Rusija preuzima najnovije borbene avione pete generacije: Suhoj Su-57 postao "moćniji i opasniji"

Vazdušno-kosmičke snage Rusije (Воздушно-космические силы – VKS) preuzele su novu isporuku borbenih aviona pete generacije Su-57, saopštio je državni konglomerat Rostek, odnosno njegov vazduhoplovni deo Ujedinjena vazduhoplovna korporacija (Объединенная авиастроительная корпорация – OAK), na Zapadu poznata kao United Aircraft Corporation (UAC).

Nije preciziran tačan broj novoproizvedenih letelica, on se opisuje kao “značajan”. U saopštenju OAK navodi se da je reč o modernizovanoj verziji sa unapređenom avionikom i proširenim arsenalom naoružanja.

Preporučujemo

"Ovi avioni pete generacije su primljeni od strane tehničkog osoblja i prošli su pun ciklus fabričkih proba. Piloti Ministarstva odbrane testirali su mašine u različitim režimima rada", navodi se u zvaničnom saopštenju.

Foto: United Aircraft Corporation UAC

Generalni direktor Rosteka, Sergej Čemezov, tvrdi da fabrike “ispunjavaju zadatke precizno i u roku” i naglasio je stalnu evoluciju letelice: "Ne samo da proizvodimo avione serijski, već se stalno razvijaju mašine uzimajući u obzir potrebe naručioca i stvarne borbene uslove. Su-57 je moćno oružje koje je dokazalo svoju efikasnost na frontu. Na njegovom kontu su brojni uništeni ciljevi. Danas smo vojsci predali mašine koje su postale još moćnije i opasnije”, tvrdi prvi čovek ruskog državnog vojno-tehničkog konglomerata.

Piloti VKS potvrdili su prijem aviona u, kako su naveli, “novoj tehničkoj konfiguraciji”. Prema rečima jednog od pilota, čiji je identitet ostao sakriven iza tamnog vizira kacige, “ova konfiguracija će doprineti proširenju spektra zadataka u Specijalnoj vojnoj operaciji, omogućavajući upotrebu potpuno novih tipova vazduhoplovnog naoružanja”.  SVO je zvanični naziv koji ruski izvori koriste za napade na Ukrajinu.

Foto: United Aircraft Corporation UAC

Ubrzanje proizvodnje i izvozni potencijal

Isporuka dolazi u trenutku kada Rusija nastoji da ispuni ambiciozne planove proizvodnje. Još u avgustu 2025. godine, zamenik glavnokomandujućeg VKS, general-potpukovnik Aleksandar Maksimcev, potvrdio je pripreme za ubrzane isporuke, nakon otvaranja novih proizvodnih pogona. Cilj je da se do 2027. godine ispuni narudžbina Ministarstva odbrane od 76 letelica, ali i da se zadovolje inostrani kupci.

Tokom prošle godine nisu zabeležene isporuke aviona Su-57 Vazdušno-kosmičkim snagama, dok su tri odvojene serije isporučene tokom 2024. godine. Na osnovu ukupnih dostupnih podataka o isporukama, procenjuje se da je krajem 2025. godine u operativnoj upotrebi približno 30 aviona Su-57, navodi portal Ruavia.su, koji se smatra bliskim ruskoj vazduhoplovnoj industriji.

Zanimljivo je da je u novembru 2025. godine potvrđeno da su prvi Su-57 isporučeni Alžiru, što sugeriše da bi najnovija serija za rusku vojsku mogla biti na istom tehnološkom standardu kao i izvozni modeli, prenosi Military Watch Magazine. Takođe, pregovori sa Indijom o licencnoj proizvodnji nalaze se u poodmakloj fazi, a očekuje se da bi ugovor mogao obuhvatiti čak 140 aviona.

Izvori iz ruske industrije navode da se fabrika u Komsomoljsku na Amuru priprema za potpunu tranziciju sa proizvodnje osnovnog modela na varijantu Su-57M1, duboko modernizovanu platformu oblikovanu iskustvima iz rata u Ukrajini, gde je avion korišćen za suzbijanje PVO, vazdušne borbe i precizne udare.

Šta je Su-57: Prvi ruski "nevidljivi" borbeni avion

Suhoj Su-57 (Сухой Су-57, NATO kodno ime Felon) je višenamenski borbeni avion pete generacije, razvijen u okviru programa PAK FA sa ciljem da zameni teške lovce Su-27 u ruskom ratnom vazduhoplovstvu. Reč je o prvom ruskom avionu koji koristi stelt tehnologiju, odnosno smanjenu radarsku vidljivost, a projektovan je kao direktan rival američkim avionima F-22 Raptor i F-35 Lightning II. Prvi let obavljen je 2010. godine, dok je u operativnu upotrebu uveden deceniju kasnije.

Glavne karakteristike Su-57 uključuju superkrstarenje, odnosno mogućnost letenja nadzvučnom brzinom bez upotrebe dodatnog sagorevanja, zatim supermanevrabilnost zahvaljujući motorima sa promenljivim vektorom potiska u svim osama, kao i naprednu avioniku. Ona obuhvata moćni AESA radar N036 Bjelka i sisteme za elektronsko ratovanje raspoređene po celoj površini letelice. Za razliku od zapadnih pandana koji se primarno oslanjaju na stelt karakteristike, Su-57 kombinuje smanjenu uočljivost sa ekstremnom agilnošću u bliskoj borbi.

Foto: Shutterstock

Jedna od ključnih odlika dizajna pete generacije je način nošenja naoružanja, karakterističan i za druge avione pete generacije. Kako bi očuvao radarsku nevidljivost, Su-57 primarno nosi naoružanje u unutrašnjim spremnicima. Avion poseduje dva velika glavna spremnika između motora za rakete dugog dometa vazduh–vazduh, poput R-77M ili R-37M, kao i za precizne bombe, dok su dva manja bočna spremnika u korenu krila namenjena raketama kratkog dometa R-74M2. Kada stelt karakteristike nisu prioritet, avion može nositi dodatno teško naoružanje na spoljnim nosačima ispod krila.

Borbena upotreba Su-57 u Siriji i Ukrajini

Dva aviona Su-57 u februaru 2018. godine preletela su u rusku bazu Hmejmim u Siriji, što je predstavljalo prvo međunarodno angažovanje ruskog borbenog aviona pete generacije. Letelice su bile deo grupe koja je uključivala četiri Su-35, četiri Su-25 i avion za rano upozoravanje i kontrolu Berijev A-50. Tri dana kasnije u Siriju su stigla još dva Su-57. Prema saopštenjima ruskog Ministarstva odbrane, avioni su “uspešno završili program probnih letova, uključujući i borbene probe, tokom kojih su testirani parametri naoružanja”. Tokom ovog angažovanja, jedan Su-57 ispalio je krstareću raketu, verovatno tipa H-59MK2. U decembru 2019. godine, Štab ruskih oružanih snaga saopštio je da su svi testovi Su-57 u Siriji uspešno završeni.

Foto: Alexander Vilf / Sputnik / Profimedia

Od maja 2022. godine, prema ruskim izvorima, Su-57 je korišćen i u Ukrajini. Avioni su izvodili napade na ciljeve izvan zone pokrivenosti ukrajinske PVO, a u junu 2022. godine objavljeno je da su četiri Su-57 koordinisano korišćena u misiji za identifikaciju i uništavanje sistema protivvazdušne odbrane (SEAD), demonstrirajući smanjenu radarsku uočljivost u borbenim uslovima. Tokom rata u Ukrajini, Su-57 je korišćen i u misijama vazduh–vazduh i vazduh–zemlja.

U februaru 2024. godine, prema objavljenim informacijama, jedan Su-57 izveo je napad na ciljeve u Luganskoj oblasti koristeći krstareću raketu H-69, dok je u maju 2024. godine Rusija pojačala upotrebu ovih aviona za napade iz vazdušnog prostora Kurske, Brjanske i okupirane Luganske oblasti. U junu 2024. godine, ukrajinske snage su, prema pojedinim navodima, oštetile ili uništile dva Su-57 tokom napada na bazu u Akhtubinsku.

Foto: TV Zvezda / WillWest News / Profimedia

Pomalo bizaran incident dogodio se u oktobru 2024. godine, kada je Su-57 raketom vazduh–vazduh uništio ruski dron S-70 Ohotnik-B, nad kojim je izgubljena kontrola tokom borbene misije u Ukrajini. Pretpostavlja se da je dron uništen kako osetljiva tehnologija ne bi pala u ruke neprijatelju.

(Aero.rs)