Vatra i dim na pisti: NASA avion WB-57 sleteo na trup, posada uspešno prizemila letelicu staru 70 godina

Jedan od legendarnih – starih preko 60 godina – aviona američke svemirske agencije NASA za istraživanje na velikim visinama WB-57 zbog tehničkog problema sleteo je pre dva dana na trup, uz varničenje i vatru prilikom dodira piste, 27. januara 2026. godine na aerodromu Elington Fild u Hjustonu. Na osnovu vsnimka, deluje da je posada aviona kome iz nekog razloga nije mogao da se izvuče stajni trap, vazduhoplov na trup sletela veoma smireno i "školski", uz relativno mala oštećenja ovog veoma retkog vazduhoplova. Pposada je bezbedno evakuisana bez povreda.

Preporučujemo

Video snimak sletanja koji je postao viralan prikazuje dramatične trenutke kada avion klizi po pisti, ostavljajući za sobom trag vatre i dima. Hitne službe bile u pripravnosti, odmah reagovale, pomažući posadi da bezbedno napusti kokpit nakon što se avion zaustavio.

"Reakcija na incident je u toku, a posada je trenutno na sigurnom", izjavila je portparol NASA Betani Stivens putem društvenih mreža. "Kao i kod svakog incidenta, NASA će sprovesti temeljnu istragu uzroka. NASA će transparentno obavestiti javnost kako budemo prikupljali više informacija."

Avion star više od 70 godina

Ono što čini ovaj incident još fascinantnijim je činjenica da WB-57 nije nikakav moderni avion, najblaže rečeno. Radi se o vazduhoplovu čija priča počinje još u vreme Drugog svetskog ratakada su Britanci razmišljali o zameni za legendarni deHavilland Mosquito. Američka verzija B-57 je tokom Hladnog rata i Vijetnamskog rata leteo kao vojni bombarder i špijunski avion.

NASA trenutno poseduje samo tri ova aviona bazirana u Hjustonu, i oni su jedinstveni u svetu – nijedan drugi B-57 ne leti više aktivno nigde na planeti. Poslednji put su proizvedeni pre više od pola veka, a ovi konkretni primerci lete naučne misije još od ranih 1970-ih.

Letovi u gornjoj stratosferi

WB-57 može da leti do neverovatnih 63.000 stopa (19.000 metara) – to je duplo više nego komercijalni avioni, u gornjoj stratosferi gde nebo počinje da tamni. Na toj visini posada mora da nosi specijalna odela pod pritiskom slična astronautskim.

Neke od misija WB-57 uključuju:

• Letove direktno u putanji totalnog pomračenja Sunca da snimaju sunčevu koronu
• Prikupljanje kosmičke prašine iz gornje atmosfere
• Testiranje napredne telekomunikacione sisteme za vojsku
• Praćenje lansiranja Space Shuttle sa kamerama visoke rezolucije

Standardna misija traje oko 6,5 sati, a avion može da ponese do 4 tone naučne opreme u specijalnim paletama koje se montiraju umesto bombi. Dva Pratt & Whitney motora ga pokreću brzinom od 760 km/h, a krila mu se prostiru na neverovatnih 37 metara – skoro duplo šire od trupa.

Kako avion iz 1950-ih još uvek leti

Tokom 1960-ih, General Dynamics je ptreuzeoo stare B-57 bombardere i modernizovao ih skoro do neprepoznatljivosti. Ugrađena su ova ogromna krila sa pomenutim rasponom od 37 metara, snažniji Pratt & Whitney TF33 motori, potpuno redizajniran vertikalni stabilizator i nova avionika. Modifikacije su bile toliko radikalne da su avioni dobili potpuno nove serijske brojeve.

Od 21 aviona koji su napravljeni, samo ova tri NASA primerka su još uvek se koriste. Jedan od njih, NASA 927, je proveo 41 godinu prizemljen pre nego što je 2013. godine vraćen u letno stanje – najduži period "penzije" ikada zabeležen kod nekog aviona.

Šta dalje nakon incidenta

NASA će sada detaljno ispitati šta je pošlo po zlu sa stajnim trapom. S obzirom na to koliko su ovi avioni retki i vredni u naučnom smislu, sigurno je da će agencija uložiti maksimalan napor da vrati ovaj primerak u nebo.

A ako se pitate zašto NASA i dalje koristi tehnologiju staru šest decenija umesto da kupi nešto novo – odgovor je jednostavan: ne postoji ništa novo što može da radi ono što WB-57 radi, za te pare. Ovi veterani vazduhoplovstva su dokazali svoju vrednost hiljadama puta, i dok god mogu da lete, nastaviće da to rade.

Samo, sledeći put – nadamo se sa ispuštenim stajnim trapom.

(Aero.rs)