Posle Boinga 737 u Beogradu, isečen i mariborski MD-82: Kontinuitet uništavanja avionske istorije u regionu
Avioni koji su završili svoju letačku karijeru često dobijaju drugu ulogu. Neki završe u muzejima, neki služe kao trenažni primerci, dok pojedini postanu prepoznatljivi simboli aerodroma na kojima su godinama stajali. Takvu ulogu imao je i McDonnell Douglas MD-82, registracije S5-ACC, koji je decenijama bio neizostavan deo vizure mariborskog aerodroma i tihi podsetnik na jednu epohu civilnog vazduhoplovstva.
Preporučujemo
Ovo je lična karta srpske vojne avijacije: Svi avioni i helikopteri na jednom mestu
Saudijska Arabija dobija novog avio-giganta: Rijad er planira 182 aviona i letove ka 100 destinacija
Međutim, sudbina takvih aviona u ovom delu Evrope često je neizvesna, a njihova „druga faza života“ retko se završava očuvanjem u pravom smislu te reči. Najnoviji razvoj događaja u Mariboru to ponovo potvrđuje, piše slovenački avio-portal Sierra5.
Uklanjanje repa aviona McDonnell Douglas MD-82, registracije S5-ACC, nije puki tehnički zahvat niti završna faza uklanjanja starog isluženog aviona. Reč je o jasnom pokazatelju načina na koji se u regionu postupa prema vazduhoplovnoj tehničkoj baštini, gde avioni sa nesumnjivom istorijskom vrednošću nestaju bez jasnog plana, javne rasprave i institucionalne odgovornosti.
S5-ACC je decenijama stajao uz poletno-sletnu stazu kao svojevrsni spomenik jednoj završenoj eri. Avion sa fabričkim brojem 48095, proizveden 1982. godine, leteo je do 2009. u floti slovenačke čarter avio-kompanije Aurora Airlines. Tip MD-82, odnosno čitava porodica MD-80, imao je značajno mesto i u istoriji Adrije ervejz (Adria Airways), što ovom konkretnom avionu daje dodatnu simboličku težinu u kontekstu slovenačkog civilnog vazduhoplovstva.
Prema dostupnim informacijama, avion je još u martu prodat privatnom kupcu, uz ideju da se u njegovoj kabini, u okolini Celja, uredi ugostiteljski objekat. Ipak, početak fizičkog razaranja aviona iznenadio je čak i operatera aerodromskog kompleksa, pa i dalje ostaje nejasno da li će MD-82 biti u potpunosti raskomadan ili će makar njegov prednji deo biti sačuvan u nekoj formi. Neizvesnost same sudbine aviona dodatno naglašava odsustvo jasnog plana i šire vizije.
Ono što se dešava u Mariboru uklapa se u obrazac koji region već dugo poznaje. Najdrastičniji primer takve prakse jeste sudbina aviona YU-AND, prvog Boinga 737 koji je leteo u komercijalnom saobraćaju u Evropi. Avion sa značajem koji prevazilazi nacionalne okvire završio je u sečenju bez ozbiljne inicijative da bude trajno sačuvan kao muzejski ili edukativni primerak. Ako ni letelica od evropskog istorijskog značaja nije imala „dovoljnu vrednost“ da bude zaštićena, teško je očekivati drugačiji ishod za manje poznate, ali podjednako važne avione.
Sličnu sudbinu doživeli su i brojni DC-9 i MD-80 avioni koji su decenijama nosili regionalni vazdušni saobraćaj u flotama JAT-a i Adrije. Umesto da makar jedan reprezentativni primerak bude sistemski sačuvan sa jasnim istorijskim kontekstom, većina tih aviona je ili raskomadana, ili pretvorena u improvizovane objekte bez ikakvog obeležja koje bi svedočilo o njihovoj ulozi u razvoju civilnog vazduhoplovstva.
Problem se, međutim, ne završava na civilnoj avijaciji. Sličan odnos godinama postoji i prema školskim i vojnim avionima iz bivše Jugoslavije, koji su imali tehnološki, izvozni i obrazovni značaj. Umesto promišljenog i sistemskog pristupa očuvanju tehničke baštine, oni često nestaju tiho, kroz sečenje ili dugogodišnje propadanje, dok se odgovornost prebacuje sa institucija na tržište sekundarnih sirovina.
U brojnim evropskim državama čak i avioni bez izraženog „ikoničnog statusa“ dobijaju mesto u muzejima, tehničkim zbirkama ili obrazovnim centrima. U regionu, nasuprot tome, nestaju i oni koji su bili pioniri u evropskim razmerama. Razlika pritom nije u finansijskim mogućnostima, već u svesti, prioritetima i razumevanju sopstvene vazduhoplovne istorije.
Zato se priča o mariborskom MD-82 ne završava uklanjanjem repa. Ona otvara neprijatno, ali neizbežno pitanje da li region uopšte ima strategiju očuvanja vazduhoplovne tehničke baštine, ili će svaki sledeći avion sa istorijom završiti isto, u tišini, pod makazama za sečenje metala, bez ikakvog traga da je ikada postojao.
Nestankom aviona poput S5-ACC ili YU-AND ne gubi se samo avion. Gubi se kontinuitet sećanja, obrazovni potencijal i prilika da se budućim generacijama pokaže kako je izgledao razvoj civilnog vazduhoplovstva u ovom delu Evrope. Svako novo sečenje starog aviona zato nije izolovan slučaj, već još jedna potvrda da se prema sopstvenoj vazduhoplovnoj istoriji i dalje odnosimo krajnje površno.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Još jedan udes starog sovjetskog aviona: Poginulo svih 48 putnika i članova posade u 50 godina starom AN-24
Neverovatno: Niko od 150 putnika nije povređen u udesu na aerodromu Malakal, avion teško oštećen
Video: Beograd spojen sa Astanom redovnim letom: Konferencija za medije SCAT Airlines u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
