Iz nekog razloga su ti podaci preuveličani zdrav razum mi ne dozvoljava da bi bilo ko normalan video računicu u potrošnji 4 5 tone goriva za 1 tonu tereta pa parobrodi su manje tona uglja trošili zamislite taksistu koji potroši 100 litara goriva da vas preveze 100 kilometara
Poređenje sa automobilom ili taksijem nema mnogo smisla jer širokotrupni avioni lete brzinom od oko 900 km/h na visini od 10 do 12 kilometara i pritom prevoze stotine putnika preko okeana bez sletanja. Podaci o količini goriva nisu procene već javno dostupne specifikacije proizvođača. Airbus A380 prima oko 320.000 litara goriva, Boeing 777-300ER oko 181.000 litara, a Boeing 787-9 oko 126.000 litara. Kod interkontinentalnih letova veliki deo mase pri poletanju upravo čini gorivo potrebno za 14, 15 ili više sati leta.
Navedite i potrošače poput tankera, drumskih krstarica, dodajte ove "ale," i uporedite sa potrošnjom automobila na koje se baca drvlje i kamenje da su najveći potrošači naftnih derivata.
Tekst me prati naslov članka, zapravo tekst kao da je pisao neiskusno novinar. U tekstu se više opisuje potrošnja goriva nego da se predstave podaci. A podaci koji su dati u tolikom opsegu praktično ništa ne znače.
Kaže u tektru "troši 10-20 kg po minuti", pa znate li koja je to razlika? Kao kada biste rekli "ja imam izmedju 80 i 160 kg".
Kada želite da budete zanimljivi malo se potrudite oko istraživanja, oko podataka i budite malo precizniji.
Poštovani Mićo, odgovor na zašto "troše između 10 i 20 kilograma goriva po minutu", vam se krije već u drugom delu rečenice: "Prema podacima proizvođača i operativnim analizama, uskotrupni avioni poput Airbus A320 i Boeing 737 porodice tokom rulanja tipično troše između 10 i 20 kilograma goriva po minutu, u zavisnosti od mase aviona, dužine čekanja i broja aktivnih motora". Takođe, u tekstu vam piše da avioni najčešće taksiraju sa jednim motorom.
A ja mislim da tolike tone težine bi mogle da se smeste jedino ako avion prenosi samo gorivo za let jer lako je nabrajati tone ali svaka tona ima svoj gabarit i toliko tona kad se pretvore u gabarit šta je sa prostorom za putnike prtljag raspitajte se malo koliko tona goriva prevoze šleperi koje svakodnevno viđamo po putevima i koliko bi onda takvih šlepera goriva bilo potrebno za jedan let od recimo 8 sati
Nije problem u prostoru koliko možda deluje kada se govori o desetinama ili par stotina tona goriva, jer se ono kod velikih putničkih aviona uglavnom nalazi u rezervoarima unutar krila i delimično u trupu. Upravo zato širokotrupni avioni imaju ogromna krila — ona ne služe samo za stvaranje uzgona, već predstavljaju i velike rezervoare goriva. Na primer, Boeing 777-300ER može da ponese oko 145 tona goriva, Airbus A350-900 oko 133 tone, Boeing 787-9 približno 126 tona, dok Airbus A380 prima čak 254 tone goriva.
Upravo to i kažem lako je razbacivati se tonama na papiru a sad ti objasni tu tvoju cifru od 254 TONA u krilima aviona jer to je recimo desetak šlepera pa poređaj u glavi šlepere pored krila aviona pa se zam zapitaj mogu li deset cisterni stati u krila jer krila možda jesu šuplja ali nisu skroz šuplja jer moraju imati neka ojačanja iznutra i sve to zauzima mesta tako da zdrav razum ne dozvoljava da se tolika tonaža smesti u krila aviona pa su tu onda ogromni motori koji takođe imaju veliku težinu i konačno težina putnika prtljaga zar neko normalan može da pomisli da bi se avio kompaniji isplatilo da potroši više tona goriva nego što ima broj putnika neka su 300 putnika sa prtljagom teški pedesetak tona pa ko normalan bi imao računicu da potroši 5 tona goriva na tonu tereta to je kao kad bi ti u tvom automobilu potrošio 400 litara goriva a to su desetak punih rezervara da se prevezeš i to računajući samo tvoju težinu bez odeće i prtljaga nekih 80 kg što je neki prosek težine odrasle osobe pa onda dodaj još desetak rezervara na svoje stvari
Podaci nisu procene već javno dostupne specifikacije proizvođača. Airbus A380 ima kapacitet od oko 320.000 litara goriva, odnosno približno 250 tona kerozina, dok Boeing 777-300ER nosi oko 145 tona. Gorivo se ne nalazi samo u jednom delu krila, već u velikim rezervoarima unutar oba krila i centralnog dela trupa. Kod širokotrupnih aviona ogromna krila služe upravo i kao rezervoari goriva. Kod interkontinentalnih letova značajan deo ukupne mase pri poletanju čini upravo gorivo potrebno za 15 i više sati leta.
Vaznu ulogu u potrosnji goriva,'igra" centaza i balans aviona.Zadnja t.zvana centraza trosi manje goriva u toku leta,od prednje centraze.Drugim recima balans avion igra vaznu ulogu.Zato se radi izrafa balansa i centraze za svaki let.(Loadsheet maan) Licencirano lice za svaki tip aviona.
Tačno je da centraža i raspored mase utiču i na aerodinamičku efikasnost aviona, ali loadsheet se ne radi zbog uštede goriva već prvenstveno zbog bezbednosti leta, pravilnog balansa i performansi aviona. Uticaj centraže na potrošnju postoji, ali mnogo veći uticaj imaju ukupna masa aviona, dužina leta, vetrovi, visina krstarenja i režim rada motora tokom poletanja i penjanja, što je i tema ovog teksta.
Ivan
Iz nekog razloga su ti podaci preuveličani zdrav razum mi ne dozvoljava da bi bilo ko normalan video računicu u potrošnji 4 5 tone goriva za 1 tonu tereta pa parobrodi su manje tona uglja trošili zamislite taksistu koji potroši 100 litara goriva da vas preveze 100 kilometara
Podelite komentar
Predrag Vučetić
@Ivan
Poređenje sa automobilom ili taksijem nema mnogo smisla jer širokotrupni avioni lete brzinom od oko 900 km/h na visini od 10 do 12 kilometara i pritom prevoze stotine putnika preko okeana bez sletanja. Podaci o količini goriva nisu procene već javno dostupne specifikacije proizvođača. Airbus A380 prima oko 320.000 litara goriva, Boeing 777-300ER oko 181.000 litara, a Boeing 787-9 oko 126.000 litara. Kod interkontinentalnih letova veliki deo mase pri poletanju upravo čini gorivo potrebno za 14, 15 ili više sati leta.
Podelite komentar
Ma hajde
Navedite i potrošače poput tankera, drumskih krstarica, dodajte ove "ale," i uporedite sa potrošnjom automobila na koje se baca drvlje i kamenje da su najveći potrošači naftnih derivata.
Podelite komentar
Predrag Vučetić
@Ma hajde
Portal se bavi vazduhoplovnim temama.
Podelite komentar
Mića
Tekst me prati naslov članka, zapravo tekst kao da je pisao neiskusno novinar. U tekstu se više opisuje potrošnja goriva nego da se predstave podaci. A podaci koji su dati u tolikom opsegu praktično ništa ne znače. Kaže u tektru "troši 10-20 kg po minuti", pa znate li koja je to razlika? Kao kada biste rekli "ja imam izmedju 80 i 160 kg". Kada želite da budete zanimljivi malo se potrudite oko istraživanja, oko podataka i budite malo precizniji.
Podelite komentar
Predrag Vučetić
@Mića
Poštovani Mićo, odgovor na zašto "troše između 10 i 20 kilograma goriva po minutu", vam se krije već u drugom delu rečenice: "Prema podacima proizvođača i operativnim analizama, uskotrupni avioni poput Airbus A320 i Boeing 737 porodice tokom rulanja tipično troše između 10 i 20 kilograma goriva po minutu, u zavisnosti od mase aviona, dužine čekanja i broja aktivnih motora". Takođe, u tekstu vam piše da avioni najčešće taksiraju sa jednim motorom.
Podelite komentar
Ivan
A ja mislim da tolike tone težine bi mogle da se smeste jedino ako avion prenosi samo gorivo za let jer lako je nabrajati tone ali svaka tona ima svoj gabarit i toliko tona kad se pretvore u gabarit šta je sa prostorom za putnike prtljag raspitajte se malo koliko tona goriva prevoze šleperi koje svakodnevno viđamo po putevima i koliko bi onda takvih šlepera goriva bilo potrebno za jedan let od recimo 8 sati
Podelite komentar
Predrag Vučetić
@Ivan
Nije problem u prostoru koliko možda deluje kada se govori o desetinama ili par stotina tona goriva, jer se ono kod velikih putničkih aviona uglavnom nalazi u rezervoarima unutar krila i delimično u trupu. Upravo zato širokotrupni avioni imaju ogromna krila — ona ne služe samo za stvaranje uzgona, već predstavljaju i velike rezervoare goriva. Na primer, Boeing 777-300ER može da ponese oko 145 tona goriva, Airbus A350-900 oko 133 tone, Boeing 787-9 približno 126 tona, dok Airbus A380 prima čak 254 tone goriva.
Podelite komentar
Ivan
@Ivan
Upravo to i kažem lako je razbacivati se tonama na papiru a sad ti objasni tu tvoju cifru od 254 TONA u krilima aviona jer to je recimo desetak šlepera pa poređaj u glavi šlepere pored krila aviona pa se zam zapitaj mogu li deset cisterni stati u krila jer krila možda jesu šuplja ali nisu skroz šuplja jer moraju imati neka ojačanja iznutra i sve to zauzima mesta tako da zdrav razum ne dozvoljava da se tolika tonaža smesti u krila aviona pa su tu onda ogromni motori koji takođe imaju veliku težinu i konačno težina putnika prtljaga zar neko normalan može da pomisli da bi se avio kompaniji isplatilo da potroši više tona goriva nego što ima broj putnika neka su 300 putnika sa prtljagom teški pedesetak tona pa ko normalan bi imao računicu da potroši 5 tona goriva na tonu tereta to je kao kad bi ti u tvom automobilu potrošio 400 litara goriva a to su desetak punih rezervara da se prevezeš i to računajući samo tvoju težinu bez odeće i prtljaga nekih 80 kg što je neki prosek težine odrasle osobe pa onda dodaj još desetak rezervara na svoje stvari
Podelite komentar
Predrag Vučetić
@Ivan
Podaci nisu procene već javno dostupne specifikacije proizvođača. Airbus A380 ima kapacitet od oko 320.000 litara goriva, odnosno približno 250 tona kerozina, dok Boeing 777-300ER nosi oko 145 tona. Gorivo se ne nalazi samo u jednom delu krila, već u velikim rezervoarima unutar oba krila i centralnog dela trupa. Kod širokotrupnih aviona ogromna krila služe upravo i kao rezervoari goriva. Kod interkontinentalnih letova značajan deo ukupne mase pri poletanju čini upravo gorivo potrebno za 15 i više sati leta.
Podelite komentar
Dragan kosanovic
Vaznu ulogu u potrosnji goriva,'igra" centaza i balans aviona.Zadnja t.zvana centraza trosi manje goriva u toku leta,od prednje centraze.Drugim recima balans avion igra vaznu ulogu.Zato se radi izrafa balansa i centraze za svaki let.(Loadsheet maan) Licencirano lice za svaki tip aviona.
Podelite komentar
Predrag Vučetić
@Dragan kosanovic
Tačno je da centraža i raspored mase utiču i na aerodinamičku efikasnost aviona, ali loadsheet se ne radi zbog uštede goriva već prvenstveno zbog bezbednosti leta, pravilnog balansa i performansi aviona. Uticaj centraže na potrošnju postoji, ali mnogo veći uticaj imaju ukupna masa aviona, dužina leta, vetrovi, visina krstarenja i režim rada motora tokom poletanja i penjanja, što je i tema ovog teksta.
Podelite komentar