Rat u Zalivu poremetio letove širom sveta: Kakva su prava putnika
Ratni sukob na Bliskom istoku i zatvaranje vazdušnog prostora iznad Irana, Iraka i delova Persijskog zaliva izazvali su jedan od najvećih poremećaja u međunarodnom avio-saobraćaju poslednjih godina. Prema podacima analitičkih kompanija i platformi za praćenje letova, od početka krize otkazano je više od 11.000 letova, dok su pojedini dani doneli i preko 3.000 otkazivanja širom sveta.
Preporučujemo
Najnoviji avion u floti Er Srbije obavio prve redovne letove iz Beograda
Da li je Rajaner mogao da sačeka putnike: 89 osoba ostavljeno zbog zastoja na pasoškoj kontroli
Najveći udar pretrpela su velika bliskoistočna čvorišta. Na aerodromima poput Dubaija (DXB), Dohe (DOH) i Abu Dabija (AUH) zabeležene su hiljade otkazanih dolazaka i odlazaka, a poremećaj u globalnoj mreži letova pogodio je više od milion putnika. Posledice se ne osećaju samo u regionu Persijskog zaliva. Putnici su ostali bez planiranih konekcija i na aerodromima u Evropi, Aziji i Africi, jer je zatvaranje vazdušnog prostora prekinulo brojne interkontinentalne rute.
U takvim okolnostima često se postavlja pitanje: na šta putnici zapravo imaju pravo kada se let otkaže zbog rata ili bezbednosne krize.
Rat kao vanredna okolnost
Evropska uredba o pravima putnika u vazdušnom saobraćaju EC 261/2004 predviđa novčanu nadoknadu za otkazane letove, ali samo kada je odgovornost na avio-kompaniji. Rat, oružani sukobi, zatvaranje vazdušnog prostora ili ozbiljne bezbednosne pretnje smatraju se takozvanim vanrednim okolnostima.
U takvim situacijama avio-kompanije nisu obavezne da isplate standardnu novčanu nadoknadu od 250 do 600 evra koja se primenjuje kod kašnjenja ili otkazivanja letova za koje je odgovoran sam prevoznik.
Zbog toga putnici pogođeni aktuelnim poremećajima u regionu Zaliva u većini slučajeva nemaju pravo na finansijsku kompenzaciju, čak i kada su letovi otkazani neposredno pred polazak.
Šta avio-kompanije ipak moraju da obezbede
Iako novčana nadoknada u takvim situacijama obično nije predviđena, avio-kompanije i dalje imaju određene obaveze prema putnicima.
One moraju da ponude izbor između povraćaja novca za kartu ili preusmeravanja na prvi raspoloživi let ka krajnjoj destinaciji. Takođe su dužne da obezbede osnovnu pomoć tokom čekanja.
Ta pomoć može da uključi obroke i osveženje, kao i hotelski smeštaj sa prevozom između aerodroma i hotela ukoliko je potrebno noćenje.
Ove obaveze važe čak i kada je uzrok poremećaja potpuno van kontrole avio-kompanije.
Problem tranzitnih putnika
Aktuelna kriza posebno pogađa putnike koji su već bili na putu u trenutku zatvaranja vazdušnog prostora. Veliki aerodromi na Bliskom istoku funkcionišu kao globalna čvorišta za presedanje između Evrope, Azije, Afrike i Australije.
Kada dođe do prekida operacija u tim čvorištima, putnici mogu ostati bez narednog leta i čekati alternativnu konekciju. Zbog toga su mnogi putnici ostali zaglavljeni na aerodromima širom sveta, iako se sam sukob odvija hiljadama kilometara dalje.
U takvim situacijama avio-kompanije su dužne da putnicima pruže pomoć dok se ne pronađe nova ruta ili raspoloživ let.
Razlike između evropskih i američkih pravila
Evropska uredba EC 261/2004 primenjuje se na sve letove koji polaze sa aerodroma u Evropskoj uniji, kao i na letove ka EU koje obavljaju evropske avio-kompanije.
U Sjedinjenim Američkim Državama pravila su drugačija. Američki propisi obavezuju kompanije da ponude povraćaj novca ako je let otkazan, ali ne predviđaju automatsku novčanu nadoknadu za kašnjenja ili poremećaje.
Za međunarodne letove dodatno se primenjuje Montrealska konvencija, koja reguliše odgovornost avio-kompanija u slučajevima kašnjenja, gubitka prtljaga ili drugih problema tokom putovanja. Međutim, rat i oružani sukobi u pravilu se smatraju višom silom i izuzimaju odgovornost prevoznika.
Uloga putnog osiguranja
U situacijama velikih poremećaja u avio-saobraćaju važnu ulogu može imati putno osiguranje. Pojedine polise pokrivaju dodatne troškove smeštaja, produženi boravak ili promene u planu putovanja.
Ipak, mnoge standardne polise ne pokrivaju troškove nastale usled rata ili oružanih sukoba, pa putnici često ostaju bez mogućnosti nadoknade dodatnih troškova.
Zbog toga stručnjaci savetuju putnicima da u kriznim situacijama redovno proveravaju status letova, kontaktiraju avio-kompaniju čim dođe do poremećaja i sačuvaju svu dokumentaciju koja može biti potrebna za eventualne zahteve za refundaciju ili osiguranje.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Posle višednevne blokade, Emirates, flyDubai i Etihad pokrenuli ograničen broj letova, među njima i za Beograd
Manje reklamacija putnika u Srbiji tokom 2025. uprkos rastu avio-saobraćaja
Budžetska blokada u SAD ponovo testira granice američke kontrole letenja
Sve više stranih avio-kompanija obustavlja letove ka Teheranu
Video: Taktičko uvežbavanje 119. mešovite helikopterske eskadrile RViPVO
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
