Kineska formula moći: Sve pod jednom komandom
U vreme kada gotovo svake nedelje iz strogo kontrolisanih medija u Pekingu na zapad dođe vest o još jednom proboju koji je napravila namenska industrija te zemlje - bez obzira na to da li su u pitanju avioni, dronovi, PVO sistemi ili nešto četvrto - logično je da se nametne pitanje - kako je to Kineska formula postala globalno primenjiva u ovoj oblasti.
Ta zemlja je poslednjih godina izgradila jedinstven industrijski "ekosistem" u oblasti odbrane, u kojem veliki državni koncerni, kao što su Aviation Industry Corporation of China (AVIC), China Aerospace Science & Industry Corporation (CASIC) i China Shipbuilding Industry Corporation (CSIC), tesno sarađuju sa privatnim kompanijama, univerzitetima i istraživačkim institutima.
Preporučujemo
Dve nesreće za pola sata: Američki avion i helikopter sa nosača Nimic srušili se u Južno kinesko more
Posao u oblacima: Koliko zarađuje kabinsko osoblje u Srbiji, Evropi i zemljama Persijskog zaliva
Ovaj spoj civilnog i vojnog sektora omogućio je ubrzani razvoj na svim poljima: od vazduhoplovstva (lovci, dronovi, motori), preko brodogradnje (nosači aviona, razarači, podmornice), do svemirskih programa i sajber tehnologije.
Ta čarobna reč - fuzija
Koncept poznat kao vojno-civilna fuzija predstavlja ključnu tačku kineske industrijske politike. Njegova svrha je da poveže civilne kompanije, državne gigante i vojsku kako bi zajedno razvijali tehnologije, delili znanja i zajednički koristili proizvodne kapacitete.
Državni koncerni kao što su AVIC i CASIC sarađuju sa privatnim startapima i univerzitetima na razvoju oružanih sistema, dok civilne fabrike sve češće proizvode komponente za vojnu upotrebu: od radara i kompozitnih materijala do softverskih rešenja.
Rezultat je znatno kraći razvojni ciklus i brža primena novih tehnologija, u šta se najbolje možemo uveriti kroz video snimke koji prodiru po društvenim mrežama i medijima, iako se zapadni mediji redovno ograđuju od istih naznakom "ako je tačno ono što vidimo" odnosno "ono što nam se prikazuje".
Podrška i podela
U ovom sistemu, kako primećuje analitičar francuskog portala Avion-Chasse (lovac, op. aut.), centralnu ulogu ima kineska država: kroz finansiranje, narudžbine vojske i standardizaciju proizvodnje. Tako se ostvaruje ekonomija obima i smanjuju troškovi.
Američko Ministarstvo odbrane (DoD) danas na listi kompanija povezanih sa kineskim vojnim sektorom ima više od 50 firmi, što pokazuje obim i transparentnost ovog sistema.
Brzi razvoj u svim domenima
Kina je od kupca stranih borbenih letelica postala proizvođač sopstvenih lovaca i dronova. Kompanija Chengdu Aircraft Corporation razvija lovac J-20, dok druge filijale rade na motorima i avionici. Time se smanjuje tehnološka zavisnost od Zapada. Isti princip se primenjuje i kod kompanije Shenyang: ove dve kompanije se najčešće pominju zbog aviona pete i eksperimentalnih letelica šeste generacije.
Po istom principu grupa CSIC/CSSC razvija nosače aviona i razarače nove generacije, uz korišćenje tehnologija iz vazduhoplovstva, što ubrzava serijsku proizvodnju i povećava regionalnu pomorsku nadmoć.
Svemir: Kineska CASC vodi program BeiDou – sopstveni satelitski sistem navigacije. Ova mreža podržava dronove i elektronsko ratovanje, stvarajući globalni sistem senzora i komunikacije.
Geopolitičke posledice
Ovakav model omogućava Kini da kombinuje veliki obim proizvodnje, brzinu razvoja i niže troškove — što menja stratešku ravnotežu u Azijsko-pacifičkom regionu i utiče na globalne bezbednosne odnose.
U poređenju sa Sjedinjenim Državama, gde privatne korporacije u sektoru odbrane deluju nezavisno od civilne industrije, Kina ima centralizovan, državno vođen sistem. U Evropi, pak, industrija odbrane ostaje rascepkana između država i kompanija, što usporava zajedničke projekte i povećava troškove.
Istina, kineski model nije bez izazova: i pored impresivnog napretka, tu je zavisnost od uvoza (recimo naprednih čipova). Pitanje kvaliteta i kredibiliteta na izvoznom tržištu oružja, gde kineski proizvodi još uvek moraju da dokažu pouzdanost u realnim uslovima je drugi "problem", ali se Kina na tom polju u posednje vreme (nakon sukoba Indije i Pakistana) počela dokazivati.
Pogled u budućnost
U narednim godinama očekuje se razvoj povezanih i autonomnih sistema — dronova u rojevima, pametnih brodova, svemirskih mreža i kopnenih vozila sa veštačkom inteligencijom.
Kineski vojno-industrijski kompleks sve više prelazi sa kopiranja na stvaranje novog modela globalne konkurencije, gde presudnu ulogu neće igrati samo pojedinačni proizvodi, već brzina integracije, masovna proizvodnja i povezanost celog sistema.
Kineska industrija odbrane tako ne samo da menja pravila igre, već postavlja i novi svetski standard – gde granice između vojske, nauke, privrede i države postaju sve tanje.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Kina i SAD u novom ratu: Tihi sukob oko retkih metala dovodi budućnost F-35 u pitanje
Posle aviona šeste generacije i džinovskih dronova, Kina predstavila novi helikopter
Kinezi testiraju novu bespilotnu letelicu: Upoznajte GJ-X sa rasponom krila od 42 metra
Indonezija potvrdila kupovinu kineskih borbenih aviona J-10 vrednu devet milijardi dolara
Video: Airbus H145M Helikopterske jedinice MUP: Vežba spasavanja iz vode
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
