Gledao sam "Avionske nesreće": Vodoinstalater kaže da je izvukao Boeing 737 MAX iz obrušavanja

Dan nakon drame na letu flyDubai 1073 iz Dubaija ka Tel Avivu, u kojem je kopilot nožem napao kapetana u onome što se smatra pokušajem da sruši avion sa skoro 180 putnika, priča je dobila svog junaka, a našao joj se i narator sa druge strane Atlantika.

Janiv Hajun, Izraelac po zanimanju vodoinstalater, odgovorio je premijeru Benjaminu Netanjahuu na pitanje da li je znao šta radi: "Gledam [serijal] Air Crash Investigation, gospodine premijeru."

Preporučujemo

Hajun tvrdi da je uhvatio kopilota zahvatom oko vrata i izvukao ga iz pilotske kabine, a zatim se vratio i povukao upravljačku konzolu ("volan", engl. yoke) unazad, što je, kako navodi, počelo da izravnava avion.

Potom se nadovezao i predsednik SAD, Donald Tramp. U Ovalnom kabinetu je na konferenciji za medije prepričao priču na način koji pomalo liči na onaj na koji se objašnjava slikovnica u vrtiću: avion ide strmo nadole, zli kopilot je sve pokvario, a onda stiže čika koji ceo dan diže cevi, pa je zato jak. "...izraelski vodoinstalater koji nikada nije upravljao avionom, retko je bio u avionima, vrlo retko je leteo... video je šta se dešava, a jak je, znate, kada podižete cevi ceo dan, jaki ste. Bio je prema prednjem delu, gde ste pozadi imali obezbeđenje i imali ste drugu letačku posadu, ali nisu imali vremena. Avion je išao strmo nadole pod neverovatnim uglom, toliko strmo da se kormilo otkinulo sa zadnjeg dela aviona. Avion nije projektovan da ide brzinom ni blizu te. I tako je to bilo daleko izvan njegovih granica. I istrgao je, uz sve te G-sile kakve su bile, istrgao je ovog tipa iz sedišta, bacio ga nazad, gomila ga je dohvatila, putnici su ga dohvatili, zgrabili ga. I iako nikada nije upravljao avionom, uzeo je upravljač, povukao ga i izravnao avion pre nego što se srušio", prepričava Tramp, dodajući da je priču čuo od Netanijahua, a na kraju se ipak ogradio, rekavši da ne zna da li je istinita.

Šta kažu različiti izvori

Priča se menja u zavisnosti od toga ko je prepričava, ali se hrabrost, sposobnost fizičkog obračuna golim rukama i uloga ovog putnika u savladavanju napadača čine neupitnim.

Hajun je, prema pisanju nekih medija, rekao da u pilotskim sedištima nije bilo nikoga: "Jedan pilot je ležao na podu, a drugi je bio pružen preko komandne table", što on sam tumači kao pokušaj da se avion onesposobi.

Foto: Tanjug/AP

U drugoj interpretaciji govorio je o dve prazne upravljačke konzole koje je morao da povuče. Pomoć je dobio od dvojice pilota koji su sedeli u "prvoj klasi" – kompanija flyDubai nema prvu klasu, a na letelici Boeing 737 MAX 8 postoji samo biznis klasa sa 12 sedišta – navode pojedini izveštaji, dok je jedan putnik za Jerusalem Post izjavio da su ta dvojica sedela pozadi, u ekonomskoj klasi, što realno nije ni bitno, ali odlično pokazuje kako različite oči isti prizor vide drugačije.

Salinger Igor

Jedan od ta dva pilota preuzeo je komande čim je avion počeo da se stabilizuje, tvrdi Hajun.

I poreklo, odnosno državljanstvo ta dva pilota – koliko god bilo mnogo manje važno od činjenice da su se tu zatekli i da su obučeni za upravljanje Boeingom 737 MAX – razlikuje se u izveštajima, u zavisnosti od izvora: "Na letu su bila još dva pilota, Britanci", rekao je za CNN putnik Asaf Rajuan, koji je pomagao da se kopilot savlada.

O pilotima iz Južne Afrike i Novog Zelanda govori izraelski zvaničnik koga navodi portal Migflug, dok su pojedini mediji pisali o Rusu i Ukrajincu, što nije zvanično potvrđeno. Kompanija flyDubai saopštila je samo da su avion "obezbedili" članovi njene posade koji su putovali kao putnici.

Putnik je "povukao polugu" jer je prepoznao šta treba da radi zahvaljujući televiziji, rekao je portparol Netanijahua za Fox News.

"Napadač je bio samoubilački raspoložen",  dok su ga držali, vikao je "ubijte me!", prošao je islamističku radikalizaciju i pokušavao da "zaglavi instrumente" aviona, tvrdi Netanijahu, dok je ministar odbrane Izrael Kac napad nazvao "pokušajem džihadističkog terorizma".

Foto: Fotogramma / Zuma Press / Profimedia

Šta kažu do sada dostupni podaci

Podsetimo, podaci sistema ADS-B, koje hronološki prenosi Flightradar24, za sada predstavljaju najpouzdaniju hronologiju.

Avion je poleteo iz Dubaija u 03:05 UTC (07:05 po dubajskom vremenu) i popeo se na oko 10.360 metara (FL340, 34.000 stopa). Prve "oscilacije visine" počele su u 05:21 UTC, a najdramatičniji deo usledio je minut kasnije: između 05:22:07 i 05:22:36 UTC avion je pao sa oko 9.410 metara na oko 5.100 metara, odnosno za 29 sekundi izgubio je oko 4.300 metara.

Brzina propadanja dostizala je gotovo 9.450 metara u minuti (31.000 stopa), a brzina u odnosu na tlo porasla je sa oko 740 km/h (400 kts) na gotovo 1.110 km/h (598 kts). Potom se avion popeo na oko 6.620 metara (21.725 stopa), a zatim ponovo počeo da ponire i na kraju se ustalio između otprilike 4.200 i 4.700 metara.

AI generated image: Salinger Igor

Kodovi poruke o opasnosti stigli su kasnije. Kod Squawk 7700, koji označava opštu vanrednu situaciju, uključen je u 05:28:48 UTC, dok se avion nalazio u blizini granice Saudijske Arabije i Jordana. Kod squawk 7500, koji označava nezakonito ometanje, aktiviran je oko 05:35 UTC, nakon čega se avion okrenuo prema Tabuku i ponovo emitovao 7700. To može ukazivati na to da su kodove postavili oni koji su stigli do komandi posle borbe, ali to ostaje pretpostavka do zvaničnog izveštaja. Avion je sleteo u Tabuk oko 06:45 UTC (09:45), oko sat i dvadeset pet minuta posle početka spuštanja. Sletanje je opisano kao "rutinsko", ali pogled na kormilo pravca, čija približno polovina nedostaje, ne potvrđuje baš takvu ocenu.

Da li je bilo naoružanog obezbeđenja

Letovi izraelskih kompanija imaju naoružane pripadnike obezbeđenja, tzv. air marshale, među putnicima, ali Izrael ne može da ih nametne stranim prevoznicima kao što je flyDubai, prenosi Times of Israel. U dostupnim izveštajima naoružano obezbeđenje se za sada ne pominje u ovom incidentu.

Zanimljivo je da je Tramp u svom prepričavanju – mogli ste pročitati na početku ovog teksta – rekao da je "bilo obezbeđenja pozadi", što nijedan drugi izvor ne potvrđuje.

Salinger Igor

Sreća u nesreći i sumnje na društvenim mrežama

Strmo poniranje sa oko 10.000 na oko 5.200 metara možda je bilo „sreća u nesreći“, kaže za Kanal 12 bivši pilot izraelskog ratnog vazduhoplovstva Alon Pereg, koji je u službi proveo 28 godina.

„To je moglo da izbaci napadača iz ravnoteže i upozori putnike da se nešto ozbiljno događa.“ Pereg je procenio i da je avion bio oko 40 sekundi od katastrofe da se spuštanje nastavilo istim tempom – to je samo njegova procena, a ne nalaz istrage. On takođe smatra da je "autopilot mogao da se isključi tokom borbe", što istražitelji još nisu potvrdili.

Postoje i oni koji u svemu ovome vide previše savršenu priču o dobru i zlu. Sumnje na društvenim mrežama svode se na pitanje kako je ranjeni pilot, tokom nekoliko minuta poniranja, stigao da aktivira kod za otmicu – ispostavilo se da to nije učinio odmah, već znatno kasnije – i otključa vrata, a kako je putnik stigao da dotrči do komandi i izravna avion.

AI generated image: Salinger Igor

Odgovori će stići tek iz snimača glasova (CVR – cockpit voice recorder), snimača podataka o letu (FDR – flight data recorder) i svedočenja sva četiri pilota, dok je do tada razumno razdvojiti potvrđene činjenice od onoga što je za sada samo subjektivno svedočenje.

Serija koja je postala deo priče

Seriju prevedenu na domaćem tržištu kao Avionske nesreće – u originalu Air Crash Investigation, u Kanadi poznatu jednostavno kao Mayday – proizvodi kanadska kuća Cineflix. Produkcija je počela 2002. godine sa budžetom od 2,5 miliona kanadskih dolara, dok je premijera bila u septembru 2003. godine na kanalu Discovery u Kanadi. U Velikoj Britaniji, Australiji i delovima Azije nosi naziv Air Crash Investigation, u SAD je to Air Emergency na National Geographic ili Air Disasters na Smithsonian. Ova serija danas broji 26 sezona.

Foto: National Geographic

Format serije je uvek isti: dramatizovana rekonstrukcija vazduhoplovne nesreće, zasnovana na snimcima iz pilotske kabine i razgovorima sa kontrolom letenja iz istrage, a uključuje i intervjue sa istražiteljima i stručnjacima koji objašnjavaju kako je do nesreće došlo i kako je mogla da se spreči. U mnogim epizodama intervjuisani su i sami akteri nesreća koji su bili dostupni i želeli da učestvuju.

Salinger Igor

Zbog toga serija uživa ugled među ljubiteljima avijacije, jer se smatra da ne trguje senzacijom – bar ne u meri u kojoj to radi većina drugih produkcija i medija – već prikazuje lekcije koje su istražitelji izvukli iz najgorih trenutaka u istoriji letenja. Priča o putniku koji je verovao da zna šta treba da uradi pre nego što je ušao u kabinu, jer je to gledao u epizodi, jedan je od retkih slučajeva u kojima se televizijska lekcija zaista primenila u pravoj pilotskoj kabini – zato ne bi bilo iznenađenje da se baš ovaj događaj jednog dana nađe među epizodama serije koja je, makar posredno, uticala na dešavanja u avionu. Jer tog dana, očito, letelici nije bilo suđeno da padne.

(Aero.rs)