Zašto bole uši u avionu: Kako kabinski pritisak utiče na putnike i kako ublažiti tegobe

Bol u ušima tokom leta, osećaj pritiska, pucketanje ili privremeno oslabljen sluh spadaju među najčešće tegobe putnika. U najvećem broju slučajeva prolaze brzo, ali iza njih stoji precizan fiziološki mehanizam poznat kao barotrauma uha. Iako se najčešće vezuje za sletanje, nelagodnost može da se javi i ranije tokom leta, što mnoge putnike iznenadi.

Preporučujemo

Kako nastaje bol u ušima

Srednje uho predstavlja zatvoren prostor ispunjen vazduhom, a da bi sluh funkcionisao normalno, pritisak u njemu mora biti izjednačen sa spoljnim. Tu ulogu ima Eustahijeva tuba, kanal koji povezuje srednje uho sa ždrelom. Kada ona funkcioniše bez smetnji, razlike u pritisku se spontano izjednačavaju i putnik ih praktično ne primećuje. Problem nastaje kada taj proces kasni, pa dolazi do razlike između spoljnog i unutrašnjeg pritiska, što dovodi do pomeranja bubne opne i pojave bola ili osećaja „vakuma“ u uhu.

Šta se dešava sa pritiskom u kabini

Iako kabina deluje kao zatvoren prostor sa stabilnim uslovima, u njoj se ne održava pritisak kao na nivou mora, već uslovi koji odgovaraju većoj nadmorskoj visini.

Tokom krstarenja na visinama od desetak kilometara, pritisak u kabini odgovara uslovima na oko 1.800 do 2.400 metara nadmorske visine. Takav režim predstavlja kompromis između komfora i konstrukcionih ograničenja aviona. Pritisak se reguliše preciznim upravljanjem ventilima koji kontrolišu izlaz vazduha iz trupa, pa se promene odvijaju postepeno, ali nikada potpuno ne nestaju iz percepcije ljudskog organizma.

Zašto nekad boli više nego inače

Iskustvo putnika može značajno da varira od leta do leta. U nekim situacijama nelagodnost je gotovo neprimetna, dok u drugim može biti izraženija.

Na to utiču operativni faktori, poput bržeg spuštanja koje se primenjuje po zahtevu kontrole letenja, ali i individualni faktori, kao što su blaga zapušenost nosa, alergije ili oporavak od prethodnog leta.

Upravo ta kombinacija često objašnjava zašto isti putnik na jednom letu nema nikakve tegobe, a na sledećem oseća izražen bol.

U javnosti se povremeno može čuti tvrdnja da su stariji avioni „neprijatniji“ po ovom pitanju, ali za to nema tehničkog osnova. Avioni poput Airbus A319 koriste standardizovane sisteme presurizacije koji podležu strogim pravilima održavanja i sertifikacije. Razlike koje putnici ponekad primete više su posledica konkretnog profila leta i lične osetljivosti nego same konstrukcije ili starosti aviona.

Od prvih mlaznih aviona do savremenih kabina

Razvoj sistema za regulaciju kabinskog pritiska bio je jedan od ključnih koraka u istoriji komercijalnog letenja. Rani mlazni avioni imali su jednostavnije sisteme i izraženije oscilacije, dok su savremeni modeli opremljeni automatskim sistemima koji znatno preciznije upravljaju promenama pritiska. Ipak, potpuna eliminacija efekta na ljudski organizam nije moguća, jer fiziološka ograničenja ostaju ista.

Najnovija generacija širokotrupnih aviona ide korak dalje. Modeli kao što su Boeing 787 Dreamliner i Airbus A350 koriste kompozitne materijale koji omogućavaju održavanje višeg pritiska u kabini, bližeg uslovima na zemlji. To znači da su uslovi u kabini bliži onima na zemlji, pa putnici tokom dugih letova ređe osećaju nelagodnost i umor.

Jednostavna tehnika sa istorijom dugom tri veka

Jedan od najpoznatijih načina za ublažavanje pritiska u ušima jeste Valsalva tehnika, koja podrazumeva lagano izduvavanje vazduha uz zatvoren nos i usta. Nazvana je po italijanskom anatomu Antoniju Valsalvi koji je početkom 18. veka proučavao funkciju srednjeg uha i opisao način na koji se pritisak može izjednačiti. Danas se ova metoda koristi u avijaciji i ronjenju, ali uz napomenu da ne treba primenjivati preveliku silu.

Kako ublažiti tegobe tokom leta

Iako se bol u ušima često ne može potpuno izbeći, postoje načini koji mogu značajno da ublaže nelagodnost. Tokom spuštanja, kada su promene pritiska najizraženije, pomaže svaka radnja koja podstiče otvaranje Eustahijeve tube, poput gutanja, žvakanja ili zevanja, zbog čega putnici instinktivno posežu za žvakom ili vodom.

Kada to nije dovoljno, može pomoći i Valsalva tehnika, ali samo ako se primenjuje blago i bez naglog naprezanja, jer prejak pritisak može dodatno iritirati uho. Kod putnika koji imaju i minimalnu zapušenost nosa, posebno usled prehlade ili alergije, problemi su izraženiji, pa upotreba spreja za nos koji smanjuje zapušenost može olakšati izjednačavanje pritiska. Postoje i specijalni čepići za uši koji usporavaju promenu pritiska i čine je postepenijom, što kod osetljivijih putnika može napraviti razliku.

Lekari zato savetuju da se let, ako je moguće, izbegne u periodu akutne prehlade ili zapaljenja sinusa, jer tada i manje promene pritiska mogu izazvati znatno jače tegobe.

Kada nelagodnost prestaje da bude bezazlena

Iako većina putnika tegobe rešava spontano, postoje situacije koje zahtevaju dodatnu pažnju. Ako se bol javi već tokom krstarenja, ako je izražen samo na jednom uhu ili ako osećaj zapušenosti traje i nakon sletanja, to može ukazivati na izraženiji oblik barotraume. U takvim slučajevima preporučuje se konsultacija sa specijalistom, posebno ako simptomi ne prolaze u roku od jednog dana.

(Aero.rs)