Novi biometrijski sistem na evropskim aerodromima uzrokuje višesatna čekanja i propuštene letove

Više od 100 putnika EasyJet-a nije uspelo da se ukrca na let iz Milana ka Mančesteru nakon višesatnog čekanja na graničnoj kontroli, a slične situacije već se beleže i na drugim evropskim aerodromima u prvim danima pune primene novog sistema.

Preporučujemo

Gužve na aerodromu Milano Linjate (LIN) nastale su neposredno nakon pune primene Evropskog sistema ulaska i izlaska (Entry/Exit System – EES), koji je uveo obavezne biometrijske provere za državljane zemalja van Evropske unije. Putnici sada moraju da prođu kroz skeniranje lica i uzimanje otisaka prstiju pri svakom ulasku i izlasku iz Šengenske zone, što je značajno produžilo vreme obrade na granici.

Foto: easyJet

Iako je Linate privukao dosta pažnje, isti obrazac već se beleži širom Evrope. Na pojedinim aerodromima čekanja dostižu dva do tri sata, putnici ne uspevaju da stignu do izlaza za ukrcavanje, a avioni poleću sa praznim sedištima. U Beču (VIE) su jutarnji polasci zabeležili upravo takve situacije, dok su u Španiji i Portugalu lokalne vlasti u pojedinim trenucima morale da privremeno ublaže ili obustave primenu sistema kako bi smanjile zastoje.

U prvim danima primene postalo je jasno da sistem uvodi potpuno novu dinamiku prolaska kroz aerodrom. Za razliku od dosadašnje kontrole pasoša, gde je pregled trajao svega nekoliko sekundi, sada svaki putnik prolazi kroz detaljniji proces koji uključuje biometriju i dodatna bezbednosna pitanja. Kada se to pomnoži sa hiljadama putnika u špicu, dolazi do zagušenja koje se brzo prenosi na čitav operativni lanac.

Foto: Shutterstock

Za avio-kompanije problem dodatno komplikuje činjenica da ne mogu jednostavno da odlože polazak i sačekaju putnike. Svaki let ima dodeljen tačan slot za poletanje, a kašnjenje znači gubitak tog termina i pomeranje u rasporedu. Uz to, posade imaju strogo definisana ograničenja radnog vremena, pa duže čekanje može dovesti do toga da let uopšte ne može da se realizuje. Zbog toga avioni u praksi često poleću bez dela putnika koji su ostali u redovima na kontroli.

Finansijske posledice već su vidljive. Pojedini putnici navode velike troškove za alternativne rute, smeštaj i dodatni prevoz. U nekim slučajevima morali su da putuju preko drugih gradova ili da menjaju destinacije dolaska, što je dodatno komplikovalo nastavak putovanja.

Iako mnogi očekuju zaštitu kroz evropsku regulativu o pravima putnika, situacija je pravno složenija nego što se na prvi pogled čini. Budući da uzrok kašnjenja nije avio-kompanija već granična kontrola, ovakvi slučajevi se najčešće tretiraju kao vanredne okolnosti. To u praksi znači da putnici nemaju automatsko pravo na novčanu naknadu, već eventualna pomoć zavisi od politike kompanije ili putnog osiguranja.

Foto: Shutterstock

Industrijska udruženja poput ACI Europe i Airlines for Europe već su upozorila da ograničena fleksibilnost sistema dodatno otežava situaciju. Za razliku od ranijeg režima, sada nije moguće u potpunosti suspendovati primenu EES-a u slučaju velikih gužvi, već samo delimično, što ograničava reakciju nadležnih službi.

Iako se očekuje da će se operativni procesi vremenom stabilizovati, prvi dani pune primene pokazuju da EES donosi trajnu promenu u načinu prolaska kroz evropske granice. Duže produženo čekanje više neće biti izuzetak već nova realnost, posebno u periodima pojačanog saobraćaja.

Za putnike to znači jednostavno pravilo: dolazak na aerodrom znatno ranije više nije preporuka, već nužnost.

(Aero.rs)