Rusija naoružava avione nuklearnim raketama vazduh-vazduh, upozorava obaveštajna agencija SAD
Rusija uvodi u naoružanje jedinica svojih Vazdušno-kosmičkih snaga (Воздушно-космические силы, ВКС) nove nuklearne rakete vazduh-vazduh “kao deo sveukupnog širenja svojih nuklearnih snaga”, procenjuje američka vojna obaveštajna agencija DIA (Defense Intelligence Agency).
Ova informacija je objavljena u izveštaju DIA za 2025. godinu pod nazivom Procena pretnji u svetu (Worldwide Threat Assessment). Javno dostupni dokument je predstavljen Odboru za oružane snage Predstavničkog doma Kongresa SAD.
Preporučujemo
Srpski pilot dobitnik najvišeg američkog vojnog odlikovanja za strane oficire
Trampovi novi borbeni avioni šokirali javnost: Šta znamo o F-55 i Super Raptoru?
“Rusija proširuje svoje nuklearne snage dodavanjem novih sposobnosti, uključujući nuklearne rakete vazduh-vazduh i nove nuklearne sisteme. Rusija verovatno održava nuklearni arsenal od oko 1.550 raspoređenih strateških bojevih glava i do 2.000 nestrateških bojevih glava”, navodi se u izveštaju.
Deo izveštaja koji opisuje sposobnosti Rusije u pogledu oružja za masovno uništenje, ističe postavljanje raketa i aviona sposobnih za nošenje nuklearnog oružja u Belorusiji, ali i “upotrebu nuklearne retorike i vojne vežbe povezane sa ratom u Ukrajini”
Obaveštajci i analitičari SAD procenjuju da bi Moskva “veoma verovatno izbegla upotrebu nuklearnog oružja u sukobu osim u slučaju da rusko rukovodstvo proceni da se suočava sa egzistencijalnom pretnjom po režim”.
Neimenovana nuklearna raketa vazduh-vazduh jedini je konkretan sistem naoružanja koji je pomenut.
Rakete vazduh-vazduh sa nuklearnim bojevim glavam su bile deo arsenala Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata, njihov trenutni status unutar današnjih ruskih snaga je malo poznat, što čini ovo otkriće američke obaveštajne agencije još zanimljivijim. S obzirom da se opisuje “novo oružje”, skoro sigurno se radi o verziji rakete R-37M, rakete vazduh-vazduh veoma velikog dometa, poznate NATO pod oznakom kao AA-13 Axehead, navodi portal TheWarZone.
Raketa R-37M, proizvod konstrukcionog biroa Vimpel, razvijena je za teški presretač MiG-31 (NATO naziv: Foxhound), pre nego što je kasnije usvojena i za višenamenske borbene avione Su-30SM i Su-35S (NATO naziv Flanker), kao i za Suhoj Su-57 (NATO naziv Felon). Pre rata u Ukrajini, u kojem se R-37M pokazala kao veoma ozbiljna pretnja ukrajinskim vazduhoplovnim operacijama, primerci ove rakete u upotrebi bili su veoma retko viđani.
Ukrajinski pilot MiG-a 29 Andrij ‘Đus’ (Juice) Pliščikov, u jednom intervjuu pre svoje pogibije rekao je da R-37M, koja se obično ispaljuje duboko iznad teritorije Rusije “ograničava (njihove) sposobnosti za izvođenje misija”.
“Ako manevrišemo, ne možemo da izvedemo vazdušni udar ili nešto drugo, tako da je situacija u vazduhu i dalje veoma, veoma teška i veoma, veoma rizična. Ako ne znaš da je raketa lansirana – mrtav si“, rekao je tada jedan od najpoznatijih borbenih pilota Ukrajine.
Program R-37M datira iz ranih 1990-ih, kada je započet kao R-37, namenjena modernizovanoj verziji MiG-31M, teškog lovca-presretača brzine do 3 Maha.
Prva verzija, poznata i pod interim nazovom izdelije 610, prvi put je lansiran sa MiG-31M 1993. godine, uništivši vazdušnu metu na prijavljenoj daljini od 229 kilometara. Testiranja su uspešno završena početkom naredne godine, ali je raspad Sovjetskog Saveza doveo do ukidanja unapređenog MiG-31M iz budžetskih razloga, zajedno sa njegovim planiranim naoružanjem.
U smeru kasnijih nastojanja da se postojeći MiG-31 presretači unaprede na standard MiG-31BM, program je obnovljen početkom 2000-ih.
Razvoj je tada usmeren na poboljšanu verziju R-37M, ili izdelije 610M. Modifikovana raketa prvi put je lansirana sa MiG-31 2011. godine, a operativna testiranja u jedinicama okončana su početkom 2014, nakon čega je započela proizvodnja. Prva operativna jedinica počela je da prima rakete R-37M 2018. godine, navodi TWZ.
Sa težinom od 510 kilograma i dužinom od 3,96 metara, R-37M je namenjena za uništavanje ciljeva na velikim udaljenostima. Zbog toga se pretpostavlja da je možda optimizovana za uništavanje aviona za rano upozoravanje i kontrolu (AEW&C), tankera i drugih ciljeva visoke vrednosti. Ipak, s obzirom na to da je razvijena kao glavno naoružanje presretača MiG-31, trebalo bi da bude sposobna za uništavanje širokog spektra ciljeva, uključujući i krstareće rakete koje lete na malim visinama.
Prema podacima proizvođača, R-37M, makar u svom izvoznom obliku RVV-BD, može uništiti “neke vrste“ vazdušnih ciljeva na daljini do 200 kilometara. Referenca na „neke vrste“ ciljeva verovatno ukazuje da se na krajnjoj granici dometa mogu gađati samo veći i manje agilni avioni. Kao i uvek, ovakve brojke se odnose na optimalne uslove, dok će u realnoj upotrebi domet znatno varirati u zavisnosti od profila napada i stanja energije i visine lansirnog aviona.
Za poređenje, osnovno naoružanje vazduh-vazduh MiG-31, raketa R-33 (NATO oznaka AA-9 Amos), može uništiti ciljeve na prijavljenoj daljini od 110 kilometara. Najdalje-dometna verzija američkog AMRAAM-a u upotrebi, AIM-120D, veruje se da ima domet do 160 kilometara, iako su zvanične brojke o performansama poverljive.
R-37M koristi raketni motor na čvrsto gorivo, koji je pogoni ka cilju, dok raketa prima korektivne podatke sa lansirnog aviona. Tokom završne faze napada, ugrađeni dvopojasni aktivni radarski nišan može, kako se navodi, da uhvati cilj sa radarskim odrazom od 5 kvadratnih metara na daljini od 40 kilometara ili više.
Pošto je nuklearna bojeva glava dostupna i za prethodnicu ove rakete, R-33, logično je pretpostaviti da i R-37M može biti opremljena alternativnom nuklearnom bojevom glavom, što bi joj omogućilo da uništi veće formacije aviona ili raketa.
R-33S (slovo S je od specijalna) prema dostupnim informacijam je ušla u upotrebu 1991. godine. Novi i snažniji motor omogućio je povećanje dometa na oko 140 kilometara.
Rakete R-33 viđeni su na snimcima ruskog Ministarstva odbrane tokom vežbi nestrateških nuklearnih snaga u leto 2024. godine, što je izazvalo nagađanja da su prikazane verzije R-33S sa nuklearnim bojevim glavama, iako nema zvanične potvrde.
Pod predpostavkom da nova raketa koju pominje vojna obaveštajna agencija SAD u svom izveštaju verzija R-37M, ona i starija R-33S bile bi jedine nuklearno naoružane rakete vazduh-vazduh koje su trenutno u operativnoj upotrebi bilo gde u svetu.
Tokom Hladnog rata, i američko vazduhoplovstvo imalo je raketu vazduh-vazduh sa nuklearnom bojevom glavom – GAR-11, kasnije preimenovanu u AIM-26A, ili Nuclear Falcon (nuklearni soko) koja je nosila bojevu glavu W54 jačine 0,5 kilotona.
Nuklearno naoružane rakete vazduh-vazduh prvobitno su bile zamišljene za uništavanje formacija bombardera u jeku Hladnog rata. One su bile oružja sa širokim efektom dejstva.
Danas takve formacije bombardera više nisu toliko relevantne, ali mogućnost da se cilj pogodi bez ulaska u domet fragmentacione bojeve glave može se smatrati prednošću i u današnje vreme – potencijalno protiv stelt aviona koje je moguće otkriti, ali je teško uspostaviti trajno zahvatanje cilja, posebno radarom male snage tokom završne faze napada.
Roj (jato) dronova i talasi krstarećih raketa su još jedna moguća meta. Ipak, tačno šta je podstaklo Moskvu da sada razvija ovu sposobnost ostaje pitanje na koje američka agencija ne daje odgovor, bar ne javno.
Analitičira na zapadu slažu se da je R-37M samo po sebi veoma moćno oružje dugog dometa, a “očigledno postojanje verzije sa nuklearnom bojevom glavom predstavlja dodatni složeni izazov za svakog protivnika i sposobnost koja verovatno nema pandana među savremenim raketama vazduh-vazduh”
(Aero.rs)
Povezane vesti
Ukrajina izgubila još jedan F-16 u borbama
Ruske Vazduhoplovno-kosmičke snage preuzele novu seriju lovaca Su-35S
Dugoočekivani bugarski F-16 prizemljen odmah po dolasku: Štednja na rezervnim delovima koštala operativnost
Grmeli su nad Moskvom, ali mnogo manje nego ranije: Samo 15 aviona na paradi za Dan pobede
Video: Direktan pogodak u MiG-29 na Batajnici: Da li je bilo pravi ili lažni cilj?
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
