Sovjetska sonda iz 1972. nekontrolisano se vraća na Zemlju – ima li razloga za zabrinutost?

Jedan od najdugovečnijih artefakata Hladnog rata u svemiru — sovjetska sonda Kosmos 482 — uskoro bi mogao da se vrati na Zemlju. Letelica lansirana davne 1972. godine u sklopu neuspešne misije ka Veneri, očekuje se da će ponovo ući u Zemljinu atmosferu oko 10. maja 2025. godine, nakon više od 53 godine u eliptičnoj orbiti.

Kosmos 482, težak oko 500 kilograma, deo je sovjetskog programa „Venera“, koji je imao za cilj da istraži drugu planetu Sunčevog sistema. Ova letelica bila je namenjena sletanju na površinu Venere, ali je zbog neuspeha u prelasku na međuplanetarnu putanju ostala zarobljena u orbiti oko Zemlje. Njena "bliznakinja", sonda Venera 8, uspešno je sletela na Veneru 22. jula 1972. godine, što je ovu misiju činilo jednim od najznačajnih poduhvata sovjetskog kosmičkog programa.

Preporučujemo

Za razliku od drugih satelita koji sagore prilikom ponovnog ulaska u atmosferu, stručnjaci upozoravaju da bi Kosmos 482 mogao preživeti prolazak kroz atmosferu. Kapsula je projektovana da izdrži ekstremne uslove na Veneri — uključujući temperature od 460°C, pritisak više od 90 puta većeg od Zemljinog i korozivnu atmosferu bogatu sumpor-dioksidom — što znači da bi bez problema mogla da izdrži i povratak kroz znatno blažu atmosferu Zemlje.

Letelica se trenutno kreće u eliptičnoj orbiti koja se vremenom spuštala, a sada se nalazi na tački kada može da izvrši nekontrolisani ulazak. Zona potencijalnog pada pokriva teritoriju između 51,7 stepeni severne i južne geografske širine — što uključuje gotovo sve kontinente osim Arktika i Antarktika. Ipak, s obzirom na to da više od 70% planete čini okean, verovatno je da će završiti u vodi.

Zanimljivo je da se deo sonde Kosmos 482 već jednom vratio na Zemlju — gornji stepen rakete i deo tehničke opreme pali su 1972. godine na Novi Zeland, pri čemu su pronađeni komadi legura koji su korišćeni za zaštitu od visoke temperature, potvrđujući sovjetsko poreklo letelice.

Kosmos 482 nije jedini zastareli satelit koji i dalje kruži oko Zemlje bez mogućnosti kontrole. Stotine objekata iz ranih faza svemirskog doba ostale su u orbiti decenijama, a većina nije projektovana za bezbedan povratak. Većina tih ostataka sagori pri ulasku u atmosferu, pojedine letelice — posebno one sa ojačanim termalnim štitovima, poput sondi namenjenih planetarnim misijama — mogu preživeti reulazak i predstavljati potencijalnu pretnju. Iako je verovatnoća da dođe do štete mala, problem svemirskog otpada i dalje ostaje aktuelana i za sada nerešiva pretnja nad našim glavama.

(Aero.rs)