Da li roditelji treba da plaćaju da bi sedeli pored svoje dece u avionu? Britanci istražuju Ryanair

Kada porodica kupuje avionske karte, većina putnika podrazumeva da će roditelji sedeti pored svoje dece. Međutim, kod pojedinih avio-kompanija to nije uvek besplatno. Upravo zbog naknade koju roditelji plaćaju kako bi sedeli pored dece, britanski regulator za zaštitu konkurencije i potrošača (CMA) pokrenuo je istragu protiv Rajanera (Ryanair).

Preporučujemo

Slučaj je privukao pažnju jer se ne odnosi na izbor dodatne usluge, već na pitanje da li roditelji treba da plaćaju kako bi ispunili pravilo prema kojem moraju da sede pored svoje dece. Upravo oko toga vodiće se rasprava između britanskog regulatora i najveće evropske niskotarifne avio-kompanije.

Prema uslovima prevoza Rajanera, najmanje jedan roditelj ili staratelj mora da sedi pored deteta uzrasta od dve do 11 godina. Kompanija ovu opciju naziva „obavezno porodično sedište“ (mandatory family seat).

Da bi obezbedio mesto pored deteta, najmanje jedan odrasli putnik iz rezervacije mora da plati rezervaciju sedišta, koja obično košta oko osam britanskih funti po segmentu leta. Nakon toga, do četvoro dece može da dobije susedna sedišta bez dodatne naknade.

Upravo je taj model privukao pažnju britanskog regulatora. CMA istražuje da li Rajaner zapravo naplaćuje roditeljima nešto što proizlazi iz njegovih obaveza prema bezbednosti putnika i da li je takva ugovorna odredba u skladu sa pravilima zaštite potrošača.

Regulator će takođe proveriti da li je ova naknada dovoljno transparentno prikazana tokom procesa rezervacije ili se pojavljuje tek u kasnijim koracima kupovine. Britanski propisi zahtevaju da putnicima unapred bude prikazana puna cena usluge, uključujući sve neizbežne troškove.

„Mnoge porodice štede kako bi mogle da priušte letovanje i znamo da dodatne naknade mogu brzo da povećaju cenu putovanja“, izjavila je viša direktorka sektora za zaštitu potrošača u CMA Hejli Flečer.

Ona je dodala da će istraga utvrditi da li su Rajanerova pravila o porodičnim sedištima i način prikazivanja troškova u skladu sa britanskim zakonodavstvom.

Posebno je zanimljivo što CMA navodi da je Rajaner trenutno jedina velika avio-kompanija koja leti iz Ujedinjenog Kraljevstva i primenjuje ovakav model.

Kod konkurentskih prevoznika situacija izgleda drugačije. easyJet navodi da deca mlađa od 12 godina sede u blizini odrasle osobe iz iste rezervacije čak i kada nije plaćen izbor sedišta. Wizz Air propisuje da deca mlađa od 14 godina moraju da sede pored odraslog pratioca, dok se kod porodičnih rezervacija mesta dodeljuju tako da članovi porodice budu zajedno. Britanski Jet2 takođe porodice raspoređuje bez dodatne naknade.

Zbog toga se u ovom slučaju ne postavlja pitanje da li avio-kompanije smeju da naplaćuju izbor sedišta, što je uobičajena praksa širom industrije. Ključno pitanje je da li roditelj koji prema pravilima prevoznika mora da sedi pored deteta zaista ima mogućnost izbora.

Upravo zbog toga CMA navodi da Rajaner predstavlja izuzetak među velikim avio-kompanijama koje lete iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Britanija nije prva država koja se bavi tim problemom.

Iako Evropska unija kroz Uredbu 261/2004 detaljno reguliše prava putnika u slučajevima kašnjenja, otkazivanja letova i uskraćenog ukrcavanja, pitanje porodičnog sedenja nije posebno uređeno evropskim propisima. Zbog toga pojedine države i nacionalni regulatori imaju različite pristupe ovom pitanju.

Italijanska Agencija za civilno vazduhoplovstvo (ENAC) još ranije je zauzela stav da deca moraju da sede pored roditelja bez dodatnih troškova. Pravilo se odnosilo i na putnike sa invaliditetom i njihove pratioce.

Rajaner je osporio odluku italijanskih vlasti, ali je nakon višegodišnjeg pravnog postupka izgubio spor. Zbog toga danas ne naplaćuje ovu naknadu na letovima za Italiju i iz Italije, što britanski regulator navodi kao jedan od relevantnih primera u aktuelnoj istrazi.

Pitanje porodičnog sedenja poslednjih godina privuklo je pažnju regulatora i u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamošnje Ministarstvo saobraćaja nije zabranilo naplatu porodičnih sedišta, ali već godinama vrši pritisak na avio-kompanije da roditeljima omoguće da sede pored dece bez dodatnih troškova. Američki regulator je čak pokrenuo posebnu internet stranicu na kojoj putnici mogu da provere koje kompanije garantuju zajedničko sedenje porodica.

Rajaner je odbacio navode britanskog regulatora i istragu opisao kao „besmislenu“. Kompanija tvrdi da njena politika porodičnih sedišta u potpunosti poštuje sve relevantne propise i ističe da samo jedan odrasli putnik u rezervaciji plaća rezervaciju sedišta, nakon čega do četvoro dece dobija mesta pored njega bez dodatnih troškova.

Britanski regulator za sada nije doneo nikakav zaključak i naglašava da je istraga tek na početku. Ipak, njen ishod mogao bi da ima posledice i van Ujedinjenog Kraljevstva.

Prema novim ovlašćenjima CMA, kompanije koje prekrše propise o zaštiti potrošača mogu biti kažnjene novčanom kaznom u iznosu do 10% globalnog godišnjeg prihoda.

Ukoliko regulator zaključi da je ovakva praksa u suprotnosti sa pravilima zaštite potrošača, Rajaner bi mogao da bude primoran da promeni politiku porodičnih sedišta na britanskom tržištu. Takva odluka verovatno bi podstakla i druge evropske regulatore da detaljnije preispitaju slične naknade.

Odgovor na pitanje da li roditelji treba da plaćaju kako bi sedeli pored svoje dece mogao bi u narednim mesecima da postane jedan od najvažnijih presedana u evropskoj avio-industriji kada je reč o naplati dodatnih usluga.

(Aero.rs)