Razmislite gde ćete živeti: Kako aerodromska buka može da utiče na vaše zdravlje
Poslednjih godina uticaj avijacije na životnu sredinu postao je centralna tema, a avio-kompanije i aerodromi pod sve većim su pritiskom da stave održivost u središte svojih odluka.
Međutim, dok je uticaj emisija komercijalne avijacije na planetu dobro istražen, manje pažnje posvećeno je uticaju na zdravlje ljudi koji žive u blizini aerodroma i takozvano zagađenje bukom.
Preporučujemo
Međunarodni aerodrom u Los Anđelesu odoleva: Ni pakleni požari mu ne mogu ništa
Pet hrvatskih aerodroma oborilo sve rekorde - zabeležili više od 13 miliona putnika u 2024.
Univerzitetski koledž u Londonu (UCL) sproveo je studiju kako bi bolje razumeo dugoročne zdravstvene posledice života u blizini aerodroma, odnosno produžene izloženosti radu aviona. Istraživanje je prvenstveno bilo fokusirano na uticaj buke aviona, a rezultati su doneli zapažanja koja bi mogla naterati ljude da dvaput razmisle pre nego što se odluče na život blizu neke prometne vazdušne luke, navodi Simple Flying.
Studija, objavljena u naučnom časopisu Journal of the American College of Cardiology, obuhvatila je 3.635 osoba koji žive blizu četiri glavna aerodroma u Engleskoj: Birmingem, London Getvik, London Hitrou i Mančester.
Istraživači su analizirali rad srca učesnika poredeći one koji žive u područjima sa većom bukom aviona s onima koji žive u tišim krajevima. Visoka buka je definisana kao prosečna buka viša od 50 decibela tokom dana i 45 decibela noću (između 23:00 i 07:00). Ovi nivoi premašuju preporučene granice Svetske zdravstvene organizacije (45 decibela danju i 40 noću).
Da bi se ispitao rad srca žitelja, odnosno učesnika istraživanja, korišćena je magnetna rezonanca, koja je pokazala značajne promene kod onih koji su živeli u područjima sa viškom buke: Redovno se javljalo zadebljanje i ukočenost srčanog mišića - što otežava širenje i kontrakciju srca, smanjujući njegovu efikasnost u pumpanju krvi.
Tu je i povećan rizik od srčanih problema - prema istraživačima, promene u strukturi srca kod ovih pojedinaca mogle bi dovesti do dva do četiri puta većeg rizika od ozbiljnih srčanih događaja poput infarkta, aritmija ili moždanog udara.
Posebno su pogođeni oni izloženi visokoj buci tokom noći, što ukazuje na značajnu ulogu poremećenog sna u zdravlju srca.
Iako je studija bila posmatračke prirode i zvanično ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu, nalazi su u skladu s prethodnim istraživanjima o štetnom uticaju buke na zdravlje. Profesor Džejms Liper iz Britanske fondacije za srce napominje:
„Dalja istraživanja su neophodna kako bi se istražili dugoročni efekti buke aviona na zdravlje onih koji su najviše izloženi.“
U međuvremenu, profesor Ana Hansel sa Univerziteta u Lesteru i dr Gabi Kaptur iz UCL-a naglašavaju potrebu za zajedničkim naporima vlade i industrije kako bi se smanjila izloženost buci aviona.
Za one koji nemaju izbora osim da žive blizu aerodroma, stručnjaci poput dr Majkla Gojfmena iz Bolnice Forest Hils u Njujorku savetuju: Izbegavajte korišćenje elektronike pre spavanja (mobilnih telefona, televizora, računara) radi bolje regulacije sna. Bavite se sportskim aktivnostima u periodima manjeg saobraćaja na aerodormu ili na udaljenijim lokacijama.
Iako sigurno postoje oni koji sanjaju da žive blizu aerodroma - kako bi uživali u poletanjima i sletanjima modernih letelica - ova istraživanja otvaraju važna pitanja o zdravstvenim izazovima koji dolaze s takvim izborom staništa.
Osim strategija direktno povezanih sa smanjenjem buke koja je povezana sa srčanim abnormalnostima, pojedinci mogu ublažiti probleme sa zdravljem srca usvajanjem zdravih životnih navika. Ove preporuke (ostavljanje pušenja, uvođenje zdrave ishrane, 150 minuta vežbanja nedeljno) važe bez obzira na mesto stanovanja i generalno predstavljaju dobre smernice za održavanje zdravlja.
Podsetimo, u Belgiji su žitelji naselja kraj Briselskog aerodroma dobili pozamašnu odštetu zbog izglaganja buci aerodroma, a stanovnici koji žive u još nekoliko evropskih aerodroma vode pravnu bitku za ostvarivanje svojih prava, o čemu je portal Aero.rs već pisao.
(Aero.r)
Povezane vesti
Ima li mesta u avionu: Deset najopterećenijih linija u komercijalnoj avijaciji na svetu
AirTag i slični uređaji: Koliko pomažu u pronalaženju prtljaga?
Još tri britanska aerodroma na prodaju
Ovo je novo radno vreme aerodroma u Srbiji: Objavljena naredba DCV, stupa na snagu u nedelju
Video: Dassault Falcon 6X u Beogradu
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
