Francuska proizvela 300 aviona Rafal: Srbija i drugi kupci čekaju u redu

Francuski proizvođač Daso (Dassault Aviation) pre dva dana se pohvalio da je proizveo 300. primerak višenamenskog borbenog aviona Rafal.

Vest je saopštena 7. oktobra 2025. godine, ubrzo nakon otvaranja novog proizvodnog i integracionog centra u Seržiju, severozapadno od Pariza, o čemu je Aero.rs pisao. Novi pogon istovremeno je namenjen proizvodnji Rafala i poslovnih aviona Falcon, što ukazuje na jasan rast industrijskog kapaciteta kompanije.

Iz kompanije Dassault Aviation poručuju da 300. proizvedeni avion predstavlja „dokaz operativnog, industrijskog i komercijalnog uspeha“ projekta Rafal, koji je već dve decenije oslonac francuskih vazduhoplovnih snaga. Kako navode, avion se „izdvaja svestranošću i dokazanim učinkom u stvarnim borbenim misijama“.

Dve decenije službe i simbol strateške nezavisnosti

Rafale je u operativnu upotrebu uveden 2004. godine u francuskoj mornarici (Marine nationale), a dve godine kasnije i u Vazduhoplovnim i svemirskim snagama Francuske (Armée de l’Air et de l’Espace). Postao je vazduhoplovna okosnica nacionalne odbrane i sredstvo strateškog odvraćanja – sposoban da nosi nuklearno oružje.

Ekonomski gledano, Rafale je i važan izvozni proizvod francuske industrije, ali i sredstvo širenja vojnog i diplomatskog uticaja.

Do sada je naručeno 533 aviona, od čega 233 tek treba da budu isporučena. Od tog broja, 53 su namenjena francuskim oružanim snagama, dok ostatak odlazi u inostranstvo – uključujući i 12 aviona za RViPVO Vojske Srbije.

Dassault Aviation planira da tokom ove godine isporuči 25 aviona, uz postepeno povećanje ritma proizvodnje na četiri mesečno u narednim godinama, navodi Aerotime. U prilog tome ide i otvaranje nove fabrike.

Na listi inostranih kupaca, pored Srbije, nalaze se Indija, Indonezija i Ujedinjeni Arapski Emirati, a izvozni ugovori i domaće narudžbine obezbediće punu iskorišćenost proizvodnih linija sve do 2030-ih godina.

Program koji okuplja 400 francuskih kompanija

Program Rafal vodi Direkcija za naoružanje (Direction générale de l’armement – DGA), dok u njegovom izvođenju učestvuje oko 400 domaćih kompanija iz oblasti vazduhoplovstva, elektronike, motora i odbrambene tehnologije.

Za Francusku, Rafal je mnogo više od borbenog sredstva – to je simbol industrijske nezavisnosti i tehnološke samostalnosti.

Posebno se izdvaja činjenica da Dassault koristi tzv. ITAR-free lanac snabdevanja, što znači da u proizvodnji nema komponenti koje podležu američkim izvozno-pravnim ograničenjima. Taj pristup postao je važan argument za strane kupce koji žele stratešku autonomiju.

Jedan od primera uspešnosti takvog pristupa je i hrvatska nabavka višenamenskog borbenog aviona. Iako su prvobitno izabrani polovni izraelski F-16, prodavac nije dobio neophodne saglasnosti iz SAD, pa je na kraju izabran Rafal. Hrvatskoj je isporučeno ukupno 12 aviona ovog tipa.

Od Egipta do Srbije: Izvozni uspeh

Izvozna priča Rafala počela je 2015. godine, kada su prvi avioni isporučeni Egiptu. Ubrzo su sledili ugovori sa Katarom, Indijom, Grčkom, Hrvatskom, Indonezijom, UAE i Srbijom, čime je francuski proizvod postao jedan od najuspešnijih borbenih aviona u izvozu u poslednjoj deceniji.

Danas se Dassault Rafale nudi u F4 standardu, sa unapređenim sistemima za umrežavanje, i integraciju modernog naoružanja. Sledeća verzija, F5, već je u razvoju i donosi nove mogućnosti u oblasti elektronskog ratovanja, integracije dronova i digitalnog „combat cloud“ koncepta.

Na taj način avion ostaje sastavni deo buduće flote francuskih borbenih aviona, uz planirani lovac nove generacije koji nastaje u okviru FCAS (Future Combat Air System) programa.

Od pisma o namerama do serijske proizvodnje

Razvoj Rafala seže u sada već daleku 1978. godinu, kada je Marsel Daso 30. oktobra dobio pismo o namerama od francuske vlade za proučavanje budućeg aviona koji bi odbranio Francusku od napada iz vazduha. Tom zahtevu kasnije su priključene i potrebe mornarice.

Skoro čitavu deceniju trajala su ispitivanja i promišljanja, da bi 26. januara 1988. godine Dassault doneo odluku o razvoju četiri prototipa.

Prototip za vazduhoplovstvo Rafale C01 ugovoren je 21. aprila iste godine i poleteo 19. maja 1991., dok su prototipovi za mornaricu – Rafale M01 i M02 – ugovoreni u decembru 1988., a poleteli 12. decembra 1991. i 8. novembra 1993.

Prototip dvoseda za vazduhoplovstvo, Rafale B01, poleteo je 1993. godine.

Odloženo uvođenje i borbena premijera

Iako je prvobitno bilo predviđeno da Rafale uđe u naoružanje francuskog vazduhoplovstva 1996. godine, zbog budžetskih rezova u zemlji i kod proizvođača proces je produžen do 2001. godine.

Šest godina kasnije, Rafale je u okviru NATO snaga imao svoje prvo vatreno krštenje – u misijama u Avganistanu tokom marta i aprila 2007. godine. Korišćen je i u Libiji 2011. i u borbi protiv Islamske Države 2014.

Ovaj vazduhoplov već je zamenio Mirage F-1, Super Étendard, F-8 Crusader i Jaguar, a u dogledno vreme planira se da zameni i preostale Mirage 2000.

Omnirole filozofija i tehničke karakteristike

Avion je dugačak 15,3 metra, ima raspon krila 10,9 metara i visinu 5,34 metra.

Od naprednih karakteristika tu su ograničena radarska uočljivost zahvaljujući specijalnom premazu i obliku konstrukcije, mogućnost superkrstarenja (letenje nadzvučnim brzinama bez dopunskog sagorevanja), kao i sposobnost lansiranja raketa dugog dometa Meteor i kratkog do srednjeg MICA (Missile d’Interception, de Combat et d’Auto-défense), uz celu paletu drugog „pametnog“ (vođenog) naoružanja.

Rafal pokreću dva motora Snecma M88-2. Zanimljivo je da je Snecma svojevremeno razvijala varijantu ovog motora pod oznakom M88Y za poslednji projekat jugoslovenske vazduhoplovne industrije Novi avion – vizuelno sličan Rafalu, ali jednomotoran i slabijih performansi.

Dassault Rafale je od početka zamišljen kao višenamenski borbeni avion, a upravo je zahvaljujući njemu francuska reč omnirole (višenamenski) ušla u svetsku vazduhoplovnu terminologiju.

Avion je projektovan da jednako efikasno izvršava širok spektar zadataka: presretanje, obezbeđivanje premoći u vazdušnom prostoru, dejstvo po ciljevima na zemlji i moru, izviđanje, pa čak i lansiranje nuklearnog naoružanja.

Konstrukcija se zasniva na delta krilu spregnutom sa kanarom (engl. canard). Jedan od zahteva francuskih oružanih snaga bio je da letelica bude relativno laka, zbog čega je Dassault upotrebio kompozitne materijale.

Proizvođač navodi da je čak 70% strukture Rafala izrađeno od kompozita, čime je nosivost povećana za 40% u odnosu na avion izrađen od titanijuma ili aluminijuma.

Novi ciklus i rast globalnog interesa

Sa 300 isporučenih primeraka, Rafal – koji je u početku važio za „odličan avion koji je preskup i neće ga niko osim Francuza“ – ulazi u novu fazu proizvodnog ciklusa, dok interesovanje za njega i dalje ne jenjava.

Indijsko vazduhoplovstvo prema dostupnim informacijama razmatra međudržavni ugovor za više od 110 aviona, koji bi, ukoliko bude realizovan, predstavljalo najveću narudžbinu u istoriji ovog tipa.

Istovremeno, Tajvan je, prema navodima tamošnjih izvora, pokazao novo interesovanje za Rafal kao moguću zamenu za Mirage 2000, iako za sada nema zvaničnih pregovora.

Podsetimo, Srbija je potpisala ugovor sa francuskim proizvođačem o nabavci 12 novih aviona. Vrednost celokupnog ugovora iznosi 2,74 milijarde evra.  Prema dostupnim informacijama i najavama zvaničnika, avioni će početi da pristižu u Srbiju 2028. godine, dok se puna operativna sposobnost očekuje do kraja decenije.

(Aero.rs)