Istorija sigurnosnih pojaseva u avionima: Od prvih dana avijacije do danas

Današnji pojasevi predstavljaju kombinaciju bezbednosnih inovacija i dugogodišnjih istraživanja koja su usmerena ka zaštiti putnika i posade u slučaju neočekivanih turbulencija ili drugih incidenata

Obaveza vezivanja pojaseva tokom poletanja i sletanja ili tokom leta zbog turbulencija mogu izgledati kao rutinska procedura, ali je ta mera sigurnosti postala važna procedura za bezbednost putnika i članova posade. Malo je poznato da odbijanje naredbe da se veže pojas tokom obaveze vezivanja može rezultirati kaznom i do 10.000 dolara. Nedavni incident u kojem su povređena dva člana posade Spirit Airlinesa u Orlandu podstakao je novo interesovanje o pravilima vezivanja pojaseva u avionima i njihovoj evoluciji tokom decenija piše SimpleFlying.

General-major Benjamin D. Foulois – pionir uvođenja pojasa za vezivanje u avionima

General američke vojske, Benjamin D. Foulois, pionir je uvođenja pojasa za vezivanje u avionima. Prema časopisu Air Force Magazine, Benjamin je, nakon što je doživeo svoj prvi pad avionom, 2. marta 1910. godine što ga je navelo na razmišljanje o dodatnim merama sigurnosti. Sledeći put je zatražio traku kako bi se čvrsto vezao za sedište. Njegov izum pojasa za vezivanje postao je osnovna oprema za vojne pilote tokom Prvog svetskog rata, a kasnije se počeo primenjivati i u putničkim avionima.

Početak zvaničnih pravila o pojasu za vezivanje u avionima

Prva pravila koja su uvedena nisu putnicima nalagala obavezu vezivanja. Američka federalana administracija za avijaciju (FAA) uvela je prvi zakon o pojasevima 1926. godine, koji je propisivao da piloti i putnici u otvorenim kokpitima moraju imati sigurnosne pojaseve. Do 1928. godine pojasevi su postali obavezni u svim tipovima aviona, ali još uvek nije postojala obaveza za putnike da ih vezuju.

Pravila o pojasu u 1930-im godinama

Tokom 1930-ih pravila su uključivala obavezne pojaseve koji su morali da izdrže opterećenje od 450 kilograma. Pravilnik iz 1933. godine zahtevao je da pojasevi budu lako podesivi i opremljeni brzim mehanizmom otpuštanja koji može da izdrži opterećenje od 180 kilograma. Ovo pravilo je omogućavalo putnicima lakše korišćenje pojaseva i brzo oslobađanje u hitnim situacijama.

Novi pristupi u 1940-im godinama

Tokom 1940-ih pravila su postala stroža. Istraživanja američkog vazduhoplovstva iz 1947. pokazala su da ljudsko telo može da podnese silu od 2200 kilograma ako je pravilno vezano. Ova otkrića dovela su do razvoja pojaseva sa jačim kopčama koje su se lako otvarale, ali su se čvrsto držale pri udarcu. Od 1941. godine postojala je i obaveza da svi avioni imaju zvučna obaveštenja koja upozoravaju putnike da vežu pojaseve.

Pravila iz 1970-ih koja važe do danas

Godine 1971. Federalna uprava za avijaciju (FAA) je uvela pravilo prema kojem svi putnici moraju biti vezani tokom poletanja i sletanja, što je standard koji važi i danas. Piloti su obavezni da obaveste putnike kada treba da vežu pojaseve.

Današnja pravila o pojasu za vezivanje

Danas su pravila o sigurnosnim pojasevima za komercijalne letove deo sveobuhvatne regulative. Postoje i izuzeci, kao na primer, za decu mlađu od dve godine koja mogu sedeti u krilu odrasle osobe. Jedini slučaj kada putnici ne moraju biti vezani tokom leta jeste kada se avion puni gorivom dok su putnici još uvek unutra.

Značaj savremenih pojaseva u avijaciji

Današnji pojasevi predstavljaju kombinaciju bezbednosnih inovacija i dugogodišnjih istraživanja koja su usmerena ka zaštiti putnika i posade u slučaju neočekivanih turbulencija ili drugih incidenata. Ova pravila pružaju dodatnu sigurnost, kao i brzo oslobađanje u hitnim situacijama. Evolucija pojasa od jednostavne trake koju je izmislio Foulois do današnjih standarda pokazuje posvećenost vazduhoplovne industrije unapređenju sigurnosti putnika i posade u svim fazama leta.

(Aero.rs)