Dronovi izazvali višesatni prekid saobraćaja na aerodromima u Kopenhagenu i Oslu
Avio-saobraćaj u Skandinaviji sinoć je doživeo ozbiljan poremećaj nakon što su dronovi primećeni u blizini dva velika aerodroma. Najpre je Aerodrom Kopenhagen (Copenhagen Airport, Kastrup – CPH) potpuno obustavio rad na nekoliko sati, a ubrzo zatim slična situacija zadesila je i Aerodrom Oslo (Oslo Airport – OSL).
Preporučujemo
Ovo je najmoćniji dron u regionu: Vojska Srbije pokazala Hermes 900, može da ostane u vazduhu i do 36 sati
Zašto Francuzi nestrpljivo očekuju Super Rafal: Avion o kom drugi mogu samo da maštaju
Zatvaranje aerodroma u Kopenhagenu
U Kopenhagenu je od 20.30 do 00.45 sati vazdušni saobraćaj bio u potpunosti zaustavljen. Tokom tog perioda 51 let je preusmeren, a 109 letova je otkazano. Dolazni letovi morali su da se preusmere ka Bilundu, Olborgu, Malmeu i švedskom Landveteru. Policija je angažovala helikoptere u potrazi za letelicama, ali je saopšteno da su dronovi „nestali sami od sebe“. Niko od potencijalnih operatera nije uhapšen, a danska policija je otvorila istragu. Premijerka Mete Frederiksen ocenila je događaj kao „najozbiljniji napad na infrastrukturu Danske do sada“.
Incident na aerodromu u Oslu
Gotovo istovremeno, problemi su zabeleženi i u Norveškoj. Na aerodromu u Oslu oko ponoći je zabeleženo prisustvo drona, zbog čega je u početku korišćena samo jedna pista. Međutim, oko 00.30 sati saobraćaj je potpuno obustavljen, a avioni su kružili iznad aerodroma pre nego što su preusmereni na alternativne destinacije. Aerodrom je ponovo otvoren tek oko 03.30.
Prema dostupnim podacima, u Oslu je 11 letova preusmereno, dok je 19 letova otkazano. Norveška policija potvrdila je da su ranije tokom večeri privedena dva strana državljanina zbog upravljanja dronom iznad vojne zone kod tvrđave Akershus, ali još nije utvrđeno da li taj slučaj ima veze sa dešavanjima na aerodromu.
Problem sa „primećivanjem“
Dok vlasti insistiraju na ozbiljnosti situacije, deo javnosti izražava sumnju u postojanje dronova, pre svega zbog nedostatka opipljivih dokaza.
Vizuelno opažanje često ostaje jedini izvor informacija, ali može biti subjektivno: u mraku ili sa velike udaljenosti lako je pomešati dron sa pticom, balonom ili čak svetlećom lampom.
Radarski trag manjih letelica često izostaje, jer klasični aerodromski radari nisu projektovani da pouzdano prate tako male objekte.
Nedostatak fizičkih dokaza takođe je čest: u većini ovakvih incidenata policija nikada ne pronađe sam dron niti operatera, već se oslanja isključivo na izveštaje očevidaca.
Upravo to je bio slučaj i u Kopenhagenu i Oslu. U izveštajima se navodi da je policija angažovala helikoptere kako bi potvrdila prisustvo letelica, ali da su dronovi „nestali sami od sebe“ i da ni operateri ni letelice nisu uhvaćeni. Do sada nije objavljen nijedan javno dostupan foto ili video dokaz, niti radarski zapis.
Ipak, pravila bezbednosti u avijaciji nalažu da se čak i sama prijava o mogućem dronu tretira kao ozbiljna pretnja. Aerodromi nemaju luksuz da čekaju potvrdu dok avioni sleću i poleću, pa se saobraćaj odmah obustavlja sve dok se situacija ne razjasni. Drugim rečima, „primećen dron“ u praksi znači da je više ljudi prijavilo viđenje objekta koji liči na dron, ali čvrsti materijalni dokazi do sada nisu predstavljeni javnosti — što i jeste razlog zbog kojeg deo putnika i laičke javnosti sumnja u stvarno prisustvo letelica.
Reakcije i otvorena pitanja
Danska policija navodi da je za upravljanje dronovima bio zadužen „vrlo sposoban operater“ i da incident nije delo amatera. Ukazuje se da letelice nisu imale očiglednu nameru da izazovu direktnu štetu, već da demonstriraju sposobnost ulaska u zabranjenu zonu.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da iza ovog događaja stoji Rusija, ali za sada nema materijalnih dokaza koji bi potvrdili tu tvrdnju.
Incidenti u Kopenhagenu i Oslu otvaraju niz dilema o bezbednosti evropskih aerodroma i o sposobnosti da se zaštite od sve češćih upada dronova. S obzirom na to da čak i sama prijava neidentifikovane letelice zahteva hitno zatvaranje vazdušnog prostora, avio-kompanije i putnici suočavaju se sa značajnim posledicama.
Stručnjaci podsećaju da su ovakvi događaji deo šireg trenda hibridnih pretnji, a skandinavski slučaj mogao bi da ubrza uvođenje naprednih sistema za otkrivanje i neutralizaciju dronova na evropskim aerodromima.
(Aero.rs)
Povezane vesti
Opasan incident na aerodromu u Nici: Avion Nouvelair-a preleteo easyJet na pisti
Francuski kontrolor letenja zaspao – avion Er Korzike kružio 20 minuta iznad Ajačija
Putnik nokautirao stjuarta, pokušao da otvori vrata aviona pa završio iza rešetaka
Zatvoren aerodrom u Birmingemu nakon prinudnog sletanja aviona Woodgate Aviation
Video: Aeromiting Rivolto: EF2000 vs Galeb G-2
Aero Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
