Aerodrom Hitrou dobija podršku vlade za treću pistu - kontroverzni projekat od 49 milijardi funti deli javnost

Godinama osporavani projekat za izgradnju treće piste na Hitrou (London Heathrow Airport, LHR) napravio je veliki korak napred posle podrške britanske vlade da odabere predlog samog aerodroma kao najizvodljiviju opciju. Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da projekat Hitroua ima najveće šanse da dobije odobrenje za izgradnju (Development Consent Order) do kraja aktuelnog saziva parlamenta, što predstavlja najkonkretniji pomak u decenijama dugoj raspravi o proširenju najprometnijeg britanskog aerodroma.

Podržani plan predviđa pistu dužine do 3,5 kilometara, izgradnju novog putnog tunela ispod aerodroma i preusmeravanje auto-puta M25, jednog od najopterećenijih drumskih koridora u Evropi. Ukupna vrednost projekta iznosi oko 49 milijardi funti i obuhvata novi terminal T5X, proširenje Terminala 2, tri satelitska terminala, zatvaranje Terminala 3, unapređenje železničkih veza i modernizaciju autobuske i međugradske stanice i obim projekta.

Preporučujemo

Podrška vlade i obim projekta

Iako konačna odluka još nije doneta, vlada očekuje podnošenje zahteva za odobrenje izgradnje u narednim godinama, a odluka bi mogla uslediti do 2029. Zanimljivo je da zakon omogućava da bilo koja kompanija dostavi sopstveni plan izgradnje piste i novih terminala, što znači da investitor formalno ne mora biti Aerodrom Hitrou.

Zašto je treća pista toliko važna? Hitrou već godinama radi na maksimalnom kapacitetu, sa oko 84 miliona putnika godišnje i ograničenim prostorom za nove letove. Aerodrom tvrdi da je proširenje neophodno kako bi Velika Britanija ostala konkurentna u globalnoj avio-industriji, posebno u segmentu interkontinentalnih letova, koji donose najveće prihode i imaju važnu ulogu u povezivanju privrede sa najvažnijim tržištima. Uvođenje nove piste povećalo bi kapacitet na 756 hiljada letova godišnje i omogućilo veći broj dugolinijskih ruta, kao i operacije aviona nove generacije sa dužim doletom i manjom potrošnjom goriva po putniku.

Zašto je treća pista važna za Hitrou

Poslovna udruženja snažno podržavaju proširenje, navodeći da bi se otvaranjem pristupa novim tržištima podstakle trgovina i investicije. Hitrou se često opisuje kao jedini pravi hub aerodrom u Ujedinjenom Kraljevstvu, jer povezuje veliki broj međunarodnih destinacija i omogućava transfer putnika, za razliku od većine britanskih aerodroma koji uglavnom imaju direktne linije bez značajnijeg tranzita.

Međutim, planovi izazivaju ozbiljne kontroverze. Projektu se snažno suprotstavljaju lokalne zajednice, ekološke grupe, ali i političari i deo avio-industrije. Najviše kritika odnosi se na uticaj na životnu sredinu. Aktivisti upozoravaju da bi povećanje broja letova dovelo do većih emisija gasova sa efektom staklene bašte, buke i zagađenja vazduha. Ekološke organizacije tvrde da proširenje nije kompatibilno sa klimatskim obavezama Velike Britanije, čak i uz optimistične prognoze o razvoju održivih avio-goriva.

Politička borba koja traje decenijama

Politička dimenzija priče posebno je zanimljiva. Projekat proširenja Hitroua smatra se jednim od najdugotrajnijih infrastrukturnih sporova u zemlji, sa više od pola veka rasprava. Vlade su godinama menjale stavove. Kabinet Gordona Brauna 2009. podržao je izgradnju, dok je naredna vlada 2010. poništila odluku. Vrhovni sud Velike Britanije je 2020. poništio raniju presudu kojom je proširenje blokirano zbog klimatskih razloga, čime je proces ponovo pokrenut.

Čitav projekat zahteva i najobimniju intervenciju na M25 u istoriji britanskog saobraćaja. Plan podrazumeva izgradnju novog tunela i pomeranje auto-puta, što je logistički i finansijski izuzetno zahtevno. Alternativni predlog Arora grupe izbegavao je taj zahvat, ali je procenjeno da je projekat Hitroua bolje razrađen i da zahteva eksproprijaciju manjeg broja kuća.

Dugogodišnji spor oko M25 i troškova izgradnje

Ironično, otpor postoji i u avio-industriji. Najveći korisnik Hitroua, Britiš erlajns, izrazio je zabrinutost da bi troškovi izgradnje povećali aerodromske takse i doveli do poskupljenja avio karata. Izvršni direktor Šon Dojl predložio je razmatranje kraće piste bez pomeranja M25, što ukazuje na podeljena mišljenja čak i među najvažnijim partnerima aerodroma.

U čitavoj priči postoji i niz neobičnih detalja. Bivši premijer Boris Džonson nekada je obećavao da će “ležati ispred bagera” kako bi sprečio izgradnju piste, da bi kasnije, kao predsednik vlade, njegov kabinet podržao nastavak procesa. Takođe, neke ranije verzije projekta uključivale su ideje poput piste izgrađene preko reke Temze ili plutajuće piste u Severnom moru povezane brzim tunelom sa Londonom.

Najveći gubitnici u slučaju realizacije projekta bili bi stanovnici sela Harmondsvort i Sipson Village, gde bi brojni domovi bili otkupljeni i srušeni. Hitrou je ponudio najobimniji paket kompenzacija u istoriji britanskog vazduhoplovstva, uključujući otkup kuća i izolaciju protiv buke, ali je lokalni otpor ostao snažan.

Uprkos svemu, vlada smatra da duža pista obezbeđuje veću operativnu fleksibilnost i bolju pripremljenost za avione buduće generacije. Finansijske, ekološke i političke dileme ostaju, a britanska javnost i dalje je duboko podeljena.

Treća pista Hitroua postala je simbol široke debate o tome kakvu avio-infrastrukturu Velika Britanija želi u narednim decenijama. Ako se proces nastavi planiranom dinamikom, odluka koja će oblikovati budućnost britanskog vazduhoplovstva mogla bi biti doneta za nekoliko godina, ali istorija ovog projekta pokazuje da ništa nije sigurno dok bageri zaista ne stignu na gradilište.

(Aero.rs)