KLM izrekao rekordnu zabranu letenja od 40 godina putniku zbog neovlašćenog ukrcavanja na let za Karibe

Holandska avio-kompanija KLM (KLM Royal Dutch Airlines) izrekla je zabranu letenja u trajanju od 40 godina putniku koji je uspeo da se neovlašćeno ukrca na avion na aerodromu Amsterdam Šiphol (AMS), iako je imao kartu za drugi let. Incident je izazvao hitnu bezbednosnu reakciju kompanije, uključujući iskrcavanje aviona i dodatnu kontrolu svih putnika, što je izazvalo kašnjenje od oko 90 minuta.

Preporučujemo

Prema dostupnim informacijama, putnik je imao rezervaciju za let ka Londonu, ali je pokušao da se ukrca na let za Kurasao (CUR) na Karibima. Nakon što je zaobišao kontrolne tačke i ušao u zonu za ukrcavanje, potrčao je ka avionu i uspeo da uđe pre nego što su sve provere završene. Kabinsko osoblje je brzo uočilo nepravilnost i obavestilo nadležne službe, nakon čega su pripadnici holandske žandarmerije priveli putnika.

Shutterstock

Zbog narušavanja bezbednosnih procedura, svi putnici su morali da napuste avion i ponovo prođu kontrolu, što je dovelo do zastoja u operacijama. Pored zabrane letenja, izrečena mu je i novčana kazna od 750 evra, kao i dodatne mere koje uključuju uslovni društveno korisni rad.

Prema izveštajima, ovo nije bio prvi incident u koji je isti putnik umešan. Ranije je već pokušao sličan upad, zbog čega je bio evidentiran u internim sistemima avio-kompanije. Upravo ponavljanje prekršaja verovatno je uticalo na odluku KLM-a da izrekne izuzetno dugu zabranu.

Iako ovakva kazna deluje drastično, u avio-industriji se neovlašćeno ukrcavanje tretira kao jedan od najtežih bezbednosnih propusta. U trenutku incidenta ne postoji način da se proceni namera osobe koja je zaobišla kontrolu, zbog čega se aktiviraju najstroži protokoli – od iskrcavanja aviona do detaljnog pregleda putnika i prtljaga.

Slični slučajevi zabeleženi su i ranije. Na aerodromu Sijetl–Takoma (SEA), jedna žena je u dva navrata uspela da uđe u zaštićenu zonu bez važeće karte. Incident je doveo do evakuacije oko 200 putnika i višesatnog kašnjenja leta.

Zajednički imenitelj ovakvih događaja najčešće je kombinacija trenutka nepažnje i fizičkog zaobilaženja barijera, često praćenog pokušajem da se prati drugi putnik kroz gejt ili most za ukrcavanje. Uprkos višeslojnim kontrolama, ljudski faktor i dalje ostaje najslabija karika u lancu bezbednosti.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Zbog toga aerodromi i avio-kompanije poslednjih godina sve više uvode automatizovane i biometrijske sisteme kontrole, koji treba da smanje mogućnost ovakvih propusta. Ipak, ovaj incident pokazuje da i dalje postoji prostor za unapređenje procedura, posebno u fazi ukrcavanja.

Za avio-kompanije, ovakvi događaji znače direktne operativne troškove i dodatni regulatorni pritisak, dok za putnike često rezultiraju kašnjenjima i poremećajem planiranih putovanja. Upravo zato se i najmanji propust u bezbednosnom lancu tretira sa maksimalnom ozbiljnošću.

(Aero.rs)