Vizija veća od aviona: Srpska avijacija među prvima u svetu
"Na osnovu odobrenja Ministra vojnog, rešavam: 1. Da se obrazuje Vazduhoplovna komanda u Nišu. 2. U sastav ove komande ulaze: Aeroplansko odeljenje, Balonsko odeljenje, Vodonička centrala i Golubija pošta. 3. Za komandanta označene komande postavljam majora Kostu Miletića.
Načelnik štaba Vrhovne komande, vojvoda Radomir Putnik"
Preporučujemo
Ovo je lična karta srpske vojne avijacije: Svi avioni i helikopteri na jednom mestu
Kada veličina i dalje odlučuje: Zašto je Boing 747-8F i dalje tražen
Ovim šturim vojničkim rečima, ispisanim u Nišu tog hladnog 24. decembra 1912. godine, Srbija je učinila civilizacijski iskorak koji se danas graniči sa neverovatnim. U trenutku kada se mapa Balkana iscrtavala krvlju, jedna mala, agrarna zemlja, iscrpljena ratovima – ali sluteći da najteže tek sledi – uspela je ono o čemu su mnogo veće države tek sanjale. U to vreme su Sjedinjene Američke Države imale tek začetke vojne avijacije u okviru Signalnog korpusa, a mnoge evropske carevine još uvek sumnjičavo gledale u nebo.
Ono što ovaj dokument čini istorijskim nije samo činjenica da je Srbija nabavila avione, već način na koji su oni uvedeni u vojsku. Za razliku od mnogih država koje su avijaciju pridodale pešadiji kao pomoćno sredstvo, srpski vojni vrh je pokazao neverovatnu viziju: Formirana je jedinstvena, centralizovana Vazduhoplovna komanda.
Vojvoda Putnik nije dozvolio improvizaciju. On je pod jednu kapu stavio sve: i avione (za izviđanje, ubrzo i prva borbena dejstva), i balone (za precizno korigovanje artiljerije), i logistiku (vodoničnu centralu), i vezu (golubove). Time je de facto stvoren poseban rod vojske, postavljen na čvrste temelje logistike i komandovanja, čime je Srbija ušla u elitnu grupu prvih 15 zemalja sveta sa organizovanim vojnim vazduhoplovstvom.
Nedugo kasnije, Srbija je što je još fascinantnije, postala je jedna od prvih pet država koje su tu novu tehnologiju upotrebile u ratnim dejstvima.
Od vizije do prvih balona
Iako je 1912. godina zvaničan datum nastajanja, ideja o srpskim krilima tinjala je decenijama ranije, još od planova iz 1893. godine. Ipak, ključni čovek koji će tu viziju pretočiti u stvarnost bio je inženjerijski kapetan Kosta Miletić.
Ovaj vizionar je još 1901. godine poslat u carsku Rusiju, u Tehničko-aeronautičku školu na Volkovom polju kod Petrograda, odakle se dve godine kasnije vratio sa znanjem koje u Srbiji niko drugi nije imao. Kao ordonans kralja Petra, uspeo je da za svoju ideju zainteresuje vojni vrh, što je rezultiralo prvim konkretnim koracima u vreme Aneksione krize.
Tada, 1909. godine, shvatajući da se rat približava, država odvaja značajna sredstva za kupovinu prvih vazduhoplova – balona. Iz nemačkog Augzburga, pukovnik Milan Tucaković i kapetan Miletić dopremaju dva balona koji su nosili snažnu političku poruku. Prvi, slobodno-leteći balon Avgust Ridinger (August Riedinger), kršten je imenom "Srbija" i postao je prvi vazduhoplov sa nacionalnom trobojkom na korpi.
Drugi, vezani zmaj-balon tipa Parseval (Parseval), dobio je ime "Bosna i Hercegovina", kao prkosan odgovor na austrougarsku aneksiju tih teritorija. Uz balone je stigla i neophodna logistika – vodonična centralai čekrk iz Sankt Peterburga, čime je zaokružen sistem neophodan za letenje.
Šestorica veličanstvenih: Prvi srpski piloti
Prava avantura, međutim, počinje u maju 1912. godine, kada se na konkurs za pilote prijavilo čak 171 kandidat. Odabrana su samo šestorica najboljih: kapetani Miloš Ilić i Jovan Jugović, poručnik Živojin Stanković, narednik Mihajlo Petrović, te podnarednici Miodrag Tomić i Vojislav Novičić. Ovi ljudi su poslati pravo u kolevku avijacije, u Francusku, u pilotske škole čuvenih Luja Blerioa i Morisa Farmana na aerodromu Etamp kod Pariza.
Obuka te 1912. bila je sve samo ne laka. Počeli su tako što su krhke avione Blerio (Blériot XI) i Farman (Henry Farman HF.20) pistom vozili kao automobile, zatim leteli sa instruktorima na duplim komandama, da bi na kraju poletali sami. Bilo je i nezgoda – neke letelice su slupane tokom obuke, ali je srpski poslanik u Parizu, Milenko Vesnić, iako uz gunđanje, odmah isplaćivao odštetu, znajući da Srbija nema vremena za gubljenje.
Istorija beleži da je narednik Mihajlo Petrović prvi u grupi izveo samostalni let. On je postao vlasnik međunarodne pilotske licence FAI broj 979, ali i srpske pilotske dozvole broj 1. Do septembra iste godine, svih šest pilota steklo je zvanja, ali je njihovo dalje usavršavanje prekinuo hitan poziv iz otadžbine – počeo je Prvi balkanski rat.
Logistika ispred svog vremena: Vodonik i golubovi
Da bi se shvatila ozbiljnost ove organizacije, moramo pogledati njene delove koji se retko pominju, a bili su krvotok sistema.
Pre nego što je ijedan motor upaljen, Srbija je mislila na gorivo. U sastav komande ušla je Vodonična centrala. Još 1909. godine iz švajcarske firme Erliken (Oerlikon) nabavljeno je postrojenje za proizvodnju vodonika, dok je specifična gasna komora naručena od firme Dilman u Berlinu. Imati sopstvenu proizvodnju gasa na terenu značilo je da baloni ne zavise od dotura u sred bitke: To je bila strateška nezavisnost u malom.
Druga ključna karika bila je Golubija pošta. U doba kada radio-uređaji u avionima još nisu postojali a satelitski linkovi bili daleka bućnost, golubovi su bili jedini način da pilot javi generalu šta vidi pre nego što sleti. Piloti su nosili korpe sa treniranim golubovima, koje bi puštali iz vazduha sa zakačenim porukama. To je bio jedini način prenosa informacija u realnom vremenu te 1912. godine.
Drvo, platno i žice: Najmoderniji avioni na svetu
Da bi se istinski razumela hrabrost tadašnjih pilota, neophodno je vizualizovati u šta su oni zapravo sedali. To nisu bile metalne tvrđave, već lagane, krhke konstrukcije koje su mirisale na lak, drvo i ricinusovo ulje, neophodno za podmazivanje tadašnjih motora. Na Trupalskom polju, srpska vojska je raspolagala sa tri tipa francuskih letelica koje su predstavljale tadašnji tehnološki vrhunac, ali i tri potpuno različite filozofije letenja.
Najpoznatiji, ali i najzahtevniji, bio je Blerio (Blériot XI), svojevrsni Ferrari svog vremena i isti model kojim je Luj Blerio preleteo Lamanš. Ova mašina tražila je od pilota ne samo vrhunsku veštinu već i fizičku snagu. Pogonjen specifičnim rotacionim motorom Gnom, koji se okretao zajedno sa elisom stvarajući snažan žiroskopski efekat, avion je bio težak za kontrolu: Kako nije imao horinzotalne upravljačke površine poput današnjih, pilot je morao da skreće bukvalnim uvijanjem krajeva krila (tzv. wing warping) pomoću sistema sajli.
Njemu nasuprot stajao je Farman (Henry Farman HF.20), robusni dvokrilac koji je važio za sporog ali pouzdanog "radnog konja" eskadrile. Njegov dizajn bio je genijalan za izviđačke zadatke jer je motor sa potisnom elisom bio smešten iza pilota.
To je posadi, koja je sedela u isturenoj gondoli na nosu aviona, omogućavalo savršen, neometan pogled na neprijateljske rovove i olakšavalo bacanje prvih improvizovanih bombi.
Flotu je upotpunjavao i elegantni Deperdisen (Deperdussin), aerodinamični jednokrilac trkačkog pedigrea, koji je zbog svoje brzine bio prilagođen za kurirske i izviđačke zadatke u ratnim uslovima.
Vatreno krštenje: Skadar i prve žrtve
Tek formirana avijacija odmah je bačena u vatru. Već u martu 1913. godine, srpska komanda šalje novoformirani Primorski aeroplanski odred sa četiri aviona u dejstva kod opkoljenog Skadra. Prvi letovi izvedeni su 17. marta, ali je samo tri dana kasnije srpsko vazduhoplovstvo dobilo prvu žrtvu.
Narednik Mihajlo Petrović, pilot sa licencom broj 1, ispao je iz svog aviona usled jakog udara vetra, postavši prva žrtva u istoriji našeg vojnog letenja. Piloti tada nisu nosili padobrane, delimično zbog težine u doba kada je svaki kilogram bio previše, delimično zbog toga što se smatralo da loše utiču na moral,
Ipak, operacije nisu stale. Prvi potpuno uspešan borbeni let izveli su poručnik Živojin Stanković i narednik Miodrag Tomić 29. marta 1913. godine. Oni su iznad Skadra proveli 45 minuta, na visini od 2.200 metara, prkoseći turskoj vatri i osmatrajući neprijateljske položaje, čime su dokazali da avion nije igračka, već sredstvo modernog ratovanja čije vreme tek dolazi
Prvi vazdušni boj pištoljem
Početak Prvog svetskog rata 1914. godine zatekao je srpsku avijaciju u teškom stanju, iscrpljenu balkanskim ratovima. Zbog malog broja letelica, Vazduhoplovna komanda se stavila na raspolaganje Trećoj armiji i zaposela letelište Dabića polje kod Valjeva. Odatle su, već tokom Cerske bitke, kapetan Živojin Stanković i poručnik Vojislav Novičić u avionu Blerio hrabro izviđali austrougarske pontone na Drini.
Iz tog perioda potiče i jedna gotovo filmska anegdota koja ilustruje hrabrost naših pilota. Iznad Mišarskog polja, odigrao se prvi zabeleženi vazdušni boj 27, avgusta 1914. Pilot Miodrag Tomić našao se na nišanu austrougarskog pilota. Kako avioni tada nisu imali mitraljeze, neprijatelj je pokušao da obori Tomića pucajući na njega iz običnog pištolja. Tomić, koji nije bio naoružan, spasao se jedino veštim manevrisanjem, izbegavajući kuršume u svom krhkom avionu.
Kroz sve ove događaje, od vizionarske naredbe vojvode Putnika, preko letova iznad skadarskih zidina, do vazdušnih duela iznad Cera, Srbija je pokazala da veličina jedne vojske ne leži samo u broju ljudi, već u hrabrosti da se prihvati budućnost, čak i kada ona deluje nesigurno i opasno poput leta u avionu od platna i žice.
Više od 110 godina kasnije, kao da se istorija ponavlja: Francuski ekonomsko-vojni uticaj u Srbiji sve je jači i srpska avijacija se ponovo okreće Francuskoj radi nabavke najsavremenijih borbenih aviona. Da li će momci (i devojke) koju budu seli u kabine Rafala biti dostojni naslednici smelih avijatičara sa početka prošlog veka, pokazaće budućnost kada postane istorija.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Ovo je lična karta srpske vojne avijacije: Svi avioni i helikopteri na jednom mestu
Novi bombarderi za rusku avijaciju: Ratna proizvodnja Su-34 udvostručena, flota 350 aviona do 2030. godine
Špijun u luksuznom odelu: PEGASUS stigao u Nemačku
Ruski S-400 protiv američkog F-35: Vašington i Ankara o sankcijama i vraćanju Turske u program
Video: Airbus H215 Super Puma MUP Srbije u akciji gašenja požara u okolini Kragujevca
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Слађана Точиловац Шаљић
Дивна историјска вињета о зачецима и развоју ваздухопловства у Србији За Србију је 21 век ера мира и научно- технолошке обнове и развоја. Младе генерације ће показати знање,обученост и карактер у будућности Али и визионарство, баш као и славни преци.
Podelite komentar