Preživeli raketni napad iznad Bagdada: Herojsko sletanje posade teretnog aviona DHL

Veliko iskustvo posade i timski rad pilota, prvog oficira i inženjera leta spasio letelicu od pada u zoni ratnih dejstava

Gotovo da nije bilo svetske medijske kuće koja pre tačno 20 godina nije izveštavala o neobičnom i herojskom delu tročlane posade DHL-ovog Airbusa A300 koja je preživela raketni napad lakim prenosnim PVO sistemom u ratom zahvaćenom Iraku.

Preporučujemo

Pokušaj terorističkog napada, zverstvo Sadamovih fanatika, Islamisti izveli napad, samo su neki od naslova kojima je opisivan prvi pokušaj obaranja civilnog aviona nad Bagdadom.

Poštujući zlatno novinarsko pravilo 5W (who, where, what, when, why - ko, gde, šta, kad, zašto) , tekst bismo mogli suvoparno da skratimo na sledeću informaciju:

Pripadnici terorističke organizacije Fedajen, bliske režimu Sadama Huseina (ko) pokušale su kod aerodroma Bagdad (gde) da obore kargo avion kompanije DHL (šta) 22. novembra oko 11.30 (kad) u želji da izazovu civilne žrtve (zašto).

Ali, to, naravno - nije sve.

Činjenica koja je isplivala na videlo tek mnogo godina kasnije, kada je Youtube postao mesto za objavljivanje najrazličitijih snimaka, zapanjila je laike, ali sigurno ne i one koji se bave terorizmom i sukobima niskog intenzitea: Danima pre nego što su izveli napad na DHL-ov Airbus teroristi su osmtrali teren i čekali prelet nekog vazduhoplova. Osmatranje je, prema snimcima, trajalo najmanje tri dana.

Onda se desio slučaj Airbus

Teretni avion registrovan OO-DLL na misiji prevoza tereta između Bagdada i Bahreina bio je u vlasništvu konzorcijuma European Air Transport, i leteo je za DHL Express. Glavni zadatak ovog i nekoliko sličnih civilnih vazduhoplova bio je dostavljanje pošte američkim vojnicima i humanitarne pomoći u Bagdad.

Posadu (ne)srećnog aviona činili su kapetan Erik Đenoti, koji je imao više od 3.300 sati letenja, od čega polovinu na A300, prvi oficir Stiv Mičilsen sa 1.275 sati leta i inženjer Mario Rofejl sa 13.400 sati leta .

Nakon što su sleteli na aerodrom u Bagdadu i predali svoj teret, iskusni vazduhoplovci su krenuli ka Muharaku u Bahreinu. S obzirom na to da su se nalazili u zoni ratnih dejstava, poletanje se odvijalo po posebnoj proceduri: Brzo penjanje uz maksimalni potisak i brzinu od skoro 400 kilometara na sat.

Ovim se mogućnost da avion postane meta naoružanih terorista na zemlji svodila na najmanju moguću meru.

U trenutku kada je letelica dosegla visinu od oko 8.000 stopa (2.400 metara) i kada se činilo da će njihov dnevni zadatak ostati zabeležen kao još jedna rutinska misija, čula se eksplozija. Kabinu aviona ispunila je kakofonija zvučnih upozorenja i alarma sa raznih displeja.

Avion je pogodila raketa zemlja - vazduh.

25 minuta pakla na nebu

Kasnijom analizom utrvđeno je da je u levo krilo letelice pogodina raketa sistema Strela 3 9K34 (NATO naziv SA-14 Gremlin).

Letelica je odmah ostala bez kompletne hidraulike. Posada je bila u gotovo bezizlaznom položaju. Avion je počeo da se brzo naginje, nos se naizmenično spuštao i podizao. Flapsovi i predkrilca su bili uvučeni, a vazdušne kočnice i horizontalni stabilizatori "zamrznuti", odnosno blokirani u zatečenom položaju.

Posadi je ostalo samo jedno: da regulacijom potiska motora stabilizuje let. I upravo to ih je spasilo. Nakon što su ponovo uspostavili kakvu-takvu kontrolu nad avionom, skrenuli su udesno i počeli proceduru sletanja, navodi se u analizi internet stranice specijalizovane za putovanja i vazduhoplovstvo poznatog blogera Sema Čuija.

Da bi usporili avion, povećali otpor vazduha i dodatno stabilizovali letelicu, prvi oficir i inženjer su morali da ručno spuštaju stajni trap, jer je hidraulika bila potpuno izgubljena. Potom je inženjer morao pomno da prati napajanje avionskih motora sa jednim krilom u plamenu... Da bi avion opstao u vazduhu, tačna kontrola snage oba mlazna motora General Electric CF6-50C2 bila je od presudne važnosti.

Kapetan je rešio da proba sletanje na 33R, dužu pistu aerodroma. Otpočeo je pripreme za konačni prilaz (final approach). Međutim, zbog jakih udara vetra koji je u trenutku prvog pokušaja sletanja duvao brzinom od 37 km/h (20 čvorova) i turbulencija, letelica je skrenula udesno.

Ni drugi prilaz nije bio uspešan, pa je kapetan Đenoti rešio da proba sletanje na pistu 33L. Neposredno pre dodira, uspeo je da uspori avion na 330 kilometara na sat, skoro duplo više od uobičajene brzine sletanja za ovaj tip aviona.

Rulanje po pisti je bilo dramatično: avion je "promašio" središnju liniju piste i izleteo na zemlju po kojoj je rulao još čitav kilometar, pre nego što se zaustavio u polju.

Sve je trajalo tačno 25 minuta.

Posledice i nagrade

Upravo teško sletanje po peskovitom terenu, tokom kog je avion zakačio i bodljikavu žicu koja je okruživala piste, trajno i nepovratno je oštetilo motore.

Airbus A300B2-200F registarske oznake OO-DLL DHL Ekspresa morao je da bude otpisan. Levi motor je tokom sletanja usisao mnogo peska i bodljikavu žicu i nije mogao da bude spasen. Desni motor je propao usled oštećenja od grumenja zemlje i kamenja koje je usisao pod punim potiskom.

Uz to - levo krilo koje je direktno pogodila raketa 9M36 (sistema Strela 3) bilo je teško oštećeno udarom i naknadnim požarom. Da je kojim slučajem otkazao bilo koji od motora tokom 25 minuta pokušaja da avion sleti nazad na bagdadsku pistu, avion bi se gotovo sigurno potpuno nekontrolisano srušio, a tri života bi bila ugašena.

Prema mišljenju nekih - pravi heroj ovog prinudnog sletanja bio je tada 54-godišnji inženjer Mario Rofejl, koji je upisao 10.000 sati leta više od kapetana. On ne samo da je preuzeo kompletnu radio - komunikaciju sa kontrolom leta i okolnim letelicama, nego je poprečnim napajanjem motora uspeo da obezbedi da letelica ostane u vazduhu. Pilot i prvi oficir su na taj način mogli potpuno da se fokusiraju na sletanje.

Uprkos smrtnoj opasnosti i gotovo bezizlaznoj situaciji, sva tri člana posade preživela su bez povreda. Kasnije te godine, piloti su od londonskog Počasnog udruženja pilota i navigatora (The Honourable Company of Air Pilots) dobili memorijalnu nagradu Hju Gordon Berdž, koja se dodeljuje kako je objašnjeno u ovoj organizaciji pojedincima ili posadama "čije je izvanredno ponašanje i delovanje doprinelo spasavanju vazduhoplova ili putnika"

Posada je dobila i nagradu Fondacije za bezbednost letenja (FSF) za "izvanredne pilotske veštine u letenju avionom do bezbednog sletanja nakon raketnog udara.

O čitavom slučaju snimljen je i odličan igrano-dokumentarni film, u kom je prikazan još jedan problem posade koja je uspela da se bezbedno spusti na zemlju: oko piste je nakon borbi za aerodrom zaostao veliki broj neeksplodiranih projektila i mina pa su tri heroja morali da se kreću putem koji su specijalnim vozilim obezbeđivali vatrogasci.

Nakon ovog udesa druge kompanije koje se bave prevozom pošiljki tražile su da se kargo-avioni dodatno zaštite i opreme za slučaj sličnih napada. 

Do danas je ostalo nejasno ko je zapravo ispalio raketu na Airbus. Prema nekim navodima, reporterka lista Pari Mač Klodin Vernie Palie pratila je rasformiranu jedinicu paravojne grupacije Fedajen prilikom ispaljivanja projektila.

S druge strane, novinarka francuskih magazina Sara Daniel trdila je da je od anonimnog izvora dobila video koji je prikazivao maskirane iračke pobunjenike, pripadnike Islamske armije u Iraku (IAI) kako ispaljuju projektil na Airbus.

(Aero.rs)