Sud u Parizu proglasio Air France i Airbus krivim za pad leta AF447

Apelacioni sud u Parizu proglasio je Air France i Airbus krivim za korporativno ubistvo iz nehata zbog pada leta AF447 iz 2009. godine, u kojem je poginulo svih 228 putnika i članova posade. Reč je o najtežoj nesreći u istoriji Air France-a i jednoj od najznačajnijih avionskih katastrofa moderne ere putničke avijacije.

Preporučujemo

Sud je kompanijama izrekao maksimalnu novčanu kaznu predviđenu francuskim zakonom za ovakvo delo, po 225.000 evra svakoj kompaniji. Presuda je doneta nakon žalbenog postupka, pošto su Air France i Airbus prethodno bili oslobođeni odgovornosti 2023. godine.

Porodice žrtava gotovo dve decenije pokušavale su da kroz sudski proces utvrde odgovornost za nesreću koja je dugo ostala obavijena neizvesnošću, naročito zbog činjenice da su crne kutije pronađene tek dve godine nakon pada aviona, na dubini od gotovo 4.000 metara u Atlantskom okeanu.

Nesreća leta AF447 dogodila se 1. juna 2009. godine na redovnom interkontinentalnom letu između Rio de Žaneira i Pariza. Airbus A330-203 registracije F-GZCP nestao je sa radara tokom noćnog leta iznad Atlantika, dok je prolazio kroz oblast snažnih tropskih oluja.

U avionu se nalazilo 216 putnika i 12 članova posade iz ukupno 33 države, a većinu su činili državljani Francuske, Brazila i Nemačke.

Avion star četiri godine bio je opremljen motorima General Electric CF6 i do trenutka nesreće imao je oko 18.870 sati naleta. Letom je komandovao kapetan Mark Dibo, pilot sa gotovo 11.000 sati iskustva, dok su u kokpitu bila još dvojica kopilota.

Istraga francuskog Biroa za istrage i analize bezbednosti civilnog vazduhoplovstva (BEA) trajala je godinama i postala jedna od najkompleksnijih u istoriji civilne avijacije.

Konačni izveštaj objavljen 2012. godine pokazao je da je do nesreće došlo nakon zaleđivanja Pitot cevi za merenje brzine, usled čega su sistemi počeli da prikazuju neusaglašene podatke o brzini aviona. Zbog toga se autopilot automatski isključio, a posada je ostala bez pouzdanih parametara leta u uslovima noćnog leta kroz olujne oblake.

U narednim minutima u kokpitu je došlo do konfuzije i pogrešne procene situacije. Kopilot koji je upravljao avionom povukao je palicu ka sebi, podižući nos aviona, što je dovelo do aerodinamičkog zastoja, odnosno gubitka uzgona. Iako je avion ostao tehnički ispravan, a motori radili sve do udara u okean, posada nije uspela da prepozna da je avion izgubio uzgon niti da povrati kontrolu nad letom.

Prema podacima iz istrage, Airbus A330 padao je ka okeanu više od četiri minuta, pri čemu piloti do samog kraja nisu u potpunosti razumeli da je avion u stanju potpunog gubitka uzgona.

Nesreća AF447 često se navodi kao jedan od najvažnijih primera opasnosti od prevelikog oslanjanja na automatizaciju u modernim putničkim avionima.

Tužilaštvo je tokom procesa tvrdilo da Airbus nije dovoljno ozbiljno reagovao na ranije incidente povezane sa zaleđivanjem Pitot cevi, koji su bili prijavljivani i pre nesreće AF447. Sa druge strane, Air France je optužen da nije adekvatno pripremio pilote za upravljanje avionom u slučaju gubitka pouzdanih podataka o brzini na velikim visinama.

Sud je u prvostepenom postupku 2023. godine zaključio da ne postoji dovoljno direktna veza između tih propusta i same nesreće, zbog čega su kompanije tada oslobođene. Međutim, žalbeni sud sada je zauzeo drugačiji stav i proglasio obe kompanije krivim.

Iako su izrečene kazne relativno male za kompanije veličine Air Francea i Airbusa, porodice žrtava navode da im je mnogo važnije formalno priznanje odgovornosti nego finansijski aspekt presude.

Pad leta AF447 ostao je jedna od ključnih prelomnih tačaka u modernoj avijaciji. Nakon nesreće uvedene su promene u obuci pilota za prepoznavanje i oporavak aviona nakon gubitka uzgona na velikim visinama, izmenjene su procedure za postupanje u slučaju neusaglašenih podataka o brzini, dok su brojni avioni dobili unapređene Pitot sonde otpornije na zaleđivanje.

Francuski pravnici već najavljuju mogućnost novih žalbi najvišem sudu u zemlji, što znači da bi pravni proces, skoro 17 godina nakon nesreće, mogao da traje još godinama.

(Aero.rs)