Rat uživo: NATO pogađa MiG-29, da li je avion bio pravi ili lažan?

Od svih letilica koje je RViPVO posedovalo u proleće 1999. godine kada je NATO napao SR Jugoslaviju, jedino se za lovački avion MiG-29 - na papiru njih četrnaest, plus dva za obuku - smatralo da možda može da nanese gubitke napadaču u vazdušnoj borbi.

Znao je to i neprijatelj pa je tokom celog sukoba MiG-29 bio i u vazduhu i na zemlji jedan od primarnih ciljeva. Koliko aviona je uništeno i koje su sudbine njihovih pilota mogli ste čitati u ranijim tekstovima na Aero.rs.

Preporučujemo

U opširnoj ispovesti za naš portal svedočio je i pilot-potpukovnik u penziji Đorđe Ivanov kako je osmišljena a potom i realizovana svojevrsna varka za NATO: pravljene su veoma realistične drvene makete MiG-29, “oživljavane” toplotnim odrazom i radio-komunikacijom i postavljane kako bi ih neprijatelj gađao. Pet maketa je uništeno, a upravo toliko MiG-29 je dočekalo kraj ratnih dejstava.

U arhivi NATO iz ratne 1999. našli smo snimak uništenja jednog MiG-29 koji je postavljen - bar je tako navedeno - 19. maja. Po svemu sudeći, u pitanju je dejstvo projektilom AGM-154 JSOW (Joint Standoff Weapon) sa punjenjem kasetnom municijom koji je tada bio jedno od revolucionarnih oružja za precizno dejstvo daleko od zone uništenja za avion koji ga lansira.

Potpukovnik Ivanov, kada je video snimak, kaže da ne može sa sigurnošću da tvrdi ali da po položaju aviona predpostavlja da je pogođena - maketa. “Liči da je pored rulne staze gde smo postavili maketu prema Vranici [objekat Vranica na severozapadnom delu aerodroma, uništen u prvoj noći bombardovanja, op. Aut]. Pravi avion je nešto dalje, pod maskirnom mrežom”, priseća se Ivanov. Po njegovim beleškama, najbliže datumu koji NATO navodi je uništenje makete dan kasnije 20. maja i jedne u noći 2. na 3. maj.

U monografiji 204. Lovački avijacijski puk, autori Oluić, Antić i Dimitrijević beleže dejstvo kasetnom bombom BLU-97 A/B na avion NL-18, odnosno dvosedi MiG-29UB koji se nalazio na stajanci 353. izviđačke avijacijske eskadrile. Već uništen avion gađan je ponovo sutradan.  Jedanaestog maja pogođen je na aerodromu Niš ranije teško oštećeni MiG-29, koji je major Dragan Ilić uspeo da prizemi; a 17. maja je uništen jedan već oštećeni L-18 na “zaobilaznom putu prema VZ Moma Stanojlović”.

AGM-154A JSOW je precizno vođeno oružje koje je razvijeno za napade na statične ciljeve poput parkiranih aviona, vojnu infrastrukturu i skladišta. Ono što ga čini posebnim - i u vreme nastanka revolucionarnim - je njegova sposobnost da se lansira sa velikih udaljenosti, izvan dometa neprijateljskih protvazdušnih sistema.

Termin “lansira” nije baš najadekvatniji - JSOW je tzv. klizeća bomba, odnosno nema sopstveni pogon već “jedri” na malim krilima raspona 2.7 metara.

Koristi GPS navođenje i inercijalni navigacioni sistem (INS), što omogućava visoku preciznost, sa nominalno greškom manjom od 13 metara.

Brzina AGM-154A je oko 900–1.000 km/h, a domet se kreće između do 130 km u zavisnosti od visine lansiranja, što omogućava da se napadnu ciljevi iz velike udaljenosti. Ovo oružje je posebno efikasno jer koristi kasetnu municiju, koja se oslobađa u poslednjoj fazi leta, odnosno iznad samog cilja.

JSOW je od samog početka izrađivan u nekoliko verzija. Pored standardne AGM-154A sa kasetnim punjenjem sa 145 BLU-97/B bombleta, postoje i AGM-154B sa sub-municijom BLU-108/B namenjeni uništavanju oklopljenih meta i AGM-154C sa termovizijskim samonavođenjem za napade na veoma utvrđene ciljeve.

Kasetna municija AGM-154A omogućava precizne i efikasne napade, jer submunicija, koja se raspršuje pri dolasku do cilja, pokriva veliko područje, povećavajući šanse da se pogode više ciljeva istovremeno. Ovo oružje se, tako, koristi za uništavanje parkiranih aviona, skladišta municije, komunikacijskih objekata, ali i drugih statičnih ciljeva.

JSOW je u operativnoj upotrebi od kraja 1998., a već u proleće naredne godine postalo je jedno od najnaprednijih sredstava upotrebljenih protiv ciljeva u SR Jugoslaviji.

(Aero.rs)