Povratak najvećih letelica kojima upravlja čovek: Dirižabl ponovno osvaja nebo, od reklame do prevoza tereta

Foto: Airandspace.si.edu/ LTA Research

Dva najpoznatija vazduhoplova iz kategorije dirižabla sigurno su Cepelin i (možda još više) uništeni Hindenburg. Dirižabli nikad zaista nisu trajno prizemljeni. Naprotiv: Oni su našli svoju svrhu u reklamnoj industriji, turizmu, geološkim istraživanjima, aero-posmatranjima i u mnogim drugim oblastima, pre svega zahvaljujući mogućnosti da ostanu dugo u vazduhu.

Preporučujemo

Dirižable  - letelice lakše od vazduha - pokreće sopstveni pogon, a da bi bili lakši - pune se helijumom ili vodonikom. Bili su prve letelice kojima ste mogli leteti na dugim rutama, ali su - objektivno - u to vreme bile veoma opasne i brzo potisnute od strane aviona. Ipak, i danas imaju svoje prednosti u odnosu na klasične avione.

Ovi vazduhoplovi koje na engleskom jeziku još zovu airships - vazdušni brodovi mogu biti korišćeni za transport robe, posebno za izuzetno teške terete koje treba dostaviti u predele sa lošom infrastrukturom. Bez obzira na to da li do cilja postoje putevi, luke, aerodromi - dirižabli mogu doći do svih tačaka, po principu "od vrata do vrata". Osim toga, dirižabli mogu da lebde dok istovaraju teški i glomazni teret.

U poslednje vreme bilo je više pokušaja da se izradi funkcionalni transport dirižablima. Od projekta Kargolifter (doslovno - dizač tereta) koji je pokrenut u Nemačkoj krajem prošlog veka se odustalo zato što je kompanija bankrotirala 2002, a masivni hangar (na snimku) je pretvoren u hotelski rezort. Projekat je predviđao da ova vrsta dirižabla može da ponese teret od 80 tona na udaljenosti većoj od 9.500 kilometara.

Za još jedan projekat, koji je u poslednje vreme okupirao svetsku (stručnu) javnost, zaslužan je jedan od suosnivača Gugla, Sergej Brin, koji je pre osam godina osnovao kompaniju LTA Research (Lighter Than Air - lakši od vazduha). On je krajem prošle godine dobio dozvolu za let svoje letelice Pathfinder 1 (imenica koja označava vodiča odnosno izviđača), dugačke skoro 122 metra i široke 20 metara.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Columbia Industries (@columbiaindustries)

Dozvola koju je Brin dobio omogućila mu je da pokrene seriju probnih letova na Mofet Fildu - pisti koju koristi NASA, u vazdušnom prostoru koji kontroliše aerodrom Palo Alto, na visini do 1.500 fita (457 metara). Brin je krenuo u novi poslovni izazov sa osnovnom idejom da napravi letelice koje bi na ekološki ispravan i bezbedan način dostavljala humanitarnu pomoć u teško dostupnim delovima planete

Sa druge strane, ruski proizvođač dirižabla Aerosmena radi na tome da proizvede čitav niz vazduhoplova čija bi nosivost bila od 20 do (gotovo neverovatnih) 600 tona, u zavisnosti od regulative u pojedinim zemljama.

Prema projektima koje je razvila Aerosmena, dirižabli bi imali dolet od čak 8.000 kilometara i brzinu od 250 kilometara na sat. Bili bi napunjeni sa 62o.000 kubnih metara helijuma zagrejanih na 200 stepeni Celzijusa

Ruski projekat, kako navodi portal Simpleflying, ima oblik naduvanog letećeg tanjira i trebalo bi da ima bolje manevarske sposobnosti i bolju mogućnost sletanja pri jakim udarima bočnog vetra u odnosu na tradicionalni izduženi oblik cigare koji je zaštitni znak dirižabla već više od jednog veka.

U kasnijoj fazi razvoja bila bi napravljena i putnička verzija vazduhoplova koji bi mogao da ostvari putovanje oko sveta, uz kabine koje bi bile ekvivalentne sobama luksuznog hotela

Prema prvobitnim predviđanjima, zamišljeno je da prvi dirižabl Aerosmena poleti ove godine, ali je projekat već pretrpeo dva teška udarca: pre svega pandemiju kovida 19, a potom i međunarodne sankcije zbog rata između Ruske Federacije i Ukrajine.

Kako bilo, ukoliko Aerosmena zaživi, imala bi potencijal da značajno smanji cenu transporta prema određenim lokacijama, ali i da drastično smanji vreme potrebno da se na ekološki prihvatljiv način transportuje teret na nepristupačne lokacije

(Aero.rs)