Ovako je nastala prva domaća aviokompanija: Let koji je prodao ideju Srbiji

U drugoj deceniji XX veka, i kada je svet već bio dobro upoznat sa čudima avijacije, na tlu Srbije i novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, dešava se značajan događaj – osniva se prva domaća aviokompanija, simbol početka civilnog vazdušnog saobraćaja u regionu.

Ta kompanija nosi ime koje će ostati upamćeno u istoriji – Aeroput.

Preporučujemo

Srbija imala vazduhoplovni propis pre SAD 

Već početkom 20. veka, vazduhoplovstvo je postajalo sve važnija oblast, i Srbija nije zaostajala. Još 13. februara 1913. godine, kralj Petar I je doneo prvu zakonsku regulativu o vazdušnom saobraćaju, Uredbu o saobraćajnim spravama koje se kreću po vazduhu – time je Kraljevina Srbija postala peta zemlja u svetu sa pravnim normama za vazduhoplovne operacije. Ova mera bila je delimično i odgovor na pritisak Austro-Ugarske, čiji su avioni neovlašćeno preletali srpsku teritoriju tokom Balkanskih ratova.

Zamimljivo je da su SAD, čija se federalna regulativa danas smatra alfom i omegom vazduhoplovnih propisa, prvi zakonski akt u toj oblasti donele nekoliko meseci posle Srbije

Civilna avijacija počela je da se razvija polako, prvo kroz poštanske letove, a zatim i prevoz putnika. Prvi avionski letovi za prevoz pošte organizovani su između Skoplja i Soluna još tokom Prvog svetskog rata, a nakon formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, uspostavljene su redovne poštanske linije na relaciji Novi Sad – Beograd – Niš – Skoplje i odatle ka Sarajevu, Mostaru i Zagrebu. Putnički prevoz započet je 1919. godine.

Pre nego što je izgrađen pravi aerodrom na Bežaniji, privremeni aerodrom nalazio se u selu Jabuka kraj Pančeva – veliki travnati teren od 500x500 metara koji je uglavnom služio za ispašu stoke, osim kad bi slećivali ili poletali avioni. Prvi avion je tu sleteo u martu 1919. godine. Međutim, lokacija nije bila najpovoljnija jer nije postojao most preko Dunava, pa je putovanje do Beograda često trajalo duže od leta od Budimpešte ili Bukurešta do Pančeva.

Prva međunarodna avionska linija preko teritorije Kraljevine SHS je uspostavljena 1923. godine, kada je francusko-rumunska avio-kompanija (koja se tako i zvala: Compagnie franco-roumaine de navigation aérienne) pokrenula redovne noćne letove na relaciji Beograd – Bukurešt. Ovaj let bio je svojevrsno takmičenje sa poznatim Orijent ekspresom, tada najbržim prevozom između Zapadne Evrope i Bliskog istoka.

Osnivanje Aeroputa

Prelomni događaj za razvoj civilnog vazdušnog saobraćaja u Srbiji desio se 6. februara 1926. godine, kada je na inicijativu Srpskog aero-kluba održana konferencija na kojoj su doneti pravila vazdušnog saobraćaja, a svi učesnici te konferencije postali su osnivači nove aviokompanije – Aeroput. Pravila su odobrena mesec dana kasnije, 13. marta, od strane Ministarstva trgovine i industrije, a kompanija je registrovana na Beogradskoj berzi.

Prodaja akcija išla je sporo, daleko ispod očekivanja. Za kupovinu aviona bilo je potrebno šest miliona dinara, odnosno 24.000 akcija, ali do kraja marta 1927. kupljeno je i plaćeno samo deset odsto tog iznosa. Pretila je opasnost da se ceo projekat ugasi zbog nedostatka kapitala.

U tom trenutku, jedan od najistaknutijih vazduhoplovaca u Srbiji, rezervni pukovnik i aeronautički inženjer Tadija Sondermajer, imao je hrabar predlog: Zajedno sa ruskim pilotom Leonidom Bajdakom, odlučio je da izvedu spektakularan transkontinentalni let od Pariza do Bombaja. Cilj ovog leta bio je da se pokažu sposobnosti srpskih pilota, ali i da se izazove velika pažnja javnosti i poveća interesovanje za kupovinu akcija Aeroputa.

Posle samo kratke pripreme, 20. aprila 1927. Sondermajer i Bajdak krenuli su na put dug 14.800 kilometara, podeljen u 14 etapa tokom 11 dana leta. Njihovo sletanje u Beograd, 2. maja 1927. godine, dočekalo je više od 30.000 ljudi kao herojsku pobedu. Taj spektakl je pokrenuo lavinu – prodaja akcija je naglo porasla i Aeroput je osnovan sa kapitalom od šest miliona dinara, koje su prikupila 412 akcionara.

Među vlasnicima akcija našle su se poznate institucije i kompanije kao što su Vračarska zadruga, Ekonomska banka, Poštanska štedionica, Srpska banka u Zagrebu, Američko-srpska banka u Sarajevu, Teleoptik, Ikarus i drugi. Za prva tri meseca kompanija je prodala 30.000 akcija po ceni od 250 dinara, što je omogućilo da se prevaziđu početni finansijski problemi.

U istom periodu, 17. juna 1927. godine, Aeroput je zvanično registrovan kao pravno lice pred Privrednim sudom u Beogradu.

Izgradnja aerodroma i početak letova

Novootvoreni aerodrom na Bežaniji, koji je podignut između Bežanijske Kose i leve obale Save, bio je prvi civilni aerodrom u zemlji. Svečano je otvoren 25. marta 1927. godine, istog dana kada je i Aeroput osnovan, a sa 25 lovačkih aviona tipa Dewoitine, što je bio znak ozbiljnosti ambicija nove kompanije.

Aerodrom je imao četiri travnata poletno-sletna pravca i veliku hangarsku halu koju je projektovao poznati srpski naučnik Milutin Milanković. On je do tada radio na sličnim projektima u inostranstvu i bio poznat po razvoju prve formule za proračun armature betonskih greda.

Prvi aerodromski terminal je izgrađen 1931. godine, dok je 1936. godine aerodrom dobio i opremu za sletanja u lošim vremenskim uslovima, što je bio važan korak ka modernizaciji.

Prvi let za Zagreb i početak redovnih linija

Aeroput je prvi put poleteo na promotivnom letu 15. februara 1928. godine, na liniji Beograd – Zagreb. Letelica Potez 29/2 nazvana Beograd, sa pilotskim dvojcem Tadijom Sondermajerom i Vladimirom Striževskim, nosila je pet novinara i fotografa. Let je trajao oko dva sata, a avion je uspešno sleteo na zagrebački aerodrom Borongaj pre planiranog vremena, uz spektakularne prelete iznad grada.

Na taj način započet je prvi redovni domaći vazdušni saobraćaj, koji je sa pauzama radio do zime iste godine. Iako su karte bile skupe, a putnici nepoverljivi prema novom načinu prevoza, Aeroput je uspeo da popuni preko 80% sedišta, što je bio dobar znak za budućnost.

Do 1929. godine Aeroput postaje član Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), a prva međunarodna linija uspostavljena je iste godine, 7. oktobra, na relaciji Beograd – Zagreb – Beč.

Tokom 1930-ih godina, Aeroput širi svoje destinacije na Grac, Solun, Sofiju, Tiranu, Budimpeštu, Dubrovnik, kao i na druge evropske gradove kroz saradnju sa italijanskim i rumunskim aviokompanijama. Flota se obnavlja i širi, od tri Potez 29/2 do Farman F.306, Spartan Cruiser II, Caudron C.449, de Havilland DH.89 i Lockheed Model 10A Electra.

Aeroput je bio nezaobilazan deo avio-saobraćaja u regionu, a 1940. godine je prevezao rekordnih 16.000 putnika i preko 230 tona tereta.

Od Aeroputa do Air Serbia

Drugi svetski rat prekida dalji razvoj Aeroputa. Tokom aprilskog rata 1941. godine civilni vazdušni prevoz je prekinut, a avioni su zaplenjeni od strane okupatorskih snaga. Bombardovanje uništava skoro celu imovinu kompanije, a 1942. godine njeno poslovanje je potpuno zabranjeno. Nemci koriste prostorije Aeroputa u Kneza Mihailove 32 za svoju nacionalnu avio-kompaniju Deutsche LuftHansa.

Nakon rata, Aeroput pokušava da obnovi rad 2. jula 1945. godine, uz učešće novih državnih struktura i predstavnika, među kojima je bio i Ivan Ribar. Međutim, nova komunistička vlast ukida privatne akcione kompanije i Aeroput je u decembru 1948. likvidiran, a njegova imovine nacionalizovane. Na tradiciji i osnovama predratne avio-kompanije nastao Jugoslovenski Aerotransport – JAT, koji je 2013. godine rebrandiran u Air Serbia.

Jugoslovenski Aerotransport je dugo vremena obeležavao "duplu godišnjiicu", odnosno 17. jun kao dan osnivanja Aeroputa i prvi april kada je osnovana posleratna avio-kompanija; i današnja Air Serbia (Er Srbija) svake godine podseti na datum osnivanja prve domaće avio-kompanije na teritoriji države čije boje nosi - u redovnom saobraćaju - na tri kontinenta.

(Aero.rs)