, već zavisi od prijavljene i dokazane štete, kao i od dokumentacije koju putnik dostavi.

U situacijama kada je reč o prtljagu koji nije isporučen po dolasku, putnici imaju pravo da zatraže refundaciju razumnih troškova nastalih zbog kašnjenja u isporuci, poput kupovine osnovne odeće i higijenskih potrepština. Avio-kompanije po pravilu zahtevaju račune i procenjuju da li su troškovi opravdani.

Ko isplaćuje nadoknadu

Bez obzira na to gde je problem nastao, putnici se uvek obraćaju avio-kompaniji sa kojom su putovali, a ne aerodromu. Čak i kada je jasno da je zastoj nastao u aerodromskom sistemu za rukovanje prtljagom, odgovornost prema putniku snosi avio-kompanija.

U slučaju putovanja sa presedanjem, odgovorna je poslednja avio-kompanija koja je prevezla putnika do krajnje destinacije, bez obzira na to na kom aerodromu ili na kom letu je došlo do prekida u lancu rukovanja prtljagom.

Zašto se ovakvi problemi ponavljaju

Veliki evropski aerodromi, posebno čvorišta poput Amsterdama, često rade na granici kapaciteta, naročito u periodima pojačanog saobraćaja i nepovoljnih vremenskih uslova. Sistemi za sortiranje prtljaga izuzetno su složeni i zavise od preciznog usklađivanja letova, osoblja i tehničkih procesa, pa i relativno manji poremećaji mogu dovesti do ozbiljnih zastoja.

Dok se problemi na Shipholu postepeno rešavaju, veliki broj putnika i dalje čeka povratak svojih kofera ili završetak postupaka za nadoknadu. Ovakve situacije još jednom pokazuju koliko je važno da putnici budu informisani o svojim pravima i da na vreme pokrenu odgovarajuće procedure.

(Aero.rs)