Ovo je razorna bomba od 12 tona koju je Amerika bacila na Iran: GBU-57 MOP, najveća avio-bomba na svetu

U napadu koje su izvele noćas oružane snage  SAD - konkretno ratno vazduhoplovstvo (US Air Force) i mornarica (US Navy) -  na iranska nuklearna postrojenja u Fordou, Natanzu i Isfahanu, ključna uloga bila je namenjena posebnoj vrsti naoružanja za koje do jutros nije bilo potvrde da je ikada ubotrebljeno u ratnom sukobu: masivnoj penetracionoj bombi GBU-57.

Američki predsednik Donald Tramp napad je nazvao "spektakularnim vojnim uspehom", kao i da su su bombarderi smanjene uočljivosti (stelt, "nevidljivi") B-2 Spirit "ispustili puni borbeni komplet bombi" i da se "bezbeno vraćaju kući".

Preporučujemo

Prema do sada raspoloživim informacijama "puni borbeni komplet" uključuje i bombe GBU-57, poznatih pod skraćenicom MOP (Massive Ordnance Penetrator - Masivno oružje za penetraciju). U pitanju je najmasivnija konvencionalna (ne-nuklearna) avio-bomba u upotrebi, veća čak i od "majke svih bombi" GBU-43/B MOAB (Massive Ordnance Air Blast), upotrebljene prvi put u Afganistanu 2017.

Foto: dvidshub.net/U.S. Air National Guard photo by Senior Master Sgt. Vincent De Groot

MOP, težak preko 12 tona, može nositi jedino B-2 Spirit. Tokom testiranja bombe, izbacivana je i iz B-52, ali nema potvrde da je ovaj avion u operativnoj upotrebi naoružan sa GBU-57. Svaki stelt bombarder može poneti dve ovakve bombe. To je vrlo specijalizovano naoružanje, dostupno u relativno malom broju.

MOP je u stanju da prodre dublje od bilo koje druge konvencionalne bombe na svetu i specifično je dizajnirana i više puta unapređivana kako bi gađala duboko ukopane ciljeve od strateške vrednosti - upravo onakve kakva su iranska nuklearna postrojenja

Ilustracija: Salinger Igor

B-2 Spirit takođe ima sposobnost nošenja preciznih JDAM (Joint Direct Attack Munition) bombi sa penetracionim bojevim glavama od 910 kg (2.000 funti)  BLU-109, kao i GBU-28B bunker buster bombe od 2.270 kg (5.000 funti). Ova druga bomba je mnogo ređa i nije poznato da li je trenutno u arsenalu Spirit bombardera.

Jedan od kreativnih načina upotrebe penetracionih bombi - zahvaljujući preciznom navođenju - je da bomba gađa krater koji je “prokopala” prethodna i tako u teoriji u nedogled, čime se postiže kumulativni efekat duboke penetracije ojačanih ciljeva. Zrtve ove taktite bila su podzenma skloništa i objekti Vojske Srbije u prvim danima napada NATO snaga 1999. godine

Tanjug/AP

GBU-57 masivna penetraciona bombaje GPS-navođeno oružje za udare koje prodire u zemlju, namenjeno za upotrebu protiv tvrdih i duboko ukopkanih ciljeva. Ukupne je mase 12.304 kg. Prema objavljenim podacima, može da probije do 60 metara utvrđenog materijala.

GBU-57 koristi bombu iz BLU-127 kao eksplozivnu komponentu. Jedna od varijanti tela bombe BLU-127 sadrži 2.082 kg AFX-757 eksploziva i 341 kg PBXN-114 eksploziva, što ukupno čini 2.423 kilograma eksplozivnog punjenja. Ovi visokoefikasni eksplozivi, vezani polimerima, optimizovani su za kontrolisanu detonaciju u zatvorenim prostorima.

Telo bombe napravljeno je od legure čelika visoke gustine poznate kao Eglin čelik, koja je konstruisana da izdrži ekstremna opterećenja pri dubokoj penetraciji pre detonacije.

U.S. Air Force photo/Tech. Sgt. Benjamin Mota

Radi preciznog navođenja, GBU-57 koristi kombinaciju Globalnog pozicionog sistema (GPS) i inercijalnog navigacionog sistema (INS). Tokom leta, bombu stabilizuju i usmeravaju repni stabilizator.

Vreme detonacije - jednu od ključnih elemenata upotebe svakog eksplozivnog naoružanja -  kontroliše sistem Large Penetrator Smart Fuze (LPSF), koji podešava trenutak eksplozije na osnovu dubine udara i karakteristika podzemne strukture cilja.

Razvijena je i testirana kroz partnerstvo između američkog ratnog vazduhoplovstva  i Odbrambene agencije za smanjenje pretnji (Defense Threat Reduction Agency) 2004. godine, a trenutno je za program zadužena Komanda vazduhoplovstva za globalne udare (Air Force Global Strike Command - AFGSC), navodi časopisi Air&Space Forces.

Foto: Wikimedia/ 393rd Bomb Squadron, 509th Bomb Wing at Whiteman Air Force Base, Missouri

Testiranja su sprovedena od 2008. do 2010. godine, kada je program prešao u nadležnost USAF-a. B-2 je uspešno testirao GBU-57 u 2014, 2015. i 2016. godini.

Informacije o MOP bombi relativno su retke i po pravilu dolaze veoma selektivno, čak i u SAD koja je poznata po priličnoj transparentnosti vojnih nabavki od novca poreskih obveznika.

Poznato je da je USAF u septembru 2011. preuzelo 20 bombi za B-2 Spirit, a da je Kongres u februaru naredne godine odobrio 81,6 miliona dolara za dalji razvoj i unapređenje ovog oružja. Postoji izveštaj iz 2013. godine koji navodi da je razvoj bio uspešan, a testiranje integracije sa B-2 počelo je te godine.

Foto: Wikimedia/Heriberto Arribas Abato

USAF je sklopio ugovor u vrednosti od 20,9 miliona dolara u fiskalnoj 2018. godini za nabavku nepoznatog broja dodatnih GBU-57, s isporukom do jula 2020. godine. Nisu tražena sredstva za fiskalne godine 2020-2021, navodi Air&Space Forces Magazine.

Da li su iranska nuklearna postrojenja kako tvrdi američki predsednik potpuno unistena ili su samo oštećena u manjoj ili većoj meri pitanje kojim se sigurno od trenutka udara prve bombe već bave obaveštajne i analitičke strukture svih strana. Ono što je nedosvisleno, je da je slanje bombardera B-2 Spirit preko skoro cele planete - baziraju u Mizuriju, u bazi Vajtman -  i upotreba GBU-57 - veoma je nedvosmislena poruka i to se “vidi iz aviona” - bio taj avion vidljiv za protivnika ili ne.

(Aero.rs)